Velika se prašina digla oko izjave premijerke Ane Brnabić da, ako bude morala da bira između EU i Rusije, Srbija će izabrati evropski put. Antievropske opozicione stranke (Dveri, Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka) to su protumačile kao „okretanje leđa Ruskoj federaciji“, smatraju da je premijerka „ogolila politiku po kojoj iznad svega i iznad same Srbije stoji Evropska unija“.
Sa druge strane, ministri iz njene Vlade javljaju se tvrdeći da Srbija ne menja svoju spoljnu politiku „i EU i Rusija“.
Oglasila se i Moskva: Izbor između Evropske unije i Rusije je suvereno pravo Srbije, ali Moskva iskreno želi da Beograd ne bude pred tim izborom, izjavila je agenciji Beta portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Izjava premijerke Ane Brnabić podelila je javnost u Srbiji. Pokazuje to i anketa koju smo zabeležili u centru Beograda:
Vaš browser nepodržava HTML5
Da li je premijerka pokazala nedovoljnu političku veštinu da izbegne direktan odgovor na pitanje „šta bi bilo kad bi bilo“? Iskusni političari su na takva pitanja odgovarali obično u stilu „o tom potom“. I takva tumačenja u odbranu premijerke čula su se u javnosti. Ili je Ana Brnabić rešena da jasnije nego iko pre nje sa vrha vlasti u Beogradu kaže da dileme zapravo nema. I da balans u spoljnoj politici nije još dugo održiv.
Za političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića je ta premijerkina rečenica neka vrsta političke novosti.
“Do sada premijeri nisu tako eksplicitno stavljali evropski put u kontekst izbora između Rusije i EU. Još uvek se u Srbiji veruje da je moguće uspostaviti neku vrstu balansa između Rusije i EU. Ana Brnabić svojim eksplicitnim stavom taj balans pomalo narušava“, kaže Stanković. On kaže da u Srbiji nije doneta politička odluka da se Srbija distancira od Rusije i da se približi EU više nego što je to sada, pogotovo u kontekstu uvođenja sankcija Rusiji.
„Možda nas je Ana Brnabić uvela u zonu jednog drugačijeg gledanja na ovu temu. Ako se ne promene odnosi između Evrope i Rusije, ako ne dođe do ublažavanja režima sankcija i uspostavljanja dijaloga, te stvari će se sve više zaoštravati, ukoliko Srbija bude savladavala domaće zadatke iz različitih poglavlja“, kaže Dejan Vuk Stanković.
Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, međutim, misli da nova premijerka nije rekla ništa novo u intervjuu Blumbergu i BBC-u, što bi odudaralo od dosadašnje spoljne politike njenog prethodnika Aleksandra Vučića. Iako postoje razlike unutar koalicije, pa i podela i unutar Srpske napredne stranke na prorusku i proevropsku opciju, zvanični kurs Srbije je jasan - evropski put, i u toj izjavi je zvanična politika samo eksplicitno formulisana. Na pitanje da li se izjava mogla protumačiti kao posredno priznanje da će Srbija, ako joj se postavi uslov ili sankcije Rusiji ili zaustavljanje evropskog puta, uvesti sankcije Moskvi, Jelica Minić je odgovorila:
„Ne bih rekla da se o tome radi. Ja bih čak rekla da je pritisak na Srbiju vezan za dobru saradnju koju Srbija neosporno ima sa Rusijom, da je taj pritisak u Evropskoj uniji na izvestan način smanjen.“
Objašnjava da Uniju brine narasli uticaj Rusije u javnosti zemalja regiona i intenzivna ruska aktivnost da se njen rejting u ovom regionu podigne, da postane značajan igrač u regionu. „Ali iza toga ne stoji nikakva alternativa koju ona može regionu da ponudi i ne stoji dugoročna strategija Rusije“, smatra Minić. „Rusija nas koristi“, kaže naša sagovornica, „u odmeravanju na široj geopolitičkoj sceni, jer mi nismo ruski prioritet. Apsolutno ne.“
Vaš browser nepodržava HTML5
Podsetimo, Brisel je Srbiju upozoravao da njena spoljna politika nije usklađena sa politikom EU i da to mora pre ulaska u EU učiniti. Ali direktno i javno nikada nije postavljen uslov da se Srbija pridruži uvedenim sankcijama Rusiji. Beograd stalno ponavlja da neće uvoditi sankcije Rusiji, da je Moskva njen važan partner, da Srbiju i Rusiju vezuju prijateljstvo i ekonomski interesi. Da li će to jednog dana biti kamen spoticanja Srbije na evropskom putu? Neretko se čuju upozorenja da Srbija ne može još dugo sedeti na dve, odnosno četiri stolice (EU, Rusija, SAD, Kina). Možda je Ana Brnabić htela to otvoreno da kaže.