Prema procenama istoričara i istraživača Državne komisije u gotovo svakom većem mestu u Srbiji postoje tajne grobnice likvidiranih po okončanju Drugog svetskog rata.
Po ugledu na slovenačku komisiju, koja je u 19 godina rada otkrila oko 600 tajnih grobnica, očekuje se dugotrajana proces.
U Srbiji se ponovo otvorila rasprava o radu Državne komisija za tajne grobnice ubijenih nakon II svetskog rata. Ova komisija, koja namerava da otkrije tajne grobnice, za koje tvdi da postoje u svim većim gradovima u Srbiji, nedavno je krenula u potragu za grobom Draže Mihailovića, što je otvorilo pitanja o političko-ideološkoj upotrebi komisije, ali i straha od prekrajanja istorije.
Ovu dilemu pokušao je da otkloni državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, koji je nedavno formirao i bio na čelu tog tima.
"Ono što mislim da što je čvrst stav Vlade Republike Srbije je da mi ne želimo da se bavimo politikom, da se bavimo revizijom istorije. Svima je, naravno, jasno ko je bio pobednik u II svetskom ratu. Naš jedini i isključivi cilje je otkrivanje tajnih grobnica. Mislim da je to jedno ljudsko pravo koje pripada svakom čoveku i zasita mislim da će on naići na jednu veliku podršku građana Srbije. Naravno, pod uslovom da ne ulazimo u istorijsku ocenu a to će biti posao istoričara a ne nijedne vlade", objašnjava Homen.
Državna komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. neće za sada izlaziti sa procenama o broju streljanih nakon oslobodjenja Srbije od nemačke okupacije jer je komisija tek počela sakupljanje arhivske građe, navode istraživači, uz dodatak da je u gotovo svim opštinama u Srbiji bilo likvidacija.
RIMSKA PRAVILA IGRE
Predsednik te komisije istoričar docent na Fakultetu političkih nauka Slobodan Marković kaže da će za rad Komisije posebno biti značajna dokumenta o aktivnostima tadašnjih službi bezbednosti - Odeljenja za zaštitu naroda i potom Ureda za državnu bezbednost.
"Postoji konačno i društveni aspekt ove komisije.Tema tajnih grobnica i represije 44-45 i nadalje, je godinama otvorena u Srbiji i ona i sada u javnosti stvara određene podele. Državna komisija za tajne grobnice je obrazovana sa ciljem da se jedna sporna tema naše novije prošlosti izuči. Taj zadatak nije lak i državna komisja će u svom radu da istrajava na tome da sva pitanja kojima se bude bavila budu obrađena na profesionalan i objektivan način koji će doprineti preavazilaženju podela, a ne stvaranju novih", kaže Marković.
Međutim, ima istoričara koji imaju u najamanju ruku rezervisano mišljenje prema radu Državne komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944.godine. U takve spada profesor Đorđe Stanković šef katedre za istoriju Jugoslavije Filolozofskog fakultetu u Beogradu, koji ne osporava pravo da se utvde činjenice o dešavanjima u periodu nakon okončanja II svetskog rata. Rad komisije je nepozanica i barem za sada nije utemljen na relevantnim činjenicama kaže ovaj istoričar.
"Ona nema nikakve veze sa istorijskom naukom niti ima veze, da tako kažem, sa nekim civilizacijskim postupkom. Pogledajte Slovenci su otkopali 136 grobnica u poslednjih 15 godina, pa onda saopšte to. Pa zato što je to formirano od strane vlade od strane politike .Gde vam je tu ijedan istoričar? Ko su ti ljudi. Ne mora značiti da su opterećeni ideologijom", kaže Stanković i dodaje:
"Moja osnovna procena je sledeća.To je strateško pitanje socijalnog mira u Srbiji kada imate milion gladnih, kad radnici seku prste, blokiraju pruge - morate pripremiti igre kao u straom Rimu."
Državna komisija, kako obećavaju, planira da po završetku rada objavi imena streljanih i mesta na kojima su sahranjeni. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije u Beogradu bili su i predstavnici slovenačke komisije koja radi 19 godina i do sada je otkrila 600 lokaliteta na kojima su sahranjeni streljani nakon oslobodjenja 1945. godine, kaže Mitja Ferenc vođa tima u Sloveniji.
"Osnovno je bilo da radimo po načelu da svaki čovek ima prav za svoj grob i da se tako neuređeno stanje koje je bilo posledica desetak i desetak godina nesmije vise ostavljati ne razjašnjeno, jer pitanje pobjednika i poraženih se se kao ako govorimo o neuređenosti prikrivenih grobnica može vrlo brzo preokrenuti u osudu da smo bili u stvari poraženi svi", smatra Ferenc.