Srbija sve češće skrovište ukradenih umetnina

U Srbiji su, u jednom danu, stigle dve gotovo neverovatne vesti o krađama u svetskim metropolama koje su se našle na stranicama vodećih medija, a čiji su akteri kriminalci iz Srbije.

U Beogradu je pronađena veoma vredna slika jednog od najvećih umetnika s kraja 19. veka, Pola Sezana „Dečak u crvenom prsluku“, ukradena iz muzeja u Cirihu 2008. godine.

Druga vest je da je banda iz Čačka, manjeg grada u centralnoj Srbiji, u bečkoj juvelirnici "Nobel", između ostalog ukrala i milion evra vrednu ogrlicu poznate holivudske glumice Eve Longorije.

Za to delo, policija Austrije sumnjiči dvojicu Čačana, od kojih je jedan, Nikola Belopavlović, poznat i u međunarodnim krugovima, gde se smatra jednim od najtraženijih evropskih kriminalaca. Trenutno je međutim u rodnom gradu, gde se, kako javlja naš dopisnik iz Čačka Vladimir Nikitović, slobodno kreće nakon što je, posle jednog oružanog obračuna, otpušten iz bolnice.

„Nezvanično saznajemo da čačanska policija od kolega iz Austrije nije dobila nikakvo obaveštenje ili dokumentaciju o slučaju za koji se Belopavlović tereti, tako da se on povremeno može videti kako se automobilom vozi po gradu. U krugovima Čačana koji su bliski Belopavloviću i njegovoj ekipi, novac od pljački po Austriji još nije podeljen, pa se sumnja da je upravo to jedan od mogućih razloga za pucnjavu u kojoj je ranjen“, javlja Nikitović

Vest o krađi nakita čije je zaštitno lice poznata holivudska glumica, stigla je dok se u Srbiji još nije slegla prašina nakon otkrića slike Pola Sezana u Beogradu i jednog, možda još interesantnijeg detalja koji je izneo Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.

"Dečak u crvenom prsluku", procenjen na vrtoglavih 100 miliona i 600 hiljada evra, trebalo je naime da bude prodat u Srbiji, za 3,5 miliona evra.

„Prilikom predaje poslednje tranše novca, slika je ugrađena u putničko motorno vozilo koje je za to bilo namenjeno. Onog momenta kada je osumnjičeni krenuo sa slikom i vozilom put grada, on je intervencijom policije uhapšen. Izvršen je pretres vozila i njegovog stana i pronađena je slika“, rekao je Radisavljević, dodavši da su ukupno uhapšene četiri osobe, kojima je tom prilikom zaplenjeno i oružje.

Među njima je i Ivan Peković, koji se smatra vođom grupe, a mediji ga čak označavaju i kao jednog od prvih ljudi ozloglašene međunarodne bande kradljivaca poznate kao „Pink Panter“.

Prodaja gotovo nemoguća

Nije prvi put međutim da iza velikih pljački stoje kriminalci iz Srbije, a mnogi od njih, poput članova kriminalnog Zemunskog klana, krili su se širom sveta, o čemu svedoče i poslednja hapšenja izvedena u Španiji.

„To se izgleda u međuvremenu između sebe izorganizovalo. Imamo čuvene Pink pantere, imamo sada i ovu ekipu“, kaže novinar nedeljnika „Vreme“ Miloš Vasić, koji godinama piše o organizovanom kriminalu.

On međutim ukazuje da im do sada meta nisu bila tako prepoznatljiva umetnička dela.

„Problem je sa umetninama, pogotovu ekskluzivnog tipa, jer vi zlatnu ogrlicu uvek možete da pretopite ili uvaljate na neki način, iako je to puka šteta. Međutim, umetničke slike su nešto drugo. Praktično se ne mogu preprodati, osim onoj vrsti ljudi koja ima dovoljno para da mogu sebi da priušte Sezana, da ga drže u sobi bez prozora i da mu se dive. Onog trenutka kada popuste sujeti i počnu da se hvale prijateljima, izlažu se opasnosti da budu uhvaćeni i to je onda veliki problem. Mislim da treba sačekati da se završi istraga, da se vidi ko je naručilac i tako dalje“, kaže Vasić.

Sezan, kao i nakit Eve Longorije, umetnine su dakle toliko prepoznatljive da je njihova prodaja gotovo u domenu naučne fantastike.

Informacija da je moguće da je Srbija krajnja destinacija skupe slike, iznenadila je i stručnjake iz oblasti umetnosti. Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti, ukazuje da je tako vredne umetnine, pogotovu dela poznata poput "Dečaka u crvenom prsluku", veoma teško prodati ili njime raspolagati na bilo koji način.

„Čovek koji tu sliku kupi, ne može se javno znati da tu sliku ima. Što će reći da je kupuje ili da je odmah preproda ili radi ličnog hira koji ne može da podeli sa većim brojem ljudi, jer je prosto ilegalno kupljena. Svaki ozbiljni kolekcionar i svaka ozbiljna kolekcija će, pre nego što kupi neku sliku, pitati za njeno poreklo. Ukradene slike je zaista veoma teško prodati. One se zaista mogu prodavati u jednom uskom i prikrivenom miljeu“, kaže Dimitrijević.

Slika Pola Sezana, iako najznačajnija u svetu umetnosti i najvrednije procenjena, nije i prva ukradena umetnina koja je pronađena u Srbiji. Nedavno je u Novom Sadu pokušana prodaja slike „Portret muškarca“ Amadea Modiljanija. Takođe, u jednom stanu u beogradskom naselju Zemun, februara prošle godine je otkriveno osam slika, od kojih je za četiri tragao Interpol nakon krađa iz svetskih kolekcija.

Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, ukazuje da se otkrivena Sezanova slika smatra kapitalnim delom, kakvo se ovde ne nalazi često, a da umetnost inače, nije posebno zanimljiva ovdašnjim bogatašima, odnosno ljudima koji bi u Srbiji mogli da potroše nekoliko miliona evra na sliku.

„Kupac, ako živi u Srbiji, sigurno nije neko od kolekcionara koji sakupljaju umetnost, jer to su sigurno ljudi koji sebi ne mogu da priušte toliko skupu sliku i koji se uglavnom ozbiljno bave sakupljanjem ovdašnje, jugoslovenske i srpske umetnosti. Tako da ne možemo kupca te slike tražiti među ljudima koji se zanimaju za umetnost, već je verovatno kupac neko iz kriminalnog menija, koji je kupuje kao neku vrstu investicije ili eventualno ličnog hira. Mada, malo me čudi da bi lični hir bio Sezan. Sezan nije slikar koji je posebno ekstravagantan, više je slikar koji je značajan za razvoj modernog slikarstva“, rekao je Dimitrijević.

(VIDEO: Pljačka jedne juvelirnice u Beču, snimak austrijske policije)