Aleksandar Kocić je profesor novinarstva na univerzitetu Napier u Edinburgu i novinar. Živi u Glazgovu. Obožava pse, skuplja muziku koju jedva stiže da presluša i knjige koje nema vremena da pročita.
Subota, 4. maj
Danas se u Glazgovu održava nova šetnja za nezavisnost Škotske na koju smo supruga i ja nabasali slučajno. Policija kaže da se okupilo preko 30 hiljada ljudi. Mi stojimo sa strane, kao blagonakloni posmatrači. Dok gledamo uglavnom veselu i duhovitu povorku– tu su i Dart Vejder u kiltu i fotka Meg Rajan koja uzdiše „yes, yes, yes“ iz čuvene scene - ponovo konstatujemo da škotsko društvo uspeva ovom nimalo lakom temom da se bavi na jedan pristojan i civilizovan način, uglavnom bez ekstremne retorike i incidenata.
Pročitajte i ovo: Beskrajna saga o BregzituU razgovoru sa engleskim prijateljima koji ovde žive nekoliko put smo se zapitali da li su škotski nacionalisti, na vlasti već više od deset godina, zaista uspeli da naprave jedno inkluzivno društvo u poređenju sa kojim post-Brexitovska Engleska deluje inferiorno. Javnost u Škotskoj je inače podeljena oko toga da li nam treba još jedan referendum o nezavisnosti i pristalice statusa kvo još uvek su u tesnoj većini. Ali, kada ljude pitaju kako bi glasali u slučaju „tvrdog“ Brexita – bez sporazuma sa EU– većina kaže da bi se izjasnili za nezavisnost Škotske.
Nedelja, 5. maj
Uz jutarnju kafu razmenjujemo utiske sa sinoćnjeg protesta protiv trka hrtova, ispred najvećeg trkališta u Glazgovu. Bilo nas je tridesetak, držali smo informativne transparente i delili letke posetiocima. Ako se bar neko od tih ljudi, ili njihove dece koja nas zbunjeno gledaju dok ulaze na stadion, zamisli i možda reši da prestane da odlazi na trke – makar to bila i jedna osoba – nešto smo postigli. Trke hrtova su jeftina celovečernja zabava fokusirana, naravno, na klađenje. Psi su tu samo sirovina, mašine za pravljenje para. Ako ne trče dovoljno brzo ili se u trkama povrede, surova ih sudbina čeka. Samo u 2017. uspavano je skoro hiljadu pasa. Trke se često nameštaju izgladnjivanjem ili dopingovanjem pasa, čak i drogama kao što je kokain. Neke pse šalju u Kinu zbog parenja, pa tamo završe kao meso. Naš prvi hrt bila je Lottie, trkačica iz Londona. Sada nam je glavna radost u kući Piksi, španski hrt koji je sa nama prešao iz Madrida u Škotsku pre pet godina i najbrže se navikao na novu klimu.
Ponedeljak, 6. maj
Aleksandar Vučić
Predavanja na univerzitetu su prestala, u toku je ocenjivanje. Sa praktičnim radovima sam gotov, sada su na redu eseji. Nema im kraja. U pauzama – koje pravim češće nego što bi trebalo – razmišljam o Vučićevoj izjavi o Kosovu. Da ne ulazim sada u priču o tome koliko je licemerno držati građane godinama u mraku a onda ih optuživati da su ONI krivi što će Kosovo dobiti nezavisnost; od Vučića bolje nisam ni očekivao. Kao što me ne iznenađuje ni to da se on sve vreme borio samo za podelu Kosova, za koju većina srpskih medija koristi besmisleni Vučićev izraz “razgraničenje”. I opet su kosovski Srbi i vlastima i građanima u Srbiji poslednja rupa na svirali. A čvrsto verujem da bi njihovi interesi najbolje bili zaštićeni kada bi Srbija uslovila neformalno priznanje nezavisnog Kosova maksimalnim ustavnim garancijama za Srbe i ustupcima koji bi tim ljudima osigurali bezbednost i čvrste veze sa maticom.
