Srbija ne samo da se vratila u vreme i stanje protiv koga se Zoran Đinđić borio, već je otišla u još gorem smeru, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sonja Biserko, predsednica Helsinškog komiteta Srbije povodom 20. godišnjice ubistva prvog demokratski izabranog premijera.
Prerana, nasilna smrt tog izvanredno dalekovidnog i hrabrog političara bila je nepojmljiv gubitak za zemlju i njen razvoj, ističe za RSE Đinđićev prijatelj Ernst Keler (Köhler), penzionisani profesor istorije u nemačkom Konstancu. Na univerzitetu u ovom gradu Đinđić je doktorirao krajem 1970-ih.
U nedelju 12. marta navršavaju se dve decenije od kada je u Beogradu od strana pripadnika Jedinice za specijalne operacije, poznatih pod nazivom "Crvene beretke", povezanih sa kriminalnim krugovima, Đinđić ubijen. Počinioci ubistva su osuđeni, dok eventualna politička pozadina atentata do danas nije rasvetljena.
Đinđić je uvek bio 'strano telo' u Srbiji
"Most, ili još bolje pruga", za Đinđićev dolazak, po Kelerovim rečima, bio je "krug praksisovaca" u Beogradu, koji je s tamošnjim profesorima filozofije iz "Frankfurtske škole" bio usko povezan.
"Čak i nakon što su pripadnici 'kruga praksisovaca' u Beogradu tokom 1980-ih godina sa različitih varijanti marksizma prešli na srpski nacionalizam šovinističke varijante", navodi Keler.
Dodaje da u Konstancu to dugo nisu razumeli ili su potiskivali tu činjenicu.
"Upravo naši filozofi, naslednici marksističke tradicije, godinama su se zavaravali kobnim zaokretom sa levice sasvim udesno, kakav se desio po kosovskom pitanju u akademskom Beogradu," ističe nemački istoričar.
Zoran Đinđić je sredinom 1980-ih u Frankfurtu potpuno raskinuo sa Marksom i njegovim narativom.
Ernst Keler, nemački istoričar
"U svojim političkim esejima iz tog vremena (1986-1988), u koje sam tek mnogo godina kasnije imao uvid – kroz predavanje Ivana Glasera povodom komemoracije (Đinđiću 2004. godine) na Univerzitetu u Konstancu – Đinđić je totalitarizmu jugoslavenskog socijalizma suprotstavio jednu vrstu esencijalnog liberalizma, kakvog je razvio Ernst Fraenkel u analizi nacističkog zločinačkog režima", kaže Keler.
Po mišljenju Sonje Biserko, Đinđić je u Srbiji uvek bio "strano telo", poprilično drugačijeg senzibiliteta.
"Živeo je u Evropi, u Nemačkoj, imao je neko iskustvo. Imao je pogled na tu Evropu koji većina 'praksisovaca' zapravo nije imala. Pored tog intelektualnog kapaciteta bio je sposoban i za neke životne, praktiční stvari. Umeo je da stvara te situacije tako da je kod njega postojala zanimljiva kombinacija, koju niko od ostalih nije imao," smatra Biserko.
Sjećanje na Zorana Đinđića
Habermas i Putin
Po Kelerovom mišljenju, distanca Zorana Đinđića – i ostalih intelektualca iz njegovog okruženja koji su poticali iz Jugoslavije – pre svega prema Jirgenu Habermasu, najuticajnijem misliocu "Frankfurtske Škole", imala je i druge razloge.
Keler kaže da to shvata tek sada u kontekstu rata Rusije u cilju uništenja Ukrajine i u svetlu Habermasovih "neshvatljivih" javnih poziva na pregovore bez odlaganja s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
"Baš ta ključna misao Habermasa, da se svi politički sukobi konačno mogu deaktivirati kroz dijalog, ublažiti i mirno rešiti, svim tim mladim ljudima iz beznadno pogrešno konstruisane i pri tom već napukle, raspadajuće matične države, morala je delovati nedostojna diskusije, ako ne i smešna", smatra Keler.
