"Opasan korak napred u istorijskom revizionizmu kojem u Srbiji svedočimo poslednjih decenija."
Tako istoričar Milovan Pisarri vidi predlog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se u centru Beograda podigne spomenik četničkom vođi iz Drugog svetskog rata Dragoljubu Draži Mihailoviću.
"Tim korakom se samo ponavljaju i sve više 'utvrđuju' lažne činjenice koji su u veoma opasne, kojima se falsifikuje istorija i kojima se osobe koje su bile na pogrešnoj strani, saradnici okupatora i ratni zločinci, predstavljaju kao antifašisti i, da kažemo, dobri momci", kazao je Pisarri za RSE.
Pročitajte i ovo: Gradonačelnik Beograda najavio spomenik Draži Mihailoviću, zatražio izmeštanje Titovog grobaDrugi predlog koji je Šapić predstavio uoči sednice Skupštine grada 16. septembra, jeste da se ukloni Grobnica narodnih heroja sa Kalemegdana, a ponovio je i jednu od svojih starih ideja - izmeštanje grobnice Josipa Broza Tita.
Iznoseći svoj predlog, Šapić je naveo da za to, ipak, nije nadležan Grad i da konačnu reč treba da da Ministarstvo kulture.
Spomenka Ristović iz Beograda smatra da o spomenicima, ipak, treba da odlučuju građani.
"Koga je Šapić od Beograđana pitao? Ko je on da seli Tita i piše istoriju? Ko ga je postavio za to? Ne brine o gradskom prevozu, ne brine o osnovnim potrebama građana, nego priča gluposti", kazala je.
Dodaje da je u školi učila da je Draža Mihailović bio "najveći neprijatelj i četnik".
"A sad bi da mu prave spomenik. A ulica Ive Lole Ribara ukinuta (u centru grada), jer je on bio revolucionar i partizan. Sve je izvrnuto unatraške. Ništa više ne razumem. Ja jesam iz prošlog veka, ali luda nisam", kaže Ristović.
S druge strane, Goran iz Beograda nema ništa protiv ideje da se Mihailoviću podigne spomenik, ali ne misli da bi ijedan trebalo da bude izmešten.
"Za mene su heroji i jedni i drugi (partizani i četnici). To je bila otadžbinska vojska koja je oslobodila veliki deo ove zemlje", misli on.
Beograđanin Slobodan Mihailović kaže da se u Srbiji i dalje "ne zna ko je izdajnik, a ko rodoljub".
"Sad je 2024. i mi još to ne znamo. Mislim da istorijske činjenice još nisu raščišćene, cela srpska istorija je zamagljena", ocenjuje.
Smatra da je zbog toga "još rano" dizati spomenik Dragoljubu Mihailoviću, jer će biti "kontraproduktivno".
"Vlasti su uvek odgovorne (što se još ne znaju činjenice), one regulišu pravce i obrazovanja i znanja i vaspitanja, istine i laži. Zamagljena situacija odgovara političarima, oni mogu da manipulišu", dodaje Slobodan Mihailović.
Pročitajte i ovo: Propadanje simbola antifašizma u Srbiji'Najveće posledice po mlađe generacije'
Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, osuđen je 1946. godine na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan.
Ideju da se u centru Beograda podigne njegov spomenik, posebno je opasna jer dolazi od najviših predstavnika vlasti, smatra istoričar Miroslav Pisarri koji je i naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT).
"Kada to uradi neko ko je na važnoj poziciji kao što gradonačelnik Beograda, onda mnogi ljudi poveruju u to, smatraju da je to možda i dobar predlog, ali zapravo to je veoma opasno", napominje.
Dodaje da je takav istorijski revizionizam posebno utiče na mlađe generacije koje tek uče istoriju.
"Činjenica da su sada četnici udžbenicima prikazani kao antifašisti i mlađe generacije koje uče tu važnu istoriju u školama, sve će to moći da vide i na ulicama glavnog grada", podvlači Pisarri.
Dodaje da se tako ponavlja ideja da je nacionalizam dobra stvar, iako "znamo da je nacionalizam bio uzrok smrti stotina hiljada ljudi, kako u Drugom svetskom ratu tako i devedesetih godina".
Pripadnici četničkog pokreta Draže Mihailovića za sobom su ostavili brojne zločine.
Pisarri napominje da se idejama o podizanju spomenika Mihailoviću, između ostalog, šalje i poruka van Srbije.
"Diskusija o četnicima kao antifašistima ovde je veoma prisutna, ali kad izađete iz ove zemlje, ne mislim samo na region, nego na Evropu i šire, svi dobro znaju kakve su činjenice - da su četnici bili zločinci, saradnici okupatora i to se ne dovodi u pitanje", ističe.
U oktobru 2023, u Beogradu je u privatnom prostoru otvoren muzej i u njemu spomenik Draži Mihailoviću, uprkos kritikama i protivljenju antifašista.
"To što su predstavnici vlasti ćutali tada, to govori da su se složili sa tim činom, sa tom politikom. Oni se slažu s tim", zaključio je istoričar Pisarri.
Vaš browser nepodržava HTML5
Draža Mihailović dobio spomenik i muzej, antifašisti udaljeni od skupa u Beogradu
'Izmeštanje grobnica – obračun sa komunizmom'
U Grobnici narodnih heroja, podignutoj 1948. pod bedemom Beogradske tvrđave, nalaze se posmrtni ostaci jugoslovenskih komunističkih lidera iz Drugog svetskog rata Ivana Milutinovića, Ive Lole Ribara i Moše Pijade.
