U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li u vladajućoj garnituri Srbije raste skeptičnost prema Evropskoj uniji. Sagovornici su bili Jelena Trivan, potpredsednica vladajuće Demokratske stranke i Zoran Ostojić, član Predsedništva opozicione Liberalno- demokratske partije.
Razgovaralo se o tome da li vladajuća garnitura kritikom Brisela nastoji da uoči predstojićih izbora pridobije deo biračkog tela koje je antievropski raspoloženo, može li Srbija dobiti status kandidata za Evropsku uniju ukoliko ne reguliše odnose sa Kosovom, da li je održiva dosadašnja strategija vladajuće Demokratske stranke koja se svodila na formulu - i Kosovo i Evropa, koliko ustavna odredba da je Kosovo neodvojivi deo Srbije vezuje ruke toj zemlji na putu u Evropsku uniju, kao i o tome zašto funkcioneri vladajuće koalicije sve više dovode u pitanje održavanje Parade ponosa u Beogradu.
Zoran Ostojić: Pre svega tumačim približavanjem izbora i pokušajem da se zahvati od nečeg što je antievropsko biračko telo. Inače, ja ne pripadam stranci koja stoji na stanovištu da Evropa nema alternativu. Evropa svakako ima alternativu, ali kroz to smo prošli 90-tih godina. Mislim da su poruke predstavnika vlasti, o kojima govorite, loše jer bi njihova skeptičnost mogla da se proširi i na građane, a to ne bi valjalo.
Jelena Trivan: Ja to ne vidim kao neku vrstu skepticizma prema Evropskoj uniji. Tezu da Evropska unija nema alternativu lansirao je Vojislav Koštunica pripisujući Demokratskoj stranci da ne vidi nijednu drugu politiku, sem evropske. I mi se tu sa njim slažemo - da, to je za nas jedina politika. Naravno da postoje i druge alternative, ali mi mislimo da je ova najbolja. Mi nismo od nje odustali, a, ako se ponekad iz Srbije čuju kritični tonovi na račun nekog poteza Evropske unije, to ne znači da smo odustali od evropskog puta, već da se ne ponašamo na kolonijalni način, nego kao ravnopravan partner koji ima pravo da kaže da neki potezi Evropske unije ponekad za nas nisu prihvatljivi i da njena politika nije uvek zasnovana na načelima pravde i prava.
Jelena Trivan: Evropska i antievropska Srbija, tako oštro podeljene, već jednom su bojovale na prošlim izborima i pobedila je evropska Srbija. Ja bih, dakle, rekla da antievropska Srbija predstavlja marginu. U ovom trenutku zalaganje protiv Evropske unije postoji samo kod Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. Ta politika je unapred promašena. Ko god igra na tu kartu, krenuo je pogrešnim putem.
Zoran Ostojić: Nije suština u zalaganju za Evropsku uniju. U tom pogledu između Demokratske i Srpske napredne stranke sada gotovo da nema razlike - obe su za Evropsku uniju, za vojnu neutralnost i za onaj očajni i pogubni energetski sporazuma sa Rusijom. Bitna su dela. Ako izostanu evropska dela i suštinske reforme, to će doprineti padu evropske ideje. Zato smo mi od dolaska ove vlade na čelo Srbije stalno govorili da će ona, ako ne sprovede reforme, kompromitovati evropsku ideju.
Jelena Trivan: Iz posete kancelarke Merkel, kao i svih prethodnih izjava zvaničnika, izvlačiće se različite poruke. Ali ono što je Brisel zvanično tražio od Srbije - to je da se od Beograda očekuje apsolutna konstruktivnost u dijalogu sa Prištinom. Srbija će tu kooperativnost nedvosmisleno pokazati, kao što je pokazala kada je dva puta bio otkazivan nastavak dijaloga, kada se odustalo od rešenja koja su bila dogovorena i kada je izvršen napad na severu Kosova. Odgovor vlasti u Srbiji bio je razuman, iako su dežurni nacionalisti tražili da se prekine dijalog i svaka komunikacija sa Prištinom. Mi polazimo od toga da taj konflikt ne može da se zamrzne, da on mora da dobije svoj epilog i svoje rešenje, a dijalog je jedini put da se do rešenja dođe. Očekujem da će i skeptici, koji ne veruju u takvu poziciju Srbije, biti demantovani kada se dijalog nastavi.
