Šefovi država članica Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) odlučili su na samitu u Astani, glavnom gradu Kazahstana, da počnu pregovore sa Srbijom o uspostavljanju jedinstvenog trgovinskog režima.
Postizanje ovog dogovora otvara pitanje – da li saradnja Srbije sa tim ruskim ekonomskim blokom, koji pokušava da parira Evropskoj uniji, za posledicu može imati negativne reakcije Brisela, s obzirom da zemlja ima status kandidata za članstvo koji podrazumeva brojne trgovinske olakšice ali i obaveze?
Predstavnik Privredne komore Srbije u Moskvi Sveto Vasiljević uverava da se dogovorom iz Astane otvara mogućnost da bescarinski režim za robu iz Srbije bude proširen sa Rusije, Belorusije i Kazahstana i na Jermeniju i Kirgiziju, koje su se kasnije pridružile EAES-u.
Dejan Delić, koordinator Centra Privredne komore Srbije za saradnju sa Ruskom Federacijom, objašnjava da Srbija pregovorima sa Evroazijskim ekonomskim savezom dobija i određeni broj povlastica.
"To je pre svega racionalizacija samog dijaloga, a ono što je bitnije od toga jeste to što će Privredna komora Srbije insistirati na daljoj liberalizaciji za izvoz nekih srpskih proizvoda koji trenutno nemaju preferencijalni status, kao što su tvrdi sirevi više cenovne kategorije, šećer i duvan", kaže Delić.
Sagovornik RSE ne očekuje negativne reakcije iz Evropske unije, bez obzira na srpsku kandidaturu za članstvo, kao i na činjenicu da Srbija nije sledila preporuke o uvođenju sankcija Rusiji:
"Ekonomske sankcije EU prema Rusiji važe za određene zvaničnike i kompanije, a sankcije Rusije prema Evropskoj uniji su u oblasti prehrambenih proizvoda, tako da mi tu ne ulazimo u njihove odnose. Ne očekujemo nikakvu dalju reakciju od one koja je bila i prema našem prethodnom sporazumu. Jednostavno, mi imamo sporazume potpisane pre početka pregovora sa Evropskom unijom i sigurno ćemo ih imati do ulaska u EU. Nakon ulaska u Evropsku uniju, mi postajemo njen deo i to je onda stvar Evropske unije, ali da ćemo i tad imati određene specijalne odnose sa Ruskom Federacijom – i to je neupitno", kategoričan je Delić.
On pojašnjava da u ovaj jedinstveni trgovinski režim ne spada eventualni izvoz Fijatovih vozila u zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza jer ta vozila nemaju srpsko nego italijansko poreklo.
Fijat fabrika u Kragujevcu
Ako bi do izvoza Fijatovih automobila i došlo, za šta su za sada gotovo nikakve šanse, to bi moralo da se reši nekim drugačijim sporazumima, kaže Delić.
S druge strane, srpske vlasti već nekoliko godina šalju optimističke poruke i najavljuju izvoz Fijatovih vozila u Rusiju i Kazahstan, ali od tog posla za sada nema ništa.
Po povratku iz Moskve prošle godine premijer i aktuelni mandatar za sastav Vlade Srbije Aleksandar Vučić je poručivao da će, ako treba i 50 puta da moli Putina da odobri bescarinski izvoz "Fijata 500L" u Rusiju, ali tome se protive i Rusija i Kazahstan, koji štite svoju automobilsku industriju.
Ako bi do izvoza Fijata u Rusiju i došlo, Rusija bi insistirala na izvozu svojih, recimo, "lada" koje su duplo jeftinije od Fijata, pa nije jasno ko bi onda, bilo u Rusiji ili Srbiji, a u obe zemlje je na delu ekonomska kriza, kupovao dvostruko skuplja vozila iz Kragujevca, odnosno, kako bi se time otvorilo novo tržište na istoku za cenovno nekonkurentni Fijat.
Sva je prilika, otuda, da u priči o izvozu Fijata 500L na istočno tržište nema ekonomije, nego da je to još jedna bajka za domaću političku upotrebu.
Pregovore Beograda sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom zamenik glavnog i odgovornog urednika Novog magazina Mijat Lakićević vidi pre svega kao ne baš nove pokušaje da se Srbija uvuče u taj istočnoazijski savez koji Rusija gradi kao neku vrstu opozicije Evropskoj uniji:
"Rusija stalno pokušava da oko sebe pomalo reinstalira tu sovjetsku imperiju i čini na tom planu sve što može, tako da ja ovo posmatram u tom svetlu. Naravno, nije sporna namera Srbije da trguje sa svim zemljama sa kojima može i da za sebe traži najbolje trgovačke puteve i tržišta za svoju robu. U tom smislu mislim da će to i Evropska unija razumeti, odnosno, da neće imati mnogo protiv toga", ocenjuje Lakićević, ali i ukazuje na nešto drugo što za Srbiju može predstavljati opasnost:
"Ono što za Srbiju može da predstavlja opasnost jeste to što se ona na neki način uvlači u taj krug država, što jačaju te proruske snage u Srbiji; možda se njima na taj način daje neki zamah, tako da bih rekao da je veća unutrašnja opasnost od jačanja tih proruskih tendencija u samoj Srbiji, nego što će to izazvati neke negativne reakcije u Evropskoj uniji. Naravno, sve zavisi od toga kako se to bude dalje razvijalo. Ako Srbija bude išla malo odlučnije ovim putem koji je najavila, to jest priključenju Evropskoj uniji, to neće imati neke efekte, ali problem je što to još uvek nije sto posto sigurno, i što Srbija stalno pokušava da sedi na dve stolice, što je za nju loše, i što usporava integracije u Evropsku uniju", ocenjuje Mijat Lakićević.
Ugovor o osnivanju Evroazijske ekonomske unije potpisali su 29. maja 2014. godine predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana, a njime se predvidja slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage izmedju zemalja potpisnica.
Rusija i SR Jugoslavija su sporazum o slobodnoj trgovini zaključile 2000. godine.