Na severu Kosova u petak pada odluka o tome da li će se nastaviti ili prekinuti protesti na Jarinju. Čini se da je, ipak, državni vrh Srbije ubedio lidere Srba sa severa Kosova da neće biti granice između Srbije i Kosova, niti državnih obeležja na prelazima, kao i da kosovski Srbi neće morati da menjaju srpske dokumente da tuda prelazili.
Predsednici opština sa severa Kosova završili su sastanak sa državnim vrhom Srbije o sprovođenju sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima.
Odbornicima četiri opštine na severu Kosova koji u petak zasedaju, reći ćemo da smo saglasni sa onim što smo čuli i od predsednika Republike i od predsednika Vlade, rekao je nakon sastanka sa državnim vrhom Srbije Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica:
“Ja sam optimista, ali građani će biti i dalje na Jarinju sve dok odbornici naših skupština ne donesu odluku o daljim koracima. Mi ćemo im preneti detalje razgovora koje smo imali i sa predsednikom Vlada i sa predsednikom Republike i najvišim državnim funkcionerima. Reći ćemo im da smo mi saglasni sa onim što smo čuli i od predsednika Republike i od predsednika Vlade”, rekao je Pantić.
A premijer Srbije Ivica Dačić je kazao da neće biti granice, niti državnih obeležja na prelazima, i da kosovski Srbi neće morati da menjaju srpska dokumenta da bi tuda prelazili:
“Najveće garancije za Srbe sa severa Kosova uvek treba da predstavljaju garancije države Srbije. Država Srbija, kroz odluke Vlade, te garancije je i dala, u smislu da ćemo mi, ukoliko bude drugačijeg ponašanja na samom terenu, suspendovati dalju primenu ovog sporazuma. Znači, nikakvih razloga za dalju blokadu nema, ali o tome će odlučiti odbornici njihovih skupština opština i mi sada ne ulazimo u ta pitanja”, rekao je Dačić.
Evo najpre kratkog raporta iz Brisela o tome šta je tačno dogovoreno. Dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Jozwiak:
“Dogovoreno je da implementacija sporazuma o integrisanom upravljanju počne 10. decembra na prelazima 1 i 3, odnosno, Jarinje i Brnjak , a 31. decembra i na prelazima 5 i 31. Na tim prelazima kontrolnu ulogu imaće EULEX, ali će na njima biti i srpski i kosovske predstavnike, ali oni neće nositi nacionalne ili državne simbole. Dve strane su se dogovorile i o tome da uspostave oficire za vezu u Prištini i Beogradu. U početku je bilo planirano da oni imaju svoje sopstvene kancelarije, ali se na kraju pribeglo kompromisu, tako da će oficiri za vezu raditi u kancelariji Delegacije EU u Srbiji, odnosno odnosno Predstavništva EU u Prištini. Ono o čemu još nije postignut dogovor, a što će biti glavna tema razgovora u Briselu 17. januara, jeste kako će se distribuisati novac od carine, koji je namenjen Srbima sa severa Kosova. Još nije pronađen modalitet za rešavanje tog problema i to će biti i glavna teškoća kad se delegacije ponovo sastanu u januaru”, javio je naš dopisnik.
Početak radikalnog zaokreta
Na Dačića i državni vrh strele strele su odapinjali i u parlamentu – i sa nacionalističkog i sa liberalnog krila. I jedni i drugi su kritikovali ponovno odlaganje sednice skupštinskog Odbora za Kosovo, koji je trebalo da raspravlja o dogovorima sa Prištinom. I dok njegovi partijski drugovi pružaju podršku okupljenima na Jarinju, parlamentarac Koštuničine Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić sa skupštinske govornice je poručio:
Poslanik DSS-a je rekao da Dačićeve tvrdnje da Srbi sa severa Kosova neće morati da menjaju dokumente i saobraćajne tablice, izdate u Srbiji, nigde nema u saopštenju Catherine Ashton, posrednice u dijalogu između Beograda i Prištine.
Šefica poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov rekla je da, iako nije pristalica bilo kakvih aktivnosti koje bi Srbe na uvukle u dublji sukob sa međunarodnom zajednicom, ima razumevanja za njih budući da nemaju dovoljno informacija o tome šta je tačno dogovoreno u Briselu.
Poslanik opozicione Demokratske stranke sa Kosova Goran Bogdanović izjavio je da Srbi nemaju više razloga da ostanu na Jarinju ako je tačno da je u Briselu dogovoreno da oni neće plaćati carinu i da neće morati da vade dokumente Kosova:
“Mi moramo podržavati svaki vid dijaloga koji se održava u Briselu, mi moramo učiniti sve da, napokon, zavlada mir na prostoru severa Kosova, to upravo žele i tamošnji Srbi, ali posle ovakvih dogovora, ako je sve to tačno, nemaju razloga da više budu na prelazu u Jarinju”, rekao je Bogdanović.