Zoran Ostojić: Uslov za dobijanje statusa kandidata je da dijalog između Beograda i Pršitine - koji je počeo, pa je prekinut - dovede do rezultata. Međutim, moja stranka smatra da nije reč o zadacima, koje nam neko nameće, nego o našim obavezama koje proističu iz naše želje da postanemo punopravni član Evropske unije. Ovde se previše spekuliše sa rečju uslovljavanje. Mi ne ispunjavamo evropske kriterije zbog nekog drugog, već zbog nas samih i zato je besmisleno pričati o uslovima, kao što to radi Ljajić kada kaže - eto, mi smo im izručili Mladića, a oni sada traže još. To je isto kao kada biste nekoliko godina kasnili sa ratama za otplatu auta, pa ih odjednom sve isplatili očekujući da će banka da vas nagradi. Neće, banka može samo da vam naplati zateznu kamatu.
Zoran Ostojić: Dijalog je početak normalizacije odnosa sa Kosovom. Ne zaboravimo da je Međunarodni sud pravde izneo mišljenje da donošenjem Deklaracije o kosovskoj nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo. Ne zaboravimo da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, zajedno sa nama, prihvatila to mišljenje. Ne zaboravimo da smo u poslednjoj nedelji kampanje za prošle izbore dobili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ne zaboravimo da je Holandija tada tražila da svaki sledeći korak Srbije prema punopravnom članstvu mora da dobije konsenzus. Dakle, svaka zemlja ima pravo da blokira svaki sledeći korak Srbije, a ne zaboravimo da su 22 zemlje priznale Kosovo, ne jedna. Jedna bi bila dovoljna da blokira, a 22 je više nego dovoljno.
Normalizacija je krupna reč
Jelena Trivan: Važeća strategija Demokatske stranke je strategija Srbije. Svaka stranka koja vodi zemlju mora da bude u svojoj politici oivičena i omeđena ustavom i drugim delovima pravnog sistema. Kako je vi definišete - ne znam, ali to je politika koju smo dogovorili sa Evropskom unijom, uprkos činjenici da su 22 evropske zemlje priznale Kosovo. Evropska unija je duboko svesna da od Srbije to nikada neće moći da očekuje. Zbog toga je neohodno da se otvori pregovarački proces. Zato su zemlje Evropske unije glasale za rezoluciju Ujedinjenih nacija, kojom se zahteva otvaranje pregovaračkog procesa.
Zoran Ostojić: Mislim da ne može, ali mi smo još daleko od Evropske unije i punopravnog članstva. Ostavimo tu dilemu onima koji tada budu odlučivali, a to će biti od danas možda za 10 godina. U ovom trenutku moramo da učinimo sve da normalizujemo život svim ljudima na Kosovu - i Albancima i Srbima. Liberalno-demokratska partija je svojevremeno govorila da ne treba potcenjivati Ahtisarijev plan, jer je on dobra osnova da Srbi na Kosovu ostvare svoja prava. Da nije bilo tog plana, ne bi u ustavu Kosova pisalo da je srpski jezik zvanični jezik, ne bi srpske lokalne samouprave imale toliku vlast, niti bi imale pravo da se udružuju u zajednice. Neki potezi sadašnje vlade Srbije jesu bili proevropski, ali mnogo bi bolje bilo da se to uradilo u prvoj godini njenog mandata.
Zamislite gde bi smo mi sada bili da se sve to - od izručenja Mladića i Hadžića do dijaloga sa Kosovom - desilo pre dve ili tri godine, a ne u finišu, kada je postalo jasno da bez toga neće biti ni kandidature. Mi smo podržali formiranje vlade Tadića i Dačića, jer je to bio jedini način da ode prethodna Koštuničina vlada koja nije vodila evropsku politiku. Suština je u antievropskoj politici. Kosovo se koristi kao izgovor da Srbija ne bi postala članica NATO pakta i Evropske unije, da bude nekakvo ostrvo okruženo Evropskom unijom i NATO paktom, kako je to ovih dana napisao jedan od ideologa antievropske politike. To jeste nečiji interes, ali nije interes Srbije, ni građana koji žive u njoj. Možda je interes nekih drugih moćnih država, koje bi volele da taj skupoceni tepih NATO pakta i Evropske unije ima rupu, pa da samim tim manje vredi. To je bila metafora Tadićevog protivkandidata na prošlim izborima, a novopečenog Evropljanina - Tome Nikolića. Očigledno da ta politika pokušava da preživi, a sever Kosova je jedan od načina da preživi. Međutim, ta politika je poražena. Nekada je imala i vojsku i Službu državne bezbednosti i ubice, a sada je spala na par kriminalaca i neke navijačke grupe koje kontrolišu delovi crkve ili mafije.
