U Skupštini Srbije - ogorčena borba za sprečavanje koncentracije moći nad bezbednosnim službama, treba da rezultira usvajanjem izmena zakona prema kojima će Predsednik Republike birati sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, umesto dosadašnje prakse da šef kabineta predsednika države po automatizmu postaje i sekretar Saveta.
Dojučerašnja vlast, a sada opozicija u obličju Demokratske stranke, žestoko se protivila mogućnosti da naprednjak Aleksandar Vučić, budući potpredsednik Vlade i ministar odbrane, bude izabran i na mesto sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost jer bi to dovelo do ogromne koncentracije moći i kontrole svih službi bezbednosti u rukama jednog čoveka.
U skupštinskoj debati poslanici opozicije su predlog takvog rešenja žestoko kritikovali jer smatraju da je skrojeno kako bi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost postao naprednjak Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i novi ministar odbrane, koji bi tako, stekavši ogromnu koncentraciju moći i totalnu kontrolu nad službama bezbednosti, postao najmoćniji čovek u državi. Vučić je i sam prilično doprineo ovoj kritici jer je i sam izjavljivao da bi želeo da postane i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
Novouspostavljena skupštinska većina, međutim, tvrdi da ne postoji nikakav problem u ovakvoj izmeni Zakona o osnovama službi bezbednosti. To za Radio Slobodna Evropa obrazlaže Meho Omerović, poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Srbije i dosadašnji član skupštinskog Odbora za bezbednost:
„Predsednik države je taj koji imenuje i razrešava sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Da li će to biti Pera ili Žika, da li će to slučajno biti šef kabineta, neki profesor sa Fakulteta za bezbednost, da li će to možda biti neko od članova vlade ili neko drugi – ne zna se još. To je, dakle, odrednica koja je postojala i u prošlom sazivu, samo što je tada direktno bila nacrtana osoba koja će biti sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, a sada se, ipak, da ne prejudiciramo stvari, otvara prostor i mogućnost da hipotetički predsednik Tomislav Nikolić može da predloži koga on hoće“.
Na pitanje da li se slaže da u sastav Saveta treba da uđe i predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i da Savet treba da podnosi izveštaje republičkoj skupštini, odnosno, njenom Odboru za bezbednost, Omerović kaže:
"Interesantno je da, koliko je meni poznato, niko iz opozicije nije ni podneo amandman u tom kontekstu."
I predsednica Odbora Skupštine Srbije Jadranka Joksimović, članica Srpske napredne stranke, odbacila je optužbe opozicije da se Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti menja zbog jednog čoveka, lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.
“Ovde se radi o personalizovanom odijumu prema činjenici da bi Vučić bio taj koji bi se bavio ovim odgovornim i važnim poslom u državi”, tvrdi Joksimovićeva.
Ona je, međutim, izrazila stav da Vučić zadovoljava sve kriterijume za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost jer je, kako je navela, važno da na tom položaju bude "civilno lice i pravnik".
Bez odredbe o kontroli
Problem rešenja vladajuće većine nije načelne prirode već u mogućnosti koncentracije moći, pa zato zakonom treba precizirati da sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost ne može istovremeno da bude nosilac izvršne vlasti i član tog saveta, rekao je za Radio Slobodna Evropa Slobodan Homen, poslanik sada opozicione Demokratske stranke i član skupštinskog Odbora za bezbednost.
“Kada je u pitanju izbor sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, mi kao Demokratska stranka, naravno, smatramo da Predsednik Republike treba da odredi osobu koja će vršiti tu dužnost. Osnovni je problem, međutim, da takav zakon kakav je predložen stvara mogućnost koncentracije moći i zloupotrebe kontrole kako vojnih, tako i civilne službe bezbednosti ukoliko bi se za to mesto predložila osoba koja je već član Saveta za nacionalnu bezbednost, odnosno, ako je to predstavnik izvršne vlasti. Iz tog razloga smatramo da je potrebno dopuniti Predlog zakona našim amandmanima kojima bi se ograničila mogućnost da se sva moć faktički nađe u rukama jedne osobe”.
RSE: Zašto vi, gospodine Homen, kao najjača opoziciona partija, niste, recimo, predložili i amandman kojim bi se Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti promenio u smislu da se u njega unese odredba o kontroli Saveta za nacionalnu bezbednost?
Homen: To je pitanje opšte izmene zakona, ali suština kontrole jeste u podeli nadležnosti, u podeli vlasti, a ona jeste ostvarena samom činjenicom da direktora civilne službe bezbednosti imenuje vlada, a da je ministar odbrane nadležan za kontrolu vojnih službi bezbednosti.