'Ćosić, toksični nacionalista'
Kakva je atmosfera vladala u Jugoslaviji 1980-ih kada se Đinđić vratio, Keler se direktno uverio čestim posetama.
Kaže da je za njegovu "naivnost" tipična poseta Dobrici Ćosiću u SANU 1986, koga je smatrao "briljantnim sa njegovom elokvencijom i pristojnošću" kao jednog od "najuvaženijih romanopisaca u zemlji".
"Nisam imao pojma da pred sobom imamo jednog toksičnog, rasističkog nacionalistu. To mi je, međutim, postalo jasno dve ili tri godine kasnije kada je Ćosić na jednom privatnom prijemu u svom beogradskom domu, kojeg je Zoran Đinđić dogovorio za nas, tvrdio da se na Kosovu odvija 'genocid' nad srpskom manjinom. Dodao je - posebno se obraćajući meni – 'za to nisu potrebne plinske komore'", priseća se Keler.
Pročitajte i ovo: Da li je Dobrica Ćosić glas prošlosti'Đinđić politički lutao 1980-ih'
Biserko kaže da je ovakva Ćosićeva retorika bila u funkciji mobilisanja srpskog naroda u celoj bivšoj Jugoslaviji za ono što će doći 1990-ih.
"Tako da je Đinđić možda tu lutao. To je prosto mlad čovek koji se našao u jednoj poziciji gde su svi ti, da tako kažem, 'nacionalni vukovi' dominirali scenom. Tako da je moguće da on možda to nije razumeo ili nije imao tada uvid. Mislim da je malo ljudi tada imalo uvid šta se recimo dešavalo 1981. na Kosovu", ističe Biserko.
Keler dodaje da je Slobodana Miloševića u usponu pred svojim već duboko uznemirenim prijateljima u Zagrebu, još "sramotno" dugo zanemarivao kao prelazni fenomen, zbrkanu međuigru, kojoj će uskoro – kao i svugde u Istočnoj Evropi – i ovde slediti velika prozapadna prekretnica. Međutim, poseta Kosovu krajem 1980-ih ga je uverila šta se zaista dešava.
Pročitajte i ovo: Zaostavština Slobodana Miloševića 20 godina od ekstradicije u Hag"Zoran Đinđić, čija je baza u životu ponovo bio Beograd, po mom mišljenju, u tom trenutku malo šta od toga je još shvatao," kaže Keler dodajući da je njemu i Ivi Glaseru, Zoran Đinđić za posetu Kosovu pozajmio svoj veliki, stari auto (s frankfurtskom registracijom).
"Strpljivo je i pomno slušao naše izveštaje o aktuelnim metodama srpskog kolonijalnog režima za terorisanje Kosova, ali to je više imalo veze s njegovom urođenom opuštenošću i veličinom, s njegovim prijateljstvom s nama. Ali, teško da smo ga time doticali", priseća se Keler.
Đinđić je u oštoumnim esejima ranije dekonstruisao komunističku vladavinu sile Tita i njegovih naslednika, kaže Keler.
"Ali, sada je naš Zoran odjednom bio okružen medijskim radnicima bliskima Miloševiću. Čini se da mu je izmicao novodolazeći scenario polarizacije i podele zemlje između liberalno-demokratskog pokreta u Sloveniji i Hrvatskoj i u Srbiji protiv njih uperene plebiscitarne, demagoški vešte, pomoću novog, emocionalnijeg jezika iscenirane velikosrpske masovne mobilizacije", smatra Keler.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pintar: Milošević i Đinđić ne mogu zajedno
Da li je Đinđić bio makijavelista?
Kasnije, tokom rata Đinđiću se spočitavao i odlazak kod Radovana Karadžića na Pale i saradnja sa njim.