Jelena Trivan: Postavili ste pitanje sa premisom koja je za Srbiju neprihvatljiva. Srbija ne misli da joj ta ustavna odredba vezuje ruke. Misli da politika odbrane ustavnosti i suvereniteta nije izgubljena politika. Čak je i Čedomir Jovanović, koji ima potpune drugačije stavove o Kosovu, rekao da, kada smo već doneli takav ustav, onda treba da ga se držimo i da ga poštujemo. Da li će ustav u nekom trenutku biti menjan i iz kojih razloga - o tome možemo da razgovaramo, ali u ovom trenutku on je dobar okvir za politiku oko koje smo se dogovorili.
Zoran Ostojić: Sada niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo i to nije uslov ni za kandidaturu. ni za dobijanje datuma za početak pregovora. Prema tome, o tom-potom. Inače, mi smo protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jer smatramo da to ne rešava problem. U ovom trenutku se treba koncentrisati na dijalog koji treba da se nastavi.
Jelena Trivan: Zašto je naš razgovor zasnovan na negativnim predviđanjima? Naravno da svaka ozbiljna država mora da ima strategiju i za jedno i za drugo i mislim da je mi imamo. Smatram, međutim, da je intervencija Prištine na severu Kosova bila potpuno bezrazložna i da je stvorila atmosferu napetosti. Nadam se da će se u septembru, kada se dijalog nastavi, stvari vratiti u normalu. Mi želimo da dijalog bude uspešan pre svega zbog ljudi koji tamo žive - i Srba i Albanaca.
Zoran Ostojić: Normalizacija odnosa je krupna reč, to je proces koji će, možda, trajati godinama. Rezultati ovog dijaloga neće značiti normalizaciju odnosa, nego početak tog procesa. U svakom slučaju, nadam se da će dijalog dovesti do nekih rešenja koja će poboljšati život građanima Kosova srpske, albanske i drugih nacionalnosti. Inače, ne sumnjam da ćemo dobiti kandidaturu. Na kraju krajeva, mislim da smo je i zaslužili i verujem da će njeno dobijanje smanjiti manevarski prostor antievropskim snagama, koje zastupaju interese nekoga van Srbije.
Jelena Trivan: Ja sam optimista po pitanju kandidature, a oprezni optimista kada je reč o datumu pregovora.
O Paradi ponosa
Zoran Ostojić: Nemam šta ni da oduzmem, ni da dodam stavu Gradskog odbora naše partije koji je to saopštio. Ustavno je pravo građana da održe Paradu ponosa. Ukoliko država ne može da im garantuje bezbednost, to je onda veliki poraz za državu. Nije ovde reč o tome da li nam se Parada ponosa dopada ili ne dopada. Oni to pravo imaju po ustavu i država je dužna da sprovodi ustav. Obaveza je države da ljudima, koji imaju drugačije mišljenje od većine, omogući da to mišljenje izraze. A kad je reč o izjavama koje dovode u pitanje Paradu ponosa, mislim da se tu radi o skupljanju poena kod birača, jer je Parada ponosa kod većine nepopularna. To, međutim, može da radi opozicija, ali oni koji su na vlasti dužni su da sprovode ustav.
Jelena Trivan: Ja sam svoj stav o Paradi ponosa iznela milion puta, ali to je manje bitno. Bitno je da je Demokratska stranka hiljadu puta zvanično iznela svoj stav. Predsednik Tadić se poslednji put o tome izjasnio pre dva meseca kada je primio delegaciju LGTB populacije. Zato je za mene ta dilema potpuno veštački nametnuta i ne doprinosi onima koji se zalažu za održavanje Parade ponosa, niti normalnom odnosu prema tom događaju. Mislim da ovu temu ne treba dalje zloupotrebljavati u politikantske svrhe i na politikantski način.
Jelena Trivan: Pa, ja bih mogla sada da ulazim u analizu zašto je ko i kako rekao, ali je bitnije da se zapamti da su stranke vladajuće koalicije podržale održavanje Parade ponosa. To je najvažnije.
