Državna Komisija za otkrivanje mesta gde je streljan Draža Mihailović, odnosno gde je njegov grob, ponovo je uzbudila duhove u Srbiji.
Da li se kosti ove kontroverzne istorijske ličnosti - za jedne nevine žrtve komunističkog terora, za druge izdajnika i simbola nacionalističke Srbije - nalaze na Adi Ciganliji u ružičnjaku, ili na nekom od drugih mesta, hoće li progovoriti još neki od malobrojnih svedoka - sve su to pitanja o kojima uveliko raspravlja javnost u Srbiji.
Zašto danas, 63 godine nakon streljanja Mihailovića, Srbija tako strasno traga za odgovorom na pitanje: gde je „Stari“ pogubio „Čiču“?
Dražin lik, pre bi se reklo, gotovo pitomog starca nego čeličnog đenerala, i danas je simbol jednog dela Srbije.
Koje to Srbije i kolikog dela?
"Na bazi ovih dosadašnjih istraživanja u komisiji, koje smo obavili u arhivama VBA i BIA, ne verujem da će se pronaći Mihajlovićev grob,“ kaže istoričar Bojan Dimitrijević, član državne Komisije koja traži grob Mihailovića.
Profesorku sociologije Zagorku Golubović pitali smo da li misli da će, ako se pronađe grob Draže Mihajlovića, to postati nekakva vrsta novog svetilišta i kakvog.
"Ne znam šta će biti napravljeno, ali će biti tragedija ako bude napravljena tako jedna velika bista, uprkos tome što su sve biste, stvarno zasluženih ljudi u partizanskom i antifašističkom ratu, skinute. Razbijene su, glave polomljene i tako to. To će, po mom mišljenju, biti tragedija. Pogotovo ako vlast, kao i ovo oko Dražinog groba, ćutke pušta da se ta euforija neonacistička i desničarska i nacionalistička sve više i više razvija,“ rekla je Golubović.
"Zemlja koja ide prema dnu"
Profesor Dimirtijević ne misli da će, i ako se pronađe Mihailovićev grob, on postati nečije svetilište.
„S obzirom na činjenicu da je Srbija, u principu, umorna od istorije,“ rekao je Dimitrijević.
Na pitanje zašto se sa likom Mihailovića išlo na ratišta u 90-im i zašto su i ovog leta sa njegovim likom na majicama desničari iz Srbije šetali po Srebrenici dan nakon godišnjice genocida, Bojan Dimitrijević odgovara:
„Mislim da su to loša čitanja. Podsetiću vas da su zločine u ratu 1991. takođe vršili ljudi sa petokrakama. Znači ljudi koji su likvidirali hrvatske zatvorenike kod Vukovara su nosili petokrake. Ne verujem da je Mihajlović simbol nacionalističke Srbije. On je pre svega simbol antikomunističke Srbije. To je u Srbiji. Ali u krajevima van Srbije to je daleko značajnija nacionalna komponenta. Tamo, u tim krajevima – BiH, Hrvatskog, Crnoj Gori, može da se govori da je reč o identifikaciji kao nacionalističkoj komponenti.“
I ova euforija u vezi sa grobom Mihailovića, čoveka čija je kolaboracija sa fašistima dokazana istorijska činjenica, svedoci, kaže Zgorka Golubović, o tome da Srbije klizi sve više udesno.
"To je jedna, ne tako tanka, nego bih mogla reći skoro postaje dominantna tendencija da se istorija potpuno falsifikuje. Potraga za grobom je u tom smislu da se dokaže...jer sad se manje govori o zločinima za vreme devedesetih godina i hvatanju ratnih zločinaca koji treba da budu isporučeni u Hag. Počinje više da se govori o zločinima partizana – to je naglašeno,“ kaže Golubović.
Golubović kaže da Srbija šalje pogrešnu poruku susedima, posebno onima koji imaju velike traume sa simbolima četničkog pokreta iz 90tih i iz drugog svetskog rata?.
„E, sad im šaljemo poruku da smo mi zemlja koja ide sve bliže dnu. To je poruka!“
ANKETA
Koliko je Vranjancima i Beograđanima deset godina nakon završetka najnovijih ratova i više od pola veka nakon završetka onog velikog rata, važno gde je, nakon presude za izdaju, streljan Mihailović?