"Mislim (da je to) zato što su bosanski Srbi imali veliki uticaj ovde u Srbiji. To se sve slilo u jednu celinu koja je uticala na sve ono što se dešavalo na političkoj sceni. Da li je on pokušao preko toga da nekako stvori neko javno mnjenje koje bi podržalo njegovu partiju, što je kasnije nastojao i nakon 5. oktobra. Međutim, on je u tom poduhvatu ima sve te razne varijante, čak i ratne zločince koji su kasnije otišli u Hag. Znači, nije uopšte imao šanse da napravi otklon", smatra Biserko.
Kako je mogao neko poput Đinđića da dođe na vlast u zemlji kakva je tada bila Srbija?
Keler kaže da se to pita i dan danas, na primer, koliko je makijevalizma i "cinične taktičke fleksibilnosti" bilo neizbežno da bi se na srednji rok rešilo nekog poput Miloševića?
"O tome ne mogu da diskutujem, jer nisam ništa posmatrao iz blizine. To je jedan istraživački zadatak. To bi bio zadatak za vas kao novinara, dragi Dragane Štavljaninu", ističe Keler dodajući da je pitanje o konkretnim uslovima, obrascima delovanja i Đinđićevog uspona u političkoj džungli Srbije – postavio sam sebi tek kasnije.
Kako kaže, "kad su mi ratovi od 1991. prestali zamagljivati to pitanje. Kad više nisam bio tako usredsređen na Đinđićevu ćutnju o tim ratovima, koji su u konačnici ipak svi krenuli iz Srbije".
On ističe da će možda tek u svetlu sudbine ukrajinskog grada Mariupolja prošle godine, evropska javnost napokon postati svesna masovnih ubistava civila i proterivanja miliona ljudi (etničkog čišćenja) na Balkanu, uključujući i razaranje gradova poput Vukovara.
Pročitajte i ovo: Most: Da li je Mariupolj novi Vukovar?'Zoran mi nije uzeo za zlo okretanje od njega'
Keler kaže da svog prijatelja nije viđao ratnih 1990-ih.
"Zoran mi ovo povlačenje i moje okretanje od njega nije ni na koji način uzeo za zlo. Ugostio me je 2002. u Beogradu sa starom srdačnošću. Kao da je moja vernost njemu postojana poput zlata", priseća se Keler.
Dodaje da je već bio u Beogradu 2001, ali tada nije uspeo da dođe do Đinđića.
"Pri tom sam se veoma lukavo predstavio kao saradnik 'Frankfurter Allgemeiner Zeitung-a'", kaže Keler i navodi kako ga je Đinđić u jednom pismu u Konstancu "uveravao da je to bila budalaština – da sam se jednostavno javio kao prijatelj, odmah bih uspeo".
Pročitajte i ovo: Ko od Đinđića pravi izdajnikaSusret do kog nikad neće doći
Kosovsko pitanje i danas opterećuje političku scenu Srbije.
Po rečima Sonje Biserko, Ćosić je u knjizi o Kosovu pokušavao da svojata Đinđića, nastojeći, u stvari da neutrališu njegovu evropsku opciju. Kada je reč o Đinđićevim izjavama o Kosovu uoči smrti i pismima međunarodnoj zajednici, Biserko smatra da je to pitanje trebalo tada rešiti, "a ne da se razvlači ovoliko godina".
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog komiteta Srbije
"Jer on je bio svestan da verovatno ne bi ni dobio naredne izbore. Drugo, on je uviđao da kosovsko pitanje vuče Srbiju dole. To danas svaki normalni političar zna da Kosovo nije više deo Srbije niti će ikad biti", smatra Biserko.
Ona dodaje da bi u bilo kojoj varijanti rešenje kosovskog pitanja trajalo dugo.
"Nema tu razlike. I ako se sad reši, to će biti isključivo zato što SAD i EU imaju interes da stave tačku na taj problem zbog ovih okolnosti (oko rata u Ukrajini)", navodi Biserko.
Keler smatra da je Đinđić tu "uvek bio na radikalnoj i bezizlazno pogrešnoj strani".
