U Prištini očekuju objavljivanje više detalja o sporazumu o integrisanom upravljanju granica (IBM), a nakon što su premijeri Kosova i Srbije postigli saglanost o njegovom sprovođenju.
Kosovski premijer,Hashim Thaçi, nakon sastanka sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, izjavio je da će se maksimalno raditi na tome da sprovođenje sporazuma na dva prelaza na severu otpočne 10. decembra.
„Ovo će biti još jedan uspeh procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, što podrazumeva i uspostavljanje granica između naših država“, kazao je Thaçi.
Thaçi je dodao da ukoliko Srbija ne postavi državne simbole na prelazima, to neće uraditi ni Kosovo.
Da se ovim sporazumom uspostavljaju granice između Kosova i Srbije, slaže se i Marko Jakšić, jedan od lidera Srba na severu. Iz tog razloga, navodi on, Srbi na severu se oštro protive njegovom sprovođenju i zato već drugi dan blokiraju radove izgradnje jednog takvog prelaza na Jarinju, u severnom delu Kosova.
„To je sporazum koji je protiv zvaničnog Ustava države Srbije, koji pravi granicu između Srbije i Kosova. Iz tog razloga su poslanici iz DSS podneli zahtev Ustavnom sudu za ocenu svih uredbi države Srbije koje prave granice unutar Srbije. Srbi na severu Kosova jednostavno su na tzv. mestu gde treba da bude ta zajednička carina. Mi imamo pravo da štitimo Ustav države Srbije čak i u situaciji ako ga zvanična vlast krši“, kaže Jakšić.
U Prištini međutim vlada interesovanje za detalje ovog sporazuma. Šef parlamentarne grupe opozicionog Demokratskog saveza Kosova Ismet Beqiri navodi da sporazum IBM nije nov, s obzirom da je postignut još tokom tehničkog dijaloga koji su vodili Edita Tahiri i Borislav Stefanović.
„Pitanje IBM-a je rezultat onoga što je ranije rečeno na tzv. tehničkim sastancima. Očekujemo da vidimo njegovo sprovođenje“, kazao je Beqiri.
Korak po korak, dogovor po dogovor
Iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje međutim veruju da su dva premijera, ovim sporazumom, upravo postigla saglasnost o autonomiji severa pošto će na osnovu njega, carinski prihodi ići u budžet opština na severu, kažu iz ovog pokreta.
„Odvojiti sever iz fiskalnog sistema Kosova podrazumeva da se stukturama na severu omogućava određivanje svog fiskalnog sistema“, kaže se u saopštenju.
Kosovski analitičar, Azem Vllasi, međutim smatra da je saglasnost oko ovakvog konkretnog sporazuma dobra vest.
„To je važna stvar, i ovo znači da su i srpska i kosovska strana, i premijer Thaci i Dačić prihvatili strategiju Brisela, strategiju korak po korak rešavanja pojedinih konkretnih pitanja koja su na liniji normalizaciji odnosa dve države. Srbi na severu će se malo buniti pa će onda shvatiti da je to neminovnost. I tako će ići. Znači ta strategija korak po korak, dogovor po dogovor o konkretnim pitanjima za postepenu nromalizaciju odnosa u datim okolnostima je dobra stvar”, kaže Vllasi.
Vllasi ipak dodaje da sporazum ide u prilog više srpskoj strani, s obzirom da će ovo pomoći Srbiji na putu evrointegracija.
Ardian Arifaj iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika, navodi da se svaki sporazum sa Srbijom mora uzimati sa oprezom, pošto se često dešavalo da ova zemlja ne sprovodi dogovoreno. Posebno je potrebno objašenjenje oko carinjenja robe koja iz Srbije uđe na Kosovo, kao i oko ideja da se ta sredstva dodele opštinama na severu Kosova gde živi srpsko većinsko stanovništvo.
„To bi bilo ugrožavanje integriteta i jedinstvene carinske zone na Kosovu“, poručio je on.
Kosovski premijer,Hashim Thaçi, nakon sastanka sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, izjavio je da će se maksimalno raditi na tome da sprovođenje sporazuma na dva prelaza na severu otpočne 10. decembra.
„Ovo će biti još jedan uspeh procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, što podrazumeva i uspostavljanje granica između naših država“, kazao je Thaçi.
Thaçi je dodao da ukoliko Srbija ne postavi državne simbole na prelazima, to neće uraditi ni Kosovo.
Da se ovim sporazumom uspostavljaju granice između Kosova i Srbije, slaže se i Marko Jakšić, jedan od lidera Srba na severu. Iz tog razloga, navodi on, Srbi na severu se oštro protive njegovom sprovođenju i zato već drugi dan blokiraju radove izgradnje jednog takvog prelaza na Jarinju, u severnom delu Kosova.
„To je sporazum koji je protiv zvaničnog Ustava države Srbije, koji pravi granicu između Srbije i Kosova. Iz tog razloga su poslanici iz DSS podneli zahtev Ustavnom sudu za ocenu svih uredbi države Srbije koje prave granice unutar Srbije. Srbi na severu Kosova jednostavno su na tzv. mestu gde treba da bude ta zajednička carina. Mi imamo pravo da štitimo Ustav države Srbije čak i u situaciji ako ga zvanična vlast krši“, kaže Jakšić.
U Prištini međutim vlada interesovanje za detalje ovog sporazuma. Šef parlamentarne grupe opozicionog Demokratskog saveza Kosova Ismet Beqiri navodi da sporazum IBM nije nov, s obzirom da je postignut još tokom tehničkog dijaloga koji su vodili Edita Tahiri i Borislav Stefanović.
„Pitanje IBM-a je rezultat onoga što je ranije rečeno na tzv. tehničkim sastancima. Očekujemo da vidimo njegovo sprovođenje“, kazao je Beqiri.
Korak po korak, dogovor po dogovor
Iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje međutim veruju da su dva premijera, ovim sporazumom, upravo postigla saglasnost o autonomiji severa pošto će na osnovu njega, carinski prihodi ići u budžet opština na severu, kažu iz ovog pokreta.
„Odvojiti sever iz fiskalnog sistema Kosova podrazumeva da se stukturama na severu omogućava određivanje svog fiskalnog sistema“, kaže se u saopštenju.
Kosovski analitičar, Azem Vllasi, međutim smatra da je saglasnost oko ovakvog konkretnog sporazuma dobra vest.
„To je važna stvar, i ovo znači da su i srpska i kosovska strana, i premijer Thaci i Dačić prihvatili strategiju Brisela, strategiju korak po korak rešavanja pojedinih konkretnih pitanja koja su na liniji normalizaciji odnosa dve države. Srbi na severu će se malo buniti pa će onda shvatiti da je to neminovnost. I tako će ići. Znači ta strategija korak po korak, dogovor po dogovor o konkretnim pitanjima za postepenu nromalizaciju odnosa u datim okolnostima je dobra stvar”, kaže Vllasi.
Vllasi ipak dodaje da sporazum ide u prilog više srpskoj strani, s obzirom da će ovo pomoći Srbiji na putu evrointegracija.
Ardian Arifaj iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika, navodi da se svaki sporazum sa Srbijom mora uzimati sa oprezom, pošto se često dešavalo da ova zemlja ne sprovodi dogovoreno. Posebno je potrebno objašenjenje oko carinjenja robe koja iz Srbije uđe na Kosovo, kao i oko ideja da se ta sredstva dodele opštinama na severu Kosova gde živi srpsko većinsko stanovništvo.
„To bi bilo ugrožavanje integriteta i jedinstvene carinske zone na Kosovu“, poručio je on.