RSE: Moćni američki Savet za nacionalnu bezbednost, primera radi, savetničko telo Predsednika, iako je u pitanju predsednički sistem odgovara Kongresu.
Homen: U ovom slučaju se odgovara pre svega vladi...
RSE: Dakle, izvršnoj vlasti...
Homen: Izvršnoj vlasti, a izvršna vlast, naravno, odgovara parlamentu. Potrebno je sigurno raditi dalje na jačanju civilne kontrole službi bezbednosti, ali ću vas podsetiti da je u prethodne četiri godine, kada je Demokratska stranka vodila sve te resore i kada se borila protiv organizovanog kriminala, nijedan skandal niti problem niste imali u medijima sa službom bezbednosti.
Da je izmena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti koje predviđa da šef kabineta Predsednika ne može po funkciji biti i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost formalno-pravno prihvatljiva, ocenjuje i Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednost, ali i on upozorava na opasnost koncentracije opasne, nekontrolisane, moći u rukama jedne osobe.
„Načelno posmatrano, to je prihvatljivo jer smo u prethodnom periodu imali opasnu i čudnu situaciju da je osoba iz senke bila posednik velikih ovlašćenja i velike moći, a to je bio šef kabineta Predsednika Republike, pri čemu javnost do skora nije ni znala ime te osobe. Ono, međutim, što nije dobro jeste što se te promene sprovode da bi jedan funkcioner Srpske napredne stranke mogao istovremeno da obavlja funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i ministra odbrane. On je takvu želju već izrazio, a mogli smo da čujemo i predsednicu Odbora za kontrolu službi bezbednosti iz iste stranke da je Vučić pravi kandidat za tu poziciju“, kaže Petrović.
Na konstataciju da u Zakonu kojim je ustanovljen Savet za nacionalnu bezbednost ne postoji nijedna odredba koja se odnosi na kontrolu tog tela, Petrović odgovara:
"Nemamo. Ne postoji nijedna odredba koja obavezuje Savet za nacionalnu bezbednost da izveštava parlament o svom radu, tako da parlament i njegovi odbori nemaju nikakvo pravo uvida u rad tog Saveta. To telo je praktično u rukama izvršne vlasti. Ono što je problematično je što nisam čuo da su predstavnici sadašnje opozicije na to ukazivali kada su iznosili primedbe na Predlog izmena tog zakona".
Dojučerašnja vlast, a sada opozicija u obličju Demokratske stranke, žestoko se protivila mogućnosti da naprednjak Aleksandar Vučić, budući potpredsednik Vlade i ministar odbrane, bude izabran i na mesto sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost jer bi to dovelo do ogromne koncentracije moći i kontrole svih službi bezbednosti u rukama jednog čoveka.
U skupštinskoj debati poslanici opozicije su predlog takvog rešenja žestoko kritikovali jer smatraju da je skrojeno kako bi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost postao naprednjak Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i novi ministar odbrane, koji bi tako, stekavši ogromnu koncentraciju moći i totalnu kontrolu nad službama bezbednosti, postao najmoćniji čovek u državi. Vučić je i sam prilično doprineo ovoj kritici jer je i sam izjavljivao da bi želeo da postane i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
Novouspostavljena skupštinska većina, međutim, tvrdi da ne postoji nikakav problem u ovakvoj izmeni Zakona o osnovama službi bezbednosti. To za Radio Slobodna Evropa obrazlaže Meho Omerović, poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Srbije i dosadašnji član skupštinskog Odbora za bezbednost:
„Predsednik države je taj koji imenuje i razrešava sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Da li će to biti Pera ili Žika, da li će to slučajno biti šef kabineta, neki profesor sa Fakulteta za bezbednost, da li će to možda biti neko od članova vlade ili neko drugi – ne zna se još. To je, dakle, odrednica koja je postojala i u prošlom sazivu, samo što je tada direktno bila nacrtana osoba koja će biti sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, a sada se, ipak, da ne prejudiciramo stvari, otvara prostor i mogućnost da hipotetički predsednik Tomislav Nikolić može da predloži koga on hoće“.
Na pitanje da li se slaže da u sastav Saveta treba da uđe i predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i da Savet treba da podnosi izveštaje republičkoj skupštini, odnosno, njenom Odboru za bezbednost, Omerović kaže:
"Interesantno je da, koliko je meni poznato, niko iz opozicije nije ni podneo amandman u tom kontekstu."