"Neposredno pre smrti je međunarodnoj zajednici optužujuće rekao da se na Kosovu stvara prava, potpuna nacionalna država. Pa šta?" ističe Keler.
On se pita kako bi izgledalo kada bi suparnik kosovskom premijeru Aljbinu (Albin) Kurtiju u Prištini danas u Beogradu bio Zoran Đinđić – a ne Aleksandar Vučić, koji je, kako je to nedavno formulisao Oliver Jens Schmitt (profesor istorije iz Beča), "još uvek isti onaj ministar propagande kod Miloševića!"
"Tada se, verovali ili ne, ovde ne bi sudarali svetovi. Umesto toga, nasuprot bi stajala naprosto dva demokratska punokrvna političara, i obojica ne bi imali nikakav drugi cilj nego dobrobit i napredak svojih zemalja. Možda jedina dva nedvojbeno demokratska šefa vlade koje je Balkan uopšte iznedrio poslednjih decenija," ocenjuje Keler.
Biserko kaže da i Srbija računa da će se taj zamrznuti konflikt otegnuti pošto i Kurti zateže, nadajući se da će doći novi trenutak koji će "nama ići na ruku".
Vaš browser nepodržava HTML5
Zoran Đinđić - Gluposti o svetskoj zaveri
'Đinđić razumeo Evropu'
U političkom kontekstu u kojem se našao, Đinđić je, po mišljenju Biserko, pokušao da manevrisanjem u političkoj atmosferi koja je bila isključiva, "krajnje nacionalistička da izvuče neku liniju koju smo kasnije prepoznali kao evropsku".
"To ne može da mu se porekne. On je razumeo Evropu i smatrao je da Srbija treba da bude deo te Evrope. Pre toga smo imali Obrenoviće (Mihailo i Aleksandar) koji su isto tako ubijeni, potom liberale (1970-ih) koje su smenili. I kasnije imamo pripremu za taj projekat koji je još uvek na delu", smatra Biserko.
Srbija deklarativno teži Evropi, ali nikako da se potrudi da sprovede suštinske reforme na tom putu.
"To su te raspolućene svesti. Da, mi smo Evropa ali neka neko drugi sprovede te reforme, ili sve reforme koje se traže od nas doživljavaju se kao ucena," navodi Biserko.
Po njenim rečima, veliki domet i zasluga koju Đinđiću u Srbiji nikada neće priznati jeste hapšenje Miloševića, otkrivanje grobnice u Batajnici i razotkrivanje uloge Škorpiona.
"Nažalost, njegovo ubistvo je delom bilo posledica tih akcija", smatra Biserko.
Ona podseća da su ga nemačke bezbednosne službe upozorile da treba da se seli iz stana na Studentskom trgu na Dedinje zato što nije bio bezbedan.
"Bez obzira na inteligenciju i tu hitrost koju je imao, on je potcenio te strukture", ističe Biserko.
Pročitajte i ovo: Ko su nalogodavci ubistva ĐinđićaĐinđić stekao harizmu tek nakon ubistva
Đinđić je pokušao da stvori evropski okvir, da krene u neke reforme ali tek je njegovo ubistvo otkrilo dubinu kriminalizacije svih tih institucija i uopšte društva, smatra Biserko. "I to do danas traje".
Da je Đinđić preživeo atentat, on bi, po mišljenju Sonje Biserko, verovatno izgubio prve izbore ili ne bi dobio većinu koju je imao.
"Boris Tadić je očistio partiju od svih liberalno orijentisanih ljudi koji su se skupili oko Liberalno demokratske partije koja je u to vreme bila jedina svetla tačka, a koja je, nažalost, propala zbog neodgovornosti lidera", smatra predsednica Helsinškog komiteta u Srbiji.
"Đinđić je stekao harizmu tek nakon ubistva", zaključuje Sonja Biserko.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zoran Đinđić - Gledajte u budućnost