Po drugi put je Srbija mesto gde se pronalaze jako vredne slike svetskih umetnika. Sliku Pola Sezana "Dečak u crvenom prsluku", vrednu, kako se procenjuje 100 miliona evra, policija je pronašla u Beogradu u noći između srede na četvrtak.
Ministar policije Srbije Ivica Dačić saopštio je da je sliku iz muzeja u Švajcarskoj ukrao Raško Mladenović sa još nekim licima koja su za sada nepoznata. Plan je bio da ukradena slika bude vraćena vlasniku, za šta bi on platio 2,8 miliona evra.
Kao i Mladenović, i ostala trojica uhapšenih koji su mu bila logistička podrška u Srbiji - Ivan Peković, Goran Radojević i Bobe Nedeljkovski - već imaju kriminalne dosijee.
Slično je bilo i sa Pikasovim slikama „Glava konja“ i „Čaša i bokal“, koje su nakon krađe stigle u Beograd.
Da li to pokazuje da Srbija ima novu minornu klasu kupaca umjetničkih vrednosti, dobre obijače, iznenađenje je i za Draganu Kovačić, savetnika u Narodnom muzeju za grafiku i strane zbirke.
„Zaista sam zapenjenja da se takvo delo ukradeno i da se našlo kod nas. Mislim da je to drugo pitanje i priče, ali zaista je ona, kada je vidite, ona prava slika Pola Sezana i tu nema greške. To je potpunopravi najreprezentativniji Pol Sezan u slikarskom ostvarenju. Impozantna je vrednost, pre svega jer je to jedan od najveći umetnika sa kraja 19 veka i jedan od utemeljivača modernog slikarstva i što je slika jedna od najpoznatijih njegovih motiva to je ovaj „Dečak u crvenom prsluku”. On je uradio nekoliko Dečaka u crvenom prsluku, ako je to ova reprodukcija koja je objavljena. Njene umetničke i istorijske vrednosti su ogromne”, kaže Dragana Kovačić.
Manje 'vidljivi' na Balkanu
Srbija je očigledno posle čuvene krađe dijamanata u aferi „Pink Panter” i pronalaska još nekoliko vrednih slika, postala bitna ali i zanimljiva destinacija, kako kradljivcima skupocenih umjetnina, tako i pritajenim kupcima, procenjuje kriminolog Zlatko Nikolić.
„Ja se nadam da je Beograd samo tranziciona zona a ne da je poslednja destinacija za čuvanje ukradenih slika pošto ima mnogo boljih i bogatijih poštovalaca umetnosti, naročito ako je ukradena u drugim zemljama a ne u Srbiji”, procenjuje Nikolić.
Veliki broj slika, kao što je to bio slučaj sa delima Pikasa „Glava konja“ i „Čaša i bokal“, nakon krađe stigne u Srbiju.Takve umetničke vrednosti vrlo teško se mogu sakriti jer su one kao živo biće, kaže Dragana Kovačić i pojašnjava šta se dešava sa vrednim delima kada nestanu iz muzeja ili kolekcionarskih postavki:
„Znate to je kao kada je čovek kidnapovan, Ja sam duboko uverena da ne može biti izdvojena jer ona je stalno na poternicama. Ovo govorim za regularnu prodaju na aukcijama, to kupuju velike banke, bogati ljudi i to je sve legalno. Ali ovako u ovom smislu verovatno u nekom crnom tržištu kod nekih ljudi koji imaju jako mnogo para i to je veoma veliki rizik ući u taj posao jer je slika kao čovek. Može da nestane čovek. Potencijalno se ona može naći i da je ne bude i po 10-15 godina, ali će se pojaviti kad - tad.”
Slike, skulpture, statue i relikvije su najčešće predmet krađi. U bazi podataka Interpola evidentirano je oko 30.000 ukradenih umetnina, mada se oko 170.000 umetničkih dela u svetu vode kao nestala.
Interpol, kako navode naši sagovornici, ima podatke o takozvanim tajnim kupcima, koji po pravilu ne idu na javne aukcije.
„Izgleda da se stvorio neki centar u Beogradu koji je dobar posrednik kao što su negde za pranje novca, ovde za distribuciju tih ukradenih vrednosti iz slikarstva, vajarstva ili svega drugog. Pogotovo zbog toga što je to već poznati „biznis” u nekim zemljama bio ranije. Moguće je da su kupci ukradenih umetničkih dela pronašli soluciju da će manje biti vidljivi na ovom rovitom balkanskom prostoru ili ako koriste usluge ozbiljnih obijača sa jedne strane i još poznatijih ili uspešnijih distributera tih kradenih stvari preko raznih posrednika”, zaključuje kriminolog Zlatko Nikolić.
