Nemačka je osmislila plan da ekonomski osnaži zemlje Zapadnog Balkana, koje će još dugo čekati da postanu članice Evropske unije, ali i da bi se sprečila Rusija da osnaži svoj uticaj u regionu. Taj motiv stoji iza plana „Berlin plus“, koji je nedavno predstavio šef nemačke diplomatije Zigmar Gabriel. U igri je finansijska podrška Brisela osnivanju regionalne ekonomske zone i mreži infrastrukturnih projekata koji bi povezali zemlje regiona.
Diplomatski krugovi u Briselu čvrsto stoje iza ovog projekta Nemačke, koju vide kao motor Evropske unije, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak.
„Ovdašnji diplomatski krugovi ističu da je Nemačka, naročito u poslednje vreme, dosta ukazivala na probleme koje Rusija stvara, posebno u zemljama Zapadnog Balkana i da Evropska unija na to mora odgovoriti. Mnogi diplomati su istakli da, iako su još na snazi principi Solunskog procesa iz 2003. godine, Evropska unija ne može da uputi dobrodošlicu zemljama Zapadnog Balkana na način na koji je to obećavala tada, zbog mnogih svojih unutrašnjih kriza koje su se pojavile u međuvremenu, ali da shvata da bi bila u dubokom problemu ako izgubi Zapadni Balkan.
Upravo zato EU poručuje državama regiona da će im obezbediti novac u nadi da će se bolje integrisati, osnažiti tržište i zaposliti svoje građane dok ne dođe vreme da ih primi u svoje redove. Naravno, vrata su i dalje otvorena, ali, s obzirom da se ulazak zemalja Zapadnog Balkana u evropski klub neće dogoditi sutra ili prekosutra, ovo je ono čime Unija može pomoći regionu“, prenosi Jozwiak stavove briselskih diplomata.
Aktivnosti u smeru koji je najavila Nemačka već su u toku. Evropski komesar za proširenje Johanes Han u četvrtak u Beogradu otvara regionalnu konferenciju koju organizuje Evropska komisija u cilju povećanja investicija u zemljama Zapadnog Balkana. Uoči dolaska je Han izjavio da je EU najveći ekonomski partner balkanskih zemalja i da je upravo podsticanje ekonomije u tom delu Evope jedan od ključnih pravaca Brisela.
Plan „Berlin plus“ je dobronameran i koristan i bilo bi dobro da se pojačaju izvori finansiranja za zajedničke infrastrukturne projekte, pošto se do sada nije mnogo odmaklo u njihovoj realizaciji, izjavila je za lokalne medije Jadranka Joksimović, ministarka u Vladi Srbije zadužena za evrointegracije. Ona je, međutim, istakla da ništa ne može da bude zamena za evrointegracije.
I vršilac dužnosti premijera i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je da plan „Berlin plus“ ne sme postati politički izgovor za EU da Srbiju "ostavi u svojoj čekaonici".
Radi se o nekoj vrsti Maršalovog plana za Zapadni Balkan, iza kojeg stoji Nemačka. Razlog za tu inicijativu je bojazan Evropske unije da bi, ako se ekonomski ne osnaži, čitav region mogao iskliznuti iz procesa evropske integracije, što bi za promociju svojih interesa mogle iskoristiti Rusija i Kina, koje pojačavaju i ekonomski i politički uticaj na Zapadnom Balkanu, ocenjuje za RSE Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
„Iz govora nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabriela na sastanku šefova diplomatije zemalja Zapadnog Balkana krajem maja, može se rekonstruisati da Nemačka priprema ponovno davanje visokog profila Berlinskom procesu i najavljuje pokretanje dodatnog fonda koji bi podržao već postojeće infrastrukturne projekte od kojih je malo koji počeo da se realizuje.
Dakle, radi se o nekoj vrsti Maršalovog plana za Zapadni Balkan. Procenjuje se da se region nalazi u ozbiljnim teškoćama i da bi najgore što bi moglo da se desi da čitav region isklizne iz procesa evropske integracije jer Evropska unija ipak ima ozbiljne interese u našem regionu“, kaže Minićeva.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han je nedavno rekao da ne može više da sluša izjave o prisustvu Rusa i Kineza u regionu jer sve brojke pokazuju da je EU daleko najveći ekonomski partner balkanskih zemalja.
On je podsetio da države regiona već godinama izvoze između 82 i 86 procenata roba na evropsko tržište, a na njihov uvoz iz Evrope otpada između 60 i 70 odsto. Slična statistika važi i za direktne strane investicije. Primera radi, iz Rusije, koja ima tradicionalno snažnu ulogu u Srbiji, zvanični Beograd uvozi manje od 10 odsto i uglavnom je reč o gasu, rekao je Han. Dodao da balkanski političari vrlo dobro znaju da je "EU neuporedivo najvažniji akter" ali da ne iskazuju uvek na adekvatan način".
Planom „Berlin plus“ u godinama čekanja na prijem u EU, želi se i preduprediti ruski i kineski uticaj u regionu, ističe Jelica Minić.
„Imajući u vidu da se i Kina pojavila kao akter koji se uključio ozbiljno ne samo u gradnju infrastrukturnih projekata nego i kao direktni investitor, a da je Rusija energetski prisutna u regionu, Evropska unija očigledno oseća potrebu da se jasnije profiliše njena uloga kao najvažnijeg aktera u regionu“, ocenjuje naša sagovornica.
Osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju, za koji bi donacije prikupile članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) jedan je od projekata o kojima se diskutuje u kontekstu plana „Berlin plus“, a na agendii su i fondovi za "start-apove", čiji je jedan od prioriteta infrastrukturno povezivanje, poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije.
Konačan dokument koji bi definisao nemački plan „Berlin plus“ još nije usaglašen, ali se očekuje da će se sve utanačiti do samita zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu.
Facebook Forum