Da li će funkcionisanje integrisanih prelaza u nekom budućem trenutku evoluirati u klasični granični režim i da li je razmena oficira za vezu inicijacija uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kosova i Srbije, pitanja su na koja se sada ne može dati decidan odgovor, ali Ericu Gordyju, ekspertu za Balkan sa londonskog Univerzitetskog koledža, čini se da se na ta pitanja pre može potvrdno nego odrečno odgovoriti.
“Gospođa Clinton i baronica Ashton prilikom nedavne posete regionu saopštile su srpskoj vladi da najveća barijera njenom napretku na svim međunarodnim frontovima, uključujući i člastvo u Evropskoj uniji, jesu nesređeni odnosi sa Kosovom i da ti odnosi moraju da se regulišu. Gospodin Dačić im je, verujem, odgovorio da bi najbolje bilo da se ono što se mora uradi što pre, još u prvoj godini mandata nove vlade, umesto da se odlaže do trenutka kada će se ona možda suočiti sa izborima. Ukoliko ove korake koji samo na prvi pogled ne izgledaju tako dramatično, sprovede vrlo brzo, kalkulisao je, verume, Dačić, mnogi će ih do izbora i zaboraviti. Dakle, ovo jeste početak radikalnog zaokreta. Ne znam da li Srbija baš grabi putem do priznanja Kosova, ali činjenica je da je odlučila da kontroliše promet robe na tim prelazima zato što ilegalna trgovina preko njih nanosi dosta štete i njoj i Kosovu i destabilizuje čitav region, a da joj je, na drugoj strani, neophodna i diplomatska komunikacija sa Prištinom. Mislim da su ovi sporazumi uvod u to, a već je poznato da ni Kosovo ni Srbija neće ući u EU ukoliko ne regulišu svoje granice i pitanje uzajamnog priznaja”, uveren je Gordy.
Upitan da li Srbi sa severa Kosova za aktuelnu vlast predstavljaju ozbiljan problem, Gordy kaže da su političari iz tog regiona instalirani na vlast u vreme Koštuničine vlasti, da nemaju nikakav legitimitet,ali da nijedna vlada do sada nije želela da se sa njima konfrontira. Ako aktuelna vlast zauzme čvrst stav, dodaje, ti lideri neće imati nikakav uticaj:
“Ako država počne da se ponaša tako da pokaže svoj autoritet, ukoliko, dakle, aktuelna vlast pokaže odlučnost da se prema tim liderima postavi kao državna volja, onda će se uticaj lidera sa severa Kosova drastično smanjiti”, kaže Gordy.
Predsednici opština sa severa Kosova završili su sastanak sa državnim vrhom Srbije o sprovođenju sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima.
Odbornicima četiri opštine na severu Kosova koji u petak zasedaju, reći ćemo da smo saglasni sa onim što smo čuli i od predsednika Republike i od predsednika Vlade, rekao je nakon sastanka sa državnim vrhom Srbije Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica:
“Ja sam optimista, ali građani će biti i dalje na Jarinju sve dok odbornici naših skupština ne donesu odluku o daljim koracima. Mi ćemo im preneti detalje razgovora koje smo imali i sa predsednikom Vlada i sa predsednikom Republike i najvišim državnim funkcionerima. Reći ćemo im da smo mi saglasni sa onim što smo čuli i od predsednika Republike i od predsednika Vlade”, rekao je Pantić.
A premijer Srbije Ivica Dačić je kazao da neće biti granice, niti državnih obeležja na prelazima, i da kosovski Srbi neće morati da menjaju srpska dokumenta da bi tuda prelazili:
“Najveće garancije za Srbe sa severa Kosova uvek treba da predstavljaju garancije države Srbije. Država Srbija, kroz odluke Vlade, te garancije je i dala, u smislu da ćemo mi, ukoliko bude drugačijeg ponašanja na samom terenu, suspendovati dalju primenu ovog sporazuma. Znači, nikakvih razloga za dalju blokadu nema, ali o tome će odlučiti odbornici njihovih skupština opština i mi sada ne ulazimo u ta pitanja”, rekao je Dačić.
Evo najpre kratkog raporta iz Brisela o tome šta je tačno dogovoreno. Dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Jozwiak:
“Dogovoreno je da implementacija sporazuma o integrisanom upravljanju počne 10. decembra na prelazima 1 i 3, odnosno, Jarinje i Brnjak , a 31. decembra i na prelazima 5 i 31. Na tim prelazima kontrolnu ulogu imaće EULEX, ali će na njima biti i srpski i kosovske predstavnike, ali oni neće nositi nacionalne ili državne simbole. Dve strane su se dogovorile i o tome da uspostave oficire za vezu u Prištini i Beogradu. U početku je bilo planirano da oni imaju svoje sopstvene kancelarije, ali se na kraju pribeglo kompromisu, tako da će oficiri za vezu raditi u kancelariji Delegacije EU u Srbiji, odnosno odnosno Predstavništva EU u Prištini. Ono o čemu još nije postignut dogovor, a što će biti glavna tema razgovora u Briselu 17. januara, jeste kako će se distribuisati novac od carine, koji je namenjen Srbima sa severa Kosova. Još nije pronađen modalitet za rešavanje tog problema i to će biti i glavna teškoća kad se delegacije ponovo sastanu u januaru”, javio je naš dopisnik.