Zoran Ostojić: Ne. Suludo bi bilo to raditi pred dobijanje kandidature. Jednostavno se zlupotrebljava Kosovo i širi iluzija da realnost nije onakva kakva jeste, kao što se zloupotrebljava i Gej parada. Najveća zloupotreba Gej parade je kada se zamene teze, pa ispada da bezbednost ugrožavaju oni koji hoće da paradiraju, a ne oni koji hoće da ih lome i ubijaju. Verujem da ćemo posle kandidature i izbora, koji će uslediti na proleće, dobiti vladu koja se neće toliko povoditi za mišljenjem građana, nego će voditi Srbiju. Ne može se voditi politika na osnovu istraživanja javnog mnijenja. To može neko vreme, ali ne valja kada se to radi dugo. Ta politika kreni-stani najviše je kompromitovala evropsku ideju za ovih deset godina od rušenja Miloševića. Da smo na vreme uradili što je u našem interesu, verovatno bismo bili negde rame uz rame sa Hrvatskom. Ne zaboravite da smo za dve godine Đinđićeve vlade skoro stigli Hrvatsku. Sada vidimo da će ona 2013. godine ući u Evropsku uniju, a mi možda 2018. ili 2020. godine. Za vreme dve Koštunicine vlade pobegli su nam najmanje pet godina, a to, na žalost, nije nadoknadila Tadićeva i Dačićeva vlada i to je naša najveća zamerka.
Jelena Trivan: Ne mislim da ima ikakvog prostora da se smatra da u Srbiji, bilo u vladi ili u društvu, postoji nekakav evroskepticizam koji bi mogao da ugrozi dalje evropske integracije i da postane preovlađujuće osećanje. Ja pozitivno ocenjujem neku vrstu kriticizma i dijaloga koji se u Srbiji vodi o evropskim vrednostima i integracijama. To je način da naučimo šta je Evropa i šta je evropska politička kultura. Zadatak ove vlade je bio da izvojuje bitku da Srbija bude na evropskom putu, a potom da evropske integracije dovede do tačke kada će taj proces biti nepovratan. Kada dođe nova vlada, ona će imati mnogo stabilniju političku klimu i mogućnost da ne ide za događajima, nego da ih kreira.
Razgovaralo se o tome da li vladajuća garnitura kritikom Brisela nastoji da uoči predstojićih izbora pridobije deo biračkog tela koje je antievropski raspoloženo, može li Srbija dobiti status kandidata za Evropsku uniju ukoliko ne reguliše odnose sa Kosovom, da li je održiva dosadašnja strategija vladajuće Demokratske stranke koja se svodila na formulu - i Kosovo i Evropa, koliko ustavna odredba da je Kosovo neodvojivi deo Srbije vezuje ruke toj zemlji na putu u Evropsku uniju, kao i o tome zašto funkcioneri vladajuće koalicije sve više dovode u pitanje održavanje Parade ponosa u Beogradu.
Omer Karabeg: Nakon dugogodišnjeg uveravanja o tome kako Evropska unija, kad je u pitanju budućnost Srbije, nema alternativu, u poslednje vreme od vodećih ljudi vladajuće koalicije čujemo nešto skeptičnije tonove. Tako Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke, kaže da Evropa nije smisao našeg života. Ivica Dačić, zamenik premijera, kaže da Srbija ne može trgovati svojim nacionalnim i državnim interesima radi ulaska u Evropsku uniju, a Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, prekoreva Brisel zbog hipokrizije jer je, nakon hapšenja Mladića i Hadžića, umesto nagrade, usledilo postavljanje novog uslova - regulisanje odnosa sa Kosovom. Kako to tumačite, gospodine Ostojiću?
Ne pripadam stranci koja stoji na stanovištu da Evropa nema alternativu. Evropa svakako ima alternativu, ali kroz to smo prošli 90-tih godina.
Jelena Trivan: Ja to ne vidim kao neku vrstu skepticizma prema Evropskoj uniji. Tezu da Evropska unija nema alternativu lansirao je Vojislav Koštunica pripisujući Demokratskoj stranci da ne vidi nijednu drugu politiku, sem evropske. I mi se tu sa njim slažemo - da, to je za nas jedina politika. Naravno da postoje i druge alternative, ali mi mislimo da je ova najbolja. Mi nismo od nje odustali, a, ako se ponekad iz Srbije čuju kritični tonovi na račun nekog poteza Evropske unije, to ne znači da smo odustali od evropskog puta, već da se ne ponašamo na kolonijalni način, nego kao ravnopravan partner koji ima pravo da kaže da neki potezi Evropske unije ponekad za nas nisu prihvatljivi i da njena politika nije uvek zasnovana na načelima pravde i prava.
Omer Karabeg: Gospodin Ostojić je rekao da kritika na račun Brisela ima veze sa predstojećim izborima, da je to pokušaj da se dobije deo birača koji nije za Evropsku uniju.
