Dezinformacije i novac šalju mlade sa Kosova u Siriju i Irak

Alepo

Arton Konushevci, priredila Amra Zejneli

Predstavnici Vlade Kosova, ali i oni iz civilnog društva nedavno su izjavili da se preko 200 kosovskih Albanaca pridružilo grupama, međunarodno poznatim kao terorističkim, u Siriji i Iraku. Poznavaoci islama u Prištini ne isključuju mogućnost da su mladi ljudi sa Kosova to uradili u zamenu za novčanu nadoknadu, iako tvrde da ona nije primarna.

Džabir Hamiti, profesor na Fakultetu islamskih studija, smatra da su različiti razlozi koji pojedine građane navode da učestvuju u redovima Islamske države.

Ali, prema njegovom mišljenju, jedan od glavnih razloga je nedostatak pravih informacija ili dezinformacije o tome šta se zaista tamo dešava.

Hamiti naglašava da osobe koje su krenule na taj put nisu bile u stanju da naprave razliku između ciljeva, motiva, globalnih geopolitičkih i geostrateških interesa koji se odnose na taj deo sveta. Sama religija kao religija zasnovana je na realnim i zdravim principima, kaže on.

"Ne može se isključiti izmamljivanje novcem za takve ratove, ali ideološko uverenje, sistematska, intezivna i slepa indoktrinacija su uglavnom glavni razlozi koji pojedince ubeđuju da učestvuju u verskim konfliktima“, izjavio je Hamiti za RSE.

On dodaje da je ideološka indoktrinacija, iskrivljena i pogrešna, kakvog god duševnog uverenja, rizik najpre za pojedince, ali i za njegovu porodicu, okolinu i celokupno društvo.

„Propaganda raspodeljena putem elektronskih uredjaja, dovelo je do toga da veliki broj omladine koja to prati postane plen takvih poziva, uz uverenje da se tamo odvija verski rat izmedju pravih, i onih muslimana koji nisu dobri vernici“, kazao je Hamiti.

On je dodao da je jasno da se u Siriji i Iraku vodi sektaški i politički rat za preuzimanje vlasti, a ne za samu državu.

Generalni sekretar predsedništva Islamske zajednice Kosova, Resul Redžepi, smatra da je uticaj pojedinaca naterao mlade da krenu putem Sirije.

On naglašava da se u Siriji i Iraku ne vodi sveti rat.

„I moguće je da se za to plaćaju. Koliko, ne znam, ali niko ne ide za 10 ili 20 eura. U pitanju je suma koja ostavlja dobar utisak kod njih, i zato se trude da dođu do nje. Ali, kolika god da je ta suma novca, ne sme da se proda duša i telo za novac. Plaćenika je uvek bilo, i svaki rat je imao plaćenike“, dodaje Redžepi.

Redžepi i Islamska Zajednica Kosova smatraju da je odlazak mladih sa Kosova na ratna žarišta zabrinjavajuće za celu zemlju, iako je, kako je kazao, u poređenju sa prošlom godinom interes sada pao.

„Nije više kao što je bilo. Interesovanje je manje. Ali, ovo je zabrinjavajuće jer mi nemamo viška omladine i ljudi“, kazao je on.

Nestabilna politika, korupcija, uništenje društvenih vrednosti, kriza identiteta, slaba ekonomija, siromaštvo, uništeni obrazovani sistem, izolacija gradjana i dr. neki od razloga koji su naterali pojedince na taj put, rekli su u Centru za bezbednosne studije u Prištini.

U MUP-u Kosova potvrdili su da je oko 300 osoba sa Kosova uključeno u rat u Siriji i Iraku, dok je prošle godine uhapšeno nekoliko desetina građana, medju kojima su bili i imami, pod sumnjom da su učestvovali u borbama u Siriji i Iraku pružajući podršku ISIS-u i al-Nusri, međunarodno poznatim kao terorističkim organizacijama. Većina njih je međutim oslobođeno.

Skupština Kosova je u martu usvojila Zakon koji zabranjuje učešće građana Kosova u stranim konfliktima, a koji predviđa zatvorsku kaznu od pet do 15 godina za one koji sudeluju u stranim sukobima, pozivaju na tako nešto, ili kriju počionioce takvih krivičnih dela.