Početak radikalnog zaokreta
Na Dačića i državni vrh strele strele su odapinjali i u parlamentu – i sa nacionalističkog i sa liberalnog krila. I jedni i drugi su kritikovali ponovno odlaganje sednice skupštinskog Odbora za Kosovo, koji je trebalo da raspravlja o dogovorima sa Prištinom. I dok njegovi partijski drugovi pružaju podršku okupljenima na Jarinju, parlamentarac Koštuničine Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić sa skupštinske govornice je poručio:
Slobodan Samardžić
“U ovom trenutku mi ne znamo o čemu se premijer Dačić u Briselu dogovorio sa Tacijem i sa gospođom Catherine Ashton”.Poslanik DSS-a je rekao da Dačićeve tvrdnje da Srbi sa severa Kosova neće morati da menjaju dokumente i saobraćajne tablice, izdate u Srbiji, nigde nema u saopštenju Catherine Ashton, posrednice u dijalogu između Beograda i Prištine.
Šefica poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov rekla je da, iako nije pristalica bilo kakvih aktivnosti koje bi Srbe na uvukle u dublji sukob sa međunarodnom zajednicom, ima razumevanja za njih budući da nemaju dovoljno informacija o tome šta je tačno dogovoreno u Briselu.
Poslanik opozicione Demokratske stranke sa Kosova Goran Bogdanović izjavio je da Srbi nemaju više razloga da ostanu na Jarinju ako je tačno da je u Briselu dogovoreno da oni neće plaćati carinu i da neće morati da vade dokumente Kosova:
“Mi moramo podržavati svaki vid dijaloga koji se održava u Briselu, mi moramo učiniti sve da, napokon, zavlada mir na prostoru severa Kosova, to upravo žele i tamošnji Srbi, ali posle ovakvih dogovora, ako je sve to tačno, nemaju razloga da više budu na prelazu u Jarinju”, rekao je Bogdanović.
Da li će funkcionisanje integrisanih prelaza u nekom budućem trenutku evoluirati u klasični granični režim i da li je razmena oficira za vezu inicijacija uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kosova i Srbije, pitanja su na koja se sada ne može dati decidan odgovor, ali Ericu Gordyju, ekspertu za Balkan sa londonskog Univerzitetskog koledža, čini se da se na ta pitanja pre može potvrdno nego odrečno odgovoriti.
“Gospođa Clinton i baronica Ashton prilikom nedavne posete regionu saopštile su srpskoj vladi da najveća barijera njenom napretku na svim međunarodnim frontovima, uključujući i člastvo u Evropskoj uniji, jesu nesređeni odnosi sa Kosovom i da ti odnosi moraju da se regulišu. Gospodin Dačić im je, verujem, odgovorio da bi najbolje bilo da se ono što se mora uradi što pre, još u prvoj godini mandata nove vlade, umesto da se odlaže do trenutka kada će se ona možda suočiti sa izborima. Ukoliko ove korake koji samo na prvi pogled ne izgledaju tako dramatično, sprovede vrlo brzo, kalkulisao je, verume, Dačić, mnogi će ih do izbora i zaboraviti. Dakle, ovo jeste početak radikalnog zaokreta. Ne znam da li Srbija baš grabi putem do priznanja Kosova, ali činjenica je da je odlučila da kontroliše promet robe na tim prelazima zato što ilegalna trgovina preko njih nanosi dosta štete i njoj i Kosovu i destabilizuje čitav region, a da joj je, na drugoj strani, neophodna i diplomatska komunikacija sa Prištinom. Mislim da su ovi sporazumi uvod u to, a već je poznato da ni Kosovo ni Srbija neće ući u EU ukoliko ne regulišu svoje granice i pitanje uzajamnog priznaja”, uveren je Gordy.
Upitan da li Srbi sa severa Kosova za aktuelnu vlast predstavljaju ozbiljan problem, Gordy kaže da su političari iz tog regiona instalirani na vlast u vreme Koštuničine vlasti, da nemaju nikakav legitimitet,ali da nijedna vlada do sada nije želela da se sa njima konfrontira. Ako aktuelna vlast zauzme čvrst stav, dodaje, ti lideri neće imati nikakav uticaj:
“Ako država počne da se ponaša tako da pokaže svoj autoritet, ukoliko, dakle, aktuelna vlast pokaže odlučnost da se prema tim liderima postavi kao državna volja, onda će se uticaj lidera sa severa Kosova drastično smanjiti”, kaže Gordy.