Utorak 7. maj
Malo smo se odmorili od Brexita ovih dana, ali sada se stvari vraćaju u normalu i ludilo se nastavlja. Torijevci pritiskaju Terezu Mej da saopšti kada će podneti ostavku - oni bi voleli da to bude što pre – a laburisti ne mogu da prelome šta zaista hoće. Opet će, bar na kratko, da profitira onaj prevarant Farage koji uživa u svemu ovome i, to sve više verujem, uopšte zapravo ne želi Brexit jer mu izlazak Britanije iz Evropske unije ubija smisao postojanja.
Po svemu sudeći, drama će se završiti nekakvim mekim Brexitom, a Britanija će ostati duboko podeljena još dugo vremena. Brexit je inače posledica engleskih frustracija i mene i dalje fascinira pitanje kako je jedan narod poznat po svom osećaju za pragmatičnost uspeo tako naivno sebi da puca u nogu.
Sreda, 8. maj
Danas je, nadam se, poslednja tura intervjua sa kandidatima koji žele da upišu novinarstvo na našem univerzitetu. Ja sam na odseku zadužen za organizaciju tog procesa i ne mogu da dočekam da se završi. Britanski sistem za upis na fakultet je centralizovan i zamišljen tako da studentima omogući što veći izbor. Oni se prijave na pet mesta istovremeno, pa ako dobiju više ponuda vagaju gde će da odu. To nas, sa ove druge strane, tera da dajemo više ponuda nego što imamo mesta i da posle gledamo u pasulj hoće li nam ti kandidati i doći. U Škotskoj je visoko obrazovanje besplatno, što je divno, ali nama to stvara dodatne probleme. Ako nam se upiše manje studenata nego što je predviđeno, ne valja, jer univerzitet ostaje bez zarade od njihove školarine. Ako prebacimo broj, opet ne valja, jer onda škotska vlada koja plaća te školarine, univerzitetu nameće novčane kazne. Divota jedna!
Četvrtak, 9. maj
Ima kod Nadrealista onaj skeč o fabrici za proizvodnju Ništa u kojem šef objašnjava da se sirovina pere bornom vodom iz nuklearne elektrane Krško, pa kad ga novinar pita: "Pa je li ta voda radioaktivna?", ovaj odgovori: "Ona nije radioaktivna, ona je MALO radioaktivna".
Kao i doktorat Siniše Malog: nije prepisao, on je MALO prepisao. I opet vlast u Srbiji pokazuje da može dublje i gluplje od najbolje satire i komike. Nije bitan Siniša Mali, on će kad-tad da padne i ovo će doći na svoje mesto; bitna je poruka koja se ponovo šalje mladim ljudima u Srbiji da je ceo sistem vrednosti okrenut naglavačke i da oni koji u tome vide problem stvarno nemaju šta da traže u toj zemlji.
Pročitajte i ovo: Plagiranje Malog nedovoljno za osporavanje doktorataPetak, 10. maj
Danas više nema zamajavanja, mora da se odmakne sa ovim ocenjivanjem, imam još nedelju dana da sve završim. Evo od ranog jutra sam krenuo sa poslom. Dok čekam da me slobodnoevropljani zovu iz Praga, gledam vesti na internetu i vidim kako se u onom šatoru u Beogradu šačica ljudi, kao, dobro zabavlja uz nekog DJ-a. Stvarno deluje kao da je sa tim protestima sve krenulo nizbrdo od kad ih je opozicija preuzela. Samo nisam siguran da li je ovo razvodnjavanje odraz realne nemoći da se ustane protiv Vučića ili je u pitanju čekanje da se razjasne stvari oko Kosova.
Vaš browser nepodržava HTML5
’Slobodna zona’ ispod Vučićevog prozora
Zašto sada ljuljati brod i eventualno preuzimati vrući krompir kojim niko u opoziciji ne želi da se bavi? A za to vreme verbalno nasilje koje hara Srbijom počinje, koliko vidim, da se pretvara u ono fizičko. I sve ukazuje na to da će se Vučićeva vladavina završiti nekakvim građanskim ratom: režim širi mržnju i produbljuje podele, a bes tinja. Kada u jednom trenutku ovi što su sada uplašeni shvate da je došlo do tačke preokreta i oslobode se svog straha, tada kreće tabanje. E, sad stvarno odoh da ocenjujem.