„Naravno da me kao građanina interesuje šta se dogodilo sa čuvenim đeneralom.“
„Nažalost o toj legendi, četniku Draži Mihajloviću ne znamo ništa.“
„Mene ne interesuje, jer četnik je ubio mog dedu!“
„Želela bih da znam šta se dogodilo sa Dražom Mihajlovićem, jer mislim da je ubijen bukvalno kao pseto.“
Da li se kosti ove kontroverzne istorijske ličnosti - za jedne nevine žrtve komunističkog terora, za druge izdajnika i simbola nacionalističke Srbije - nalaze na Adi Ciganliji u ružičnjaku, ili na nekom od drugih mesta, hoće li progovoriti još neki od malobrojnih svedoka - sve su to pitanja o kojima uveliko raspravlja javnost u Srbiji.
Zašto danas, 63 godine nakon streljanja Mihailovića, Srbija tako strasno traga za odgovorom na pitanje: gde je „Stari“ pogubio „Čiču“?
Dražin lik, pre bi se reklo, gotovo pitomog starca nego čeličnog đenerala, i danas je simbol jednog dela Srbije.
Koje to Srbije i kolikog dela?
"Na bazi ovih dosadašnjih istraživanja u komisiji, koje smo obavili u arhivama VBA i BIA, ne verujem da će se pronaći Mihajlovićev grob,“ kaže istoričar Bojan Dimitrijević, član državne Komisije koja traži grob Mihailovića.
Profesorku sociologije Zagorku Golubović pitali smo da li misli da će, ako se pronađe grob Draže Mihajlovića, to postati nekakva vrsta novog svetilišta i kakvog.
"Ne znam šta će biti napravljeno, ali će biti tragedija ako bude napravljena tako jedna velika bista, uprkos tome što su sve biste, stvarno zasluženih ljudi u partizanskom i antifašističkom ratu, skinute. Razbijene su, glave polomljene i tako to. To će, po mom mišljenju, biti tragedija. Pogotovo ako vlast, kao i ovo oko Dražinog groba, ćutke pušta da se ta euforija neonacistička i desničarska i nacionalistička sve više i više razvija,“ rekla je Golubović.
"Zemlja koja ide prema dnu"
Profesor Dimirtijević ne misli da će, i ako se pronađe Mihailovićev grob, on postati nečije svetilište.
„S obzirom na činjenicu da je Srbija, u principu, umorna od istorije,“ rekao je Dimitrijević.
Na pitanje zašto se sa likom Mihailovića išlo na ratišta u 90-im i zašto su i ovog leta sa njegovim likom na majicama desničari iz Srbije šetali po Srebrenici dan nakon godišnjice genocida, Bojan Dimitrijević odgovara:
„Mislim da su to loša čitanja. Podsetiću vas da su zločine u ratu 1991. takođe vršili ljudi sa petokrakama. Znači ljudi koji su likvidirali hrvatske zatvorenike kod Vukovara su nosili petokrake. Ne verujem da je Mihajlović simbol nacionalističke Srbije. On je pre svega simbol antikomunističke Srbije. To je u Srbiji. Ali u krajevima van Srbije to je daleko značajnija nacionalna komponenta. Tamo, u tim krajevima – BiH, Hrvatskog, Crnoj Gori, može da se govori da je reč o identifikaciji kao nacionalističkoj komponenti.“
I ova euforija u vezi sa grobom Mihailovića, čoveka čija je kolaboracija sa fašistima dokazana istorijska činjenica, svedoci, kaže Zgorka Golubović, o tome da Srbije klizi sve više udesno.
"To je jedna, ne tako tanka, nego bih mogla reći skoro postaje dominantna tendencija da se istorija potpuno falsifikuje. Potraga za grobom je u tom smislu da se dokaže...jer sad se manje govori o zločinima za vreme devedesetih godina i hvatanju ratnih zločinaca koji treba da budu isporučeni u Hag. Počinje više da se govori o zločinima partizana – to je naglašeno,“ kaže Golubović.
Golubović kaže da Srbija šalje pogrešnu poruku susedima, posebno onima koji imaju velike traume sa simbolima četničkog pokreta iz 90tih i iz drugog svetskog rata?.
„E, sad im šaljemo poruku da smo mi zemlja koja ide sve bliže dnu. To je poruka!“
ANKETA
Koliko je Vranjancima i Beograđanima deset godina nakon završetka najnovijih ratova i više od pola veka nakon završetka onog velikog rata, važno gde je, nakon presude za izdaju, streljan Mihailović?
„Naravno da me kao građanina interesuje šta se dogodilo sa čuvenim đeneralom.“
„Nažalost o toj legendi, četniku Draži Mihajloviću ne znamo ništa.“
„Mene ne interesuje, jer četnik je ubio mog dedu!“
„Želela bih da znam šta se dogodilo sa Dražom Mihajlovićem, jer mislim da je ubijen bukvalno kao pseto.“