Evropska i antievropska Srbija, tako oštro podeljene, već jednom su bojovale na prošlim izborima i pobedila je evropska Srbija. Ja bih, dakle, rekla da antievropska Srbija predstavlja marginu.
Zoran Ostojić: Nije suština u zalaganju za Evropsku uniju. U tom pogledu između Demokratske i Srpske napredne stranke sada gotovo da nema razlike - obe su za Evropsku uniju, za vojnu neutralnost i za onaj očajni i pogubni energetski sporazuma sa Rusijom. Bitna su dela. Ako izostanu evropska dela i suštinske reforme, to će doprineti padu evropske ideje. Zato smo mi od dolaska ove vlade na čelo Srbije stalno govorili da će ona, ako ne sprovede reforme, kompromitovati evropsku ideju.
Omer Karabeg: Da li će normalizacija odnosa sa Kosovom biti uslov da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju? Čini mi se da je i nemačka kancelarka Merkel to tražila od Beograda.
Ono što je Brisel zvanično tražio od Srbije - to je da se od Beograda očekuje apsolutna konstruktivnost u dijalogu sa Prištinom.
Omer Karabeg: Gospodine Ostojiću, da li Brisel u ovom trenutku traži od Srbije više od kooperativnosti, da li traži normalizaciju odnosa sa Kosovom i da li je to uslov za dobijanje statusa kandidata?
Mi ne ispunjavamo evropske kriterije zbog nekog drugog, već zbog nas samih i zato je besmisleno pričati o uslovima, kao što to radi Ljajić kada kaže - eto, mi smo im izručili Mladića, a oni sada traže još.
Omer Karabeg: A da li vi mislite da je u interesu Srbije da normalizuje odnose sa Kosovom?
Svaka zemlja ima pravo da blokira svaki sledeći korak Srbije, a ne zaboravimo da su 22 zemlje priznale Kosovo, ne jedna. Jedna bi bila dovoljna da blokira, a 22 je više nego dovoljno.
Normalizacija je krupna reč
Omer Karabeg: Gospođo Trivan, da li je još uvek važeća strategija Demokratske stranke - i Evropa i Kosovo? Da li je ona u sadašnjim uslovima održiva?
Evropska unija je duboko svesna da od Srbije nikada neće moći da očekuje da prizna Kosovo. Zbog toga je neohodno da se otvori pregovarački proces.
Omer Karabeg: Gospodine Ostojiću, da li mislite da Srbija sa strategijom i Evropa i Kosovo može da uđe u Evropsku uniju?
Zoran Ostojić: Mislim da ne može, ali mi smo još daleko od Evropske unije i punopravnog članstva. Ostavimo tu dilemu onima koji tada budu odlučivali, a to će biti od danas možda za 10 godina. U ovom trenutku moramo da učinimo sve da normalizujemo život svim ljudima na Kosovu - i Albancima i Srbima. Liberalno-demokratska partija je svojevremeno govorila da ne treba potcenjivati Ahtisarijev plan, jer je on dobra osnova da Srbi na Kosovu ostvare svoja prava. Da nije bilo tog plana, ne bi u ustavu Kosova pisalo da je srpski jezik zvanični jezik, ne bi srpske lokalne samouprave imale toliku vlast, niti bi imale pravo da se udružuju u zajednice. Neki potezi sadašnje vlade Srbije jesu bili proevropski, ali mnogo bi bolje bilo da se to uradilo u prvoj godini njenog mandata.
Kosovo se koristi kao izgovor da Srbija ne bi postala članica NATO pakta i Evropske unije, da bude nekakvo ostrvo okruženo Evropskom unijom i NATO paktom.
Omer Karabeg: Da li bi iz ustava Srbije trebalo izbaciti odredbu u kojoj se kaže da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, s obzirom da ona vezuje ruke Srbiji?
Srbija ne misli da joj ustavna odredba da je Kosovo neodvojivi deo Srbije vezuje ruke. Misli da politika odbrane ustavnosti i suvereniteta nije izgubljena politika.
Zoran Ostojić: Sada niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo i to nije uslov ni za kandidaturu. ni za dobijanje datuma za početak pregovora. Prema tome, o tom-potom. Inače, mi smo protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jer smatramo da to ne rešava problem. U ovom trenutku se treba koncentrisati na dijalog koji treba da se nastavi.