Nešto kasnije tu su smešteni i posmrtni ostaci Đure Đakovića koji je bio borac za radnička prava, sindikalni vođa i jedan od osnivača Komunističke partije Jugoslavije, koji je ubijen između dva svetska rata.
Iznad grobnice, sa natpisom "Smrt fašizmu – sloboda narodu", nalaze se njihove biste.
Istoričar Milovan Pisarri ocenjuje da ideja da se izmeste grobnice narodnih heroja na Kalemegdanu, zapravo obračun sa nekadašnjom Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom (SFRJ) i sa komunizmom.
Pročitajte i ovo: Zatraženo da vlast u Beogradu hitno zaštiti Grobnicu narodnih heroja"Reč je ljudima koji su bili borci prvenstveno za izgradnju novog društva, koji su se borili i pre Drugog svetskog rata, za vreme Kraljevine Jugoslavije, za prava svih ljudi, za ravnopravnost. Tako da je to zapravo obračun sa tim svetom", kazao je Pisarri.
Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu 1983. godine je odlukom Skupštine Grada Beograda proglašena za spomenik kulture.
Ovaj spomenik su proteklih godina više puta vandalizovale desničarske grupe.
Ispisivane su uvredljive poruke, pa i grafit posvećen komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću koji je u Hagu osuđenom za genocid u Srebrenici 1995.
'Na delu nacionalistička propaganda vlasti'
Ponavljajući ideju da se Titov grob iz Muzeja Jugoslavije premesti u hrvatski Kumrovec, gde je rođen doživotni predsednik nekadašnje SFRJ, Šapić je kazao da je to "izuzetno važna stvar za srpski narod i budućnost zemlje".
Šapić se za to založio i aprila 2024, kada je izneo predlog da Muzej Jugoslavije postane "muzej srpske istorije".
Istoričar Milova Pisarri smatra da se poslednjih godina u Srbiji "sve moguće negativne stvari pripisuju se Jugoslaviji i komunizmu"
Pročitajte i ovo: 'Predizborno proterivanje' Tita iz Beograda"Smatra se da su Srbi stradali u toj državi. Ali kad dobro analiziramo situaciju, vidimo da je istina potpuno drugačija. Ne samo da su Srbija i Srbi mnogo bolje živeli tada nego da su i napredovali kao nikad ranije", dodaje.
Zbog toga, smatra Pisarri, negativno tumačenje socijalističke prošlosti u Srbiji treba pripisati isključivo propagandi vladajućih struktura koja se vodi nacionalizmom.
"Nacionalizam danas govori da samo ono što je srpsko, što pripada srpskoj naciji, narodu, da je samo to dobro. Sve ostalo nije dobro", kaže i dodaje da se to može tumačiti kao izbegavanje suočavanja sa istinom.
"Nije socijalizam doneo loše Srbiji i Srbima, nego nacionalizam", zaključuje Pisarri.
Koalicioni partneri protiv Šapićeve ideje
Predlog gradonačelnika Beograda sa negodovanjem su dočekali pojedini koalicioni partneri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) čiji je Šapić visoki funkcioner.
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Aleksandar Antić izjavio je da njegova partija neće podržati predloge da se izmeste grobnice Josipa Broza Tita i narodnih heroja sa Kalemegdana.
"Stavovi i obraćanje gradonačelnika koje tangira naše istorijsko nasleđe i odnos prema bliskoj prošlosti nije platforma sa kojom su SNS i SPS zajedno izašle na izbore", kazao je Antić.
SPS je koalicioni partner SNS-a od kako su naprednjaci došli na vlast 2012.
Da neće podržati neće podržati Šapićevu ideju, poručila je i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), takođe koalicioni partner naprednjaka na svim nivoima.
Ta stranka saopštila da neće podržati inicijativu o podizanju spomenika Draži Mihailoviću, kao "ni slične inicijative koje imaju za cilj prekrajanje istorije zemlje".
"Kao prvo, protiv smo revizije prošlosti, jer kao stranka leve orijentacije baštinimo antifašističku tradiciju i doprinos koji smo kao zemlja dali u pobedi tokom Drugog svetskog rata. Ovakvim inicijativama mi kao da sami prelazimo iz pobedničkog u gubitnički tabor", navodi se.
Najavljeno je i da će predsednik SDPS-a Rasim Ljajić o tim pitanjima razgovarati sa liderima SNS-a.
Istoričar Milovan Pisarri smatra da ovakvi istupi koalicionih partnera SNS-a neće bitno uticati na "revizionističku politiku vlasti" u Srbiji.
Pročitajte i ovo: Revizionisti u Crnoj Gori glasniji od antifašista"Neke stranke mogu tu i tamo da da izraze negativan stav ili da su suprotstave po tom pitanju, ali to ostaje samo na rečima. Neće ništa konkretno preduzeti da se stvarno promeni ta revizionistička politika", ocenjuje.
"Tako da mislim da postoji konsenzus u vlasti po tom pitanju, ali da veoma mali broj političkih aktera u Srbijo smatra da je to problem i da treba da se zaustavi. Tako da nisam optimista i ne verujem da može dođe do ozbiljne promene", zaključuje Pisarri.
Četnički vođa Dragoljub Draža Mihailović rehabilitovan je u Srbiji 2015, odlukom Višeg suda u Beogradu.
U obrazloženju odluke navodi se da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima, ali da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica da li je bio ratni zločinac.
U više gradova u Srbiji nalaze se ulice, trgovi i spomenici posvećeni Draži Mihailoviću.