Ministar policije Srbije Ivica Dačić saopštio je da je sliku iz muzeja u Švajcarskoj ukrao Raško Mladenović sa još nekim licima koja su za sada nepoznata. Plan je bio da ukradena slika bude vraćena vlasniku, za šta bi on platio 2,8 miliona evra.
Kao i Mladenović, i ostala trojica uhapšenih koji su mu bila logistička podrška u Srbiji - Ivan Peković, Goran Radojević i Bobe Nedeljkovski - već imaju kriminalne dosijee.
Slično je bilo i sa Pikasovim slikama „Glava konja“ i „Čaša i bokal“, koje su nakon krađe stigle u Beograd.
Da li to pokazuje da Srbija ima novu minornu klasu kupaca umjetničkih vrednosti, dobre obijače, iznenađenje je i za Draganu Kovačić, savetnika u Narodnom muzeju za grafiku i strane zbirke.
„Zaista sam zapenjenja da se takvo delo ukradeno i da se našlo kod nas. Mislim da je to drugo pitanje i priče, ali zaista je ona, kada je vidite, ona prava slika Pola Sezana i tu nema greške. To je potpunopravi najreprezentativniji Pol Sezan u slikarskom ostvarenju. Impozantna je vrednost, pre svega jer je to jedan od najveći umetnika sa kraja 19 veka i jedan od utemeljivača modernog slikarstva i što je slika jedna od najpoznatijih njegovih motiva to je ovaj „Dečak u crvenom prsluku”. On je uradio nekoliko Dečaka u crvenom prsluku, ako je to ova reprodukcija koja je objavljena. Njene umetničke i istorijske vrednosti su ogromne”, kaže Dragana Kovačić.
Manje 'vidljivi' na Balkanu
Srbija je očigledno posle čuvene krađe dijamanata u aferi „Pink Panter” i pronalaska još nekoliko vrednih slika, postala bitna ali i zanimljiva destinacija, kako kradljivcima skupocenih umjetnina, tako i pritajenim kupcima, procenjuje kriminolog Zlatko Nikolić.
„Ja se nadam da je Beograd samo tranziciona zona a ne da je poslednja destinacija za čuvanje ukradenih slika pošto ima mnogo boljih i bogatijih poštovalaca umetnosti, naročito ako je ukradena u drugim zemljama a ne u Srbiji”, procenjuje Nikolić.
Veliki broj slika, kao što je to bio slučaj sa delima Pikasa „Glava konja“ i „Čaša i bokal“, nakon krađe stigne u Srbiju.Takve umetničke vrednosti vrlo teško se mogu sakriti jer su one kao živo biće, kaže Dragana Kovačić i pojašnjava šta se dešava sa vrednim delima kada nestanu iz muzeja ili kolekcionarskih postavki:
„Znate to je kao kada je čovek kidnapovan, Ja sam duboko uverena da ne može biti izdvojena jer ona je stalno na poternicama. Ovo govorim za regularnu prodaju na aukcijama, to kupuju velike banke, bogati ljudi i to je sve legalno. Ali ovako u ovom smislu verovatno u nekom crnom tržištu kod nekih ljudi koji imaju jako mnogo para i to je veoma veliki rizik ući u taj posao jer je slika kao čovek. Može da nestane čovek. Potencijalno se ona može naći i da je ne bude i po 10-15 godina, ali će se pojaviti kad - tad.”
Slike, skulpture, statue i relikvije su najčešće predmet krađi. U bazi podataka Interpola evidentirano je oko 30.000 ukradenih umetnina, mada se oko 170.000 umetničkih dela u svetu vode kao nestala.
Interpol, kako navode naši sagovornici, ima podatke o takozvanim tajnim kupcima, koji po pravilu ne idu na javne aukcije.
„Izgleda da se stvorio neki centar u Beogradu koji je dobar posrednik kao što su negde za pranje novca, ovde za distribuciju tih ukradenih vrednosti iz slikarstva, vajarstva ili svega drugog. Pogotovo zbog toga što je to već poznati „biznis” u nekim zemljama bio ranije. Moguće je da su kupci ukradenih umetničkih dela pronašli soluciju da će manje biti vidljivi na ovom rovitom balkanskom prostoru ili ako koriste usluge ozbiljnih obijača sa jedne strane i još poznatijih ili uspešnijih distributera tih kradenih stvari preko raznih posrednika”, zaključuje kriminolog Zlatko Nikolić.