Omer Karabeg: Šta ako dijalog ne da rezultate, a do sada nijedan direktni dijalog između Prištine i Beograda nije dao rezultate, sem onog poslednjeg, kada je nešto dogovoreno, pa se sutradan odmah odustalo od toga. Šta onda? Može li u tom slučaju Srbija dobiti status kandidata?
Jelena Trivan: Zašto je naš razgovor zasnovan na negativnim predviđanjima? Naravno da svaka ozbiljna država mora da ima strategiju i za jedno i za drugo i mislim da je mi imamo. Smatram, međutim, da je intervencija Prištine na severu Kosova bila potpuno bezrazložna i da je stvorila atmosferu napetosti. Nadam se da će se u septembru, kada se dijalog nastavi, stvari vratiti u normalu. Mi želimo da dijalog bude uspešan pre svega zbog ljudi koji tamo žive - i Srba i Albanaca.
Omer Karabeg: Ako dijalog počne u septembru, može li da dovede do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine?
Zoran Ostojić: Normalizacija odnosa je krupna reč, to je proces koji će, možda, trajati godinama. Rezultati ovog dijaloga neće značiti normalizaciju odnosa, nego početak tog procesa. U svakom slučaju, nadam se da će dijalog dovesti do nekih rešenja koja će poboljšati život građanima Kosova srpske, albanske i drugih nacionalnosti. Inače, ne sumnjam da ćemo dobiti kandidaturu. Na kraju krajeva, mislim da smo je i zaslužili i verujem da će njeno dobijanje smanjiti manevarski prostor antievropskim snagama, koje zastupaju interese nekoga van Srbije.
Jelena Trivan: Ja sam optimista po pitanju kandidature, a oprezni optimista kada je reč o datumu pregovora.
O Paradi ponosa
Omer Karabeg: Gospodine Ostojiću, da li su i kontroverze oko održavanja Parade ponosa deo predizborne igre? Dok gradonačelnik Beograda Đilas dovodi u pitanje održavanje parade, vaša stranka kaže da bi njeno otkazivanje bilo kapitulacija pred huliganima.
Ustavno je pravo građana da održe Paradu ponosa. Ukoliko država ne može da im garantuje bezbednost, to je onda veliki poraz za državu.
Jelena Trivan: Ja sam svoj stav o Paradi ponosa iznela milion puta, ali to je manje bitno. Bitno je da je Demokratska stranka hiljadu puta zvanično iznela svoj stav. Predsednik Tadić se poslednji put o tome izjasnio pre dva meseca kada je primio delegaciju LGTB populacije. Zato je za mene ta dilema potpuno veštački nametnuta i ne doprinosi onima koji se zalažu za održavanje Parade ponosa, niti normalnom odnosu prema tom događaju. Mislim da ovu temu ne treba dalje zloupotrebljavati u politikantske svrhe i na politikantski način.
Omer Karabeg: Ali te dileme dolaze iz vladajuće koalicije.
Jelena Trivan: Pa, ja bih mogla sada da ulazim u analizu zašto je ko i kako rekao, ali je bitnije da se zapamti da su stranke vladajuće koalicije podržale održavanje Parade ponosa. To je najvažnije.
Omer Karabeg: I na kraju, u zaključku, raste li u vladajućoj koaliciji skeptičnost prema Evropskoj uniji?
Ta politika kreni-stani najviše je kompromitovala evropsku ideju za ovih deset godina od rušenja Miloševića. Da smo na vreme uradili što je u našem interesu, verovatno bismo bili negde rame uz rame sa Hrvatskom.
Ne mislim da ima ikakvog prostora da se smatra da u Srbiji, bilo u vladi ili u društvu, postoji nekakav evroskepticizam koji bi mogao da ugrozi dalje evropske integracije.
Jelena Trivan: Ne mislim da ima ikakvog prostora da se smatra da u Srbiji, bilo u vladi ili u društvu, postoji nekakav evroskepticizam koji bi mogao da ugrozi dalje evropske integracije i da postane preovlađujuće osećanje. Ja pozitivno ocenjujem neku vrstu kriticizma i dijaloga koji se u Srbiji vodi o evropskim vrednostima i integracijama. To je način da naučimo šta je Evropa i šta je evropska politička kultura. Zadatak ove vlade je bio da izvojuje bitku da Srbija bude na evropskom putu, a potom da evropske integracije dovede do tačke kada će taj proces biti nepovratan. Kada dođe nova vlada, ona će imati mnogo stabilniju političku klimu i mogućnost da ne ide za događajima, nego da ih kreira.