I predsednica Odbora Skupštine Srbije Jadranka Joksimović, članica Srpske napredne stranke, odbacila je optužbe opozicije da se Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti menja zbog jednog čoveka, lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.
“Ovde se radi o personalizovanom odijumu prema činjenici da bi Vučić bio taj koji bi se bavio ovim odgovornim i važnim poslom u državi”, tvrdi Joksimovićeva.
Ona je, međutim, izrazila stav da Vučić zadovoljava sve kriterijume za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost jer je, kako je navela, važno da na tom položaju bude "civilno lice i pravnik".
Bez odredbe o kontroli
Problem rešenja vladajuće većine nije načelne prirode već u mogućnosti koncentracije moći, pa zato zakonom treba precizirati da sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost ne može istovremeno da bude nosilac izvršne vlasti i član tog saveta, rekao je za Radio Slobodna Evropa Slobodan Homen, poslanik sada opozicione Demokratske stranke i član skupštinskog Odbora za bezbednost.
Slobodan Homen
“Kada je u pitanju izbor sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, mi kao Demokratska stranka, naravno, smatramo da Predsednik Republike treba da odredi osobu koja će vršiti tu dužnost. Osnovni je problem, međutim, da takav zakon kakav je predložen stvara mogućnost koncentracije moći i zloupotrebe kontrole kako vojnih, tako i civilne službe bezbednosti ukoliko bi se za to mesto predložila osoba koja je već član Saveta za nacionalnu bezbednost, odnosno, ako je to predstavnik izvršne vlasti. Iz tog razloga smatramo da je potrebno dopuniti Predlog zakona našim amandmanima kojima bi se ograničila mogućnost da se sva moć faktički nađe u rukama jedne osobe”.
RSE: Zašto vi, gospodine Homen, kao najjača opoziciona partija, niste, recimo, predložili i amandman kojim bi se Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti promenio u smislu da se u njega unese odredba o kontroli Saveta za nacionalnu bezbednost?
Homen: To je pitanje opšte izmene zakona, ali suština kontrole jeste u podeli nadležnosti, u podeli vlasti, a ona jeste ostvarena samom činjenicom da direktora civilne službe bezbednosti imenuje vlada, a da je ministar odbrane nadležan za kontrolu vojnih službi bezbednosti.
RSE: Moćni američki Savet za nacionalnu bezbednost, primera radi, savetničko telo Predsednika, iako je u pitanju predsednički sistem odgovara Kongresu.
Homen: U ovom slučaju se odgovara pre svega vladi...
RSE: Dakle, izvršnoj vlasti...
Homen: Izvršnoj vlasti, a izvršna vlast, naravno, odgovara parlamentu. Potrebno je sigurno raditi dalje na jačanju civilne kontrole službi bezbednosti, ali ću vas podsetiti da je u prethodne četiri godine, kada je Demokratska stranka vodila sve te resore i kada se borila protiv organizovanog kriminala, nijedan skandal niti problem niste imali u medijima sa službom bezbednosti.
Da je izmena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti koje predviđa da šef kabineta Predsednika ne može po funkciji biti i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost formalno-pravno prihvatljiva, ocenjuje i Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednost, ali i on upozorava na opasnost koncentracije opasne, nekontrolisane, moći u rukama jedne osobe.
„Načelno posmatrano, to je prihvatljivo jer smo u prethodnom periodu imali opasnu i čudnu situaciju da je osoba iz senke bila posednik velikih ovlašćenja i velike moći, a to je bio šef kabineta Predsednika Republike, pri čemu javnost do skora nije ni znala ime te osobe. Ono, međutim, što nije dobro jeste što se te promene sprovode da bi jedan funkcioner Srpske napredne stranke mogao istovremeno da obavlja funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i ministra odbrane. On je takvu želju već izrazio, a mogli smo da čujemo i predsednicu Odbora za kontrolu službi bezbednosti iz iste stranke da je Vučić pravi kandidat za tu poziciju“, kaže Petrović.
Na konstataciju da u Zakonu kojim je ustanovljen Savet za nacionalnu bezbednost ne postoji nijedna odredba koja se odnosi na kontrolu tog tela, Petrović odgovara:
"Nemamo. Ne postoji nijedna odredba koja obavezuje Savet za nacionalnu bezbednost da izveštava parlament o svom radu, tako da parlament i njegovi odbori nemaju nikakvo pravo uvida u rad tog Saveta. To telo je praktično u rukama izvršne vlasti. Ono što je problematično je što nisam čuo da su predstavnici sadašnje opozicije na to ukazivali kada su iznosili primedbe na Predlog izmena tog zakona".