Inicijativa nemačkog ministra inostranih poslova “Berlin plus” u cilju podsticanja evropskih integracija Balkana je dobrodošla, ocenio je direktor projekta za Balkan pri Evropskom institutu u Nici Tobijas Flesenkemper.
Međutim, kako je istakao za Euraktiv Srbija, postavlja se pitanje koliko toga može da se promeni u kratkom roku.
"Iako je 'Berlin plus' dobar, sadašnji trenutak više zahteva 'Berlin na kvadrat'" kako bi rezultati bili brži i veći. U leto 2014. vlade su predvidele 'četiri godine do realnog napretka' a te četiri godine ističu za 15 meseci", naveo je Flesenkemper.
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel objavio je novi plan za Zapadni Balkan - agendu "Berlin plus" kao dodatni podsticaj Berlinskom procesu sa ciljem da se od regiona napravi atraktivan ekonomski prostor a lokalnom stanovništvu donese vidljivi boljitak.
Gabrijel je agendu "Berlin plus" koja predviđa dodatne napore ali i finansijska sredstva kako bi se ubrzalo napredovanje regiona ka EU predstavio juče u Berlinu na konferenciji sa kolegama sa Zapadnog Balkana koju je organizovao Insitut Aspen.
Konferencija u Berlinu, prema njegovim rečima, održana je u svetlu dešavanja u zemljama Zapadnog Balkana koja su ocenjena kao pretnja za stabilnost u regionu.
Planom "Berlin plus" predlaže se osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju za koji bi članice EU, Evropske aspocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) mogle da budu donori.
Predviđeno je i da nemačka oruđa za saradnju i razvoj budu bolje usmeravana na potrebe regiona, uključujući uspostavljanje posebnih fondova za "start-apove", stručno osposobljavanje i razvoj IT infrastrukture.
