"Dijalog nije mrtav sve dok postoji interes direktnih ili indirektnih učesnika da se on nastavi", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu (FPN) Zoran Stojiljković, upitan o nastavku dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, nakon trećeg okruglog stola održanog 19. avgusta i odluke opozicionog Saveza za Srbiju da na sastancima više ne učestvuje.
Objašnjava da je za nastavak dijaloga ključna ne samo volja domaćih aktera, već i stranog faktora.
"Biće nekakvog dijaloga dokle god postoji interes Zapada, pre svega SAD, kao i domaćih aktera, da se upristoje postojeći izborni sistem i pravila i da se po njima održe koliko – toliko kredibilni izbori, te da se tako dođe do vlasti koja će moći da potpisuje ključne međunarodne sporazume - pre svega se tu misli na normalizaciju odnosa sa Kosovom", smatra Stojiljković.
Pročitajte i ovo: Antonijević: Dijalog nas udaljava od mogućeg sukobaVlast, opozicija i civilni sektor su do sada održali tri okrugla stola o izbornim uslovima u Srbiji, u organizaciji FPN-a i nevladinog Fonda za otvoreno društvo. Prvi je na FPN-u održan u utorak, 30. jula, a drugi 9. avgusta kada se razgovaralo o finansiranju izbornih kampanja. Kako je saopšteno nakon sastanaka, ekspertske nevladine organizacije iznele su svoje preporuke za poboljšanje izbornih uslova.
Sastanci su održani iza zatvorenih vrata, ali po "Chatham House" pravilu, prema kojem učesnici mogu da iznesu informacije koje su čuli na sastanku, ali ne smeju da otkriju identitet, niti političku pripadnost govornika.
Takav format izazvao je polemike u javnosti, pa je treći sastanak na temu medija održan u nešto drugačijem formatu - prvi deo sastanka mogli su da prate novinari, dok je drugi deo sastanka bio zatvorenog tipa.
Deo predstavnika opozicije je napustio taj sastanak, a opozicioni Savez za Srbiju je saopštio kasnije da neće više učestvovati na okruglim stolovima.
Stojiljković: Razgovori su poslužili i odslužili svoje
Stavovi vlasti i opozicije o uslovima za fer izbore na dosadašnjim sastancima nisu usaglašeni, te se rešenje ne nazire. Neizvesno je i učešće opozicije na izborima 2020. godine, budući da deo opozicionih predstavnika najavljuje bojkot kao mogućnost.
Prema mišljenju Zorana Stojiljkovića, dosadašnji neformalni posredni razgovori "poslužili su i odslužili svoje".
"U trenucima potpunog odsustva političke korektnosti i bahatosti i primitivizma u međusobnoj komunikaciji, u kojoj je naravno vlast dominirala, vi ste ih doveli za isti sto i suočili sa argumentima koji su bili okrenuti isključivo ka tome da se normalizuje postojeći izborni proces i učini koliko-toliko pristojnim", kaže Stojiljković uz konstataciju da je dalje insistiranje na ovakvoj vrsti razgovora "samo trošenje vremena i energije".
"Vreme da se krene u nekakav format dijaloga političkih stranaka vlasti i opozicije, i da dođu do neke vrste rešenja. Ali to je stvar taktičkog navlačenja ko će 'ostati kratkih rukava', pri čemu opozicija ima daleko veći rizik", smatra Stojiljković, dodajući da opozicija ima manje resursa i manje vremena na raspolaganju.
Predsednik Demokratske stranke, članice Saveza za Srbiju, Zoran Lutovac je za RSE obrazložio odluku koalicije da više ne učestvuje na okruglim stolovima.
"Pokazalo se da ovaj format razgovora ne dovodi do rezultata. A rezultat bi trebalo da bude donošenje uslova za slobodne i poštene izbore. Ja sam predložio na sva tri okrugla stola da razgovaramo o sveobuhvatnom sporazumu koji bi uključio sve bitne stavke", kaže Lutovac.
Prema njegovim rečima, taj sporazum bi se oslanjao na 42 preporuke Stručnog tima protesta "Jedan od pet miliona", koji "to nisu sastavljali za opoziciju, već za sve građane".
"To bi podrazumevalo da se razgovara o dve stvari – kako unaprediti te preporuke, ne ići ispod tog standarda, i kako to sprovesti u delo", ističe Lutovac i dodaje da taj predlog "nije naišao na razumevanje vlasti".
Član vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, koji je bio učesnik dosadašnjih okruglih stolova, odgovara: "Ja to uopšte nisam doživljavao kao neki dijalog, u smislu da tu treba da dođe do nekog rezultata. Ja sam to doživljavao kao razmenu mišljenja, da vidimo šta misle nevladine organizacije".
Đukanović ističe i da su zahtevi Saveza za Srbiju "izlišni i besmisleni".
"O tome nismo ni imali nameru da raspravljamo, niti da ulazimo u polemiku oko toga. Totalno me ne zanima šta misli Savez za Srbiju. Mislim da 90 odsto onoga što predlaže nevladin sektor možemo da u startu da implementiramo i mislim da je to jako poželjno", kaže Đukanović i dodaje da će se Srpska napredna stranka odazvati i narednim pozivima za učešće na okruglom stolu.
Lutovac, sa druge strane, smatra da je "potpuna odgovornost na strani vlasti" zbog izlaska Saveza za Srbiju iz dijaloga.
"Oni su spremni da beskonačno učestvuju na ovakvim razgovorima koji ne vode cilju. To jeste svrha, da razgovaramo i gubimo vreme dok se približava vreme za izbore. Svu odgovornost snosi ova vlast, ne samo što ne prihvata sugestije koje vode ka normalizaciji, nego i zato što je uzurpirala ovu državu", smatra Lutovac.
Ipak, Lutovac ističe da dosadašnji okrugli stolovi "nisu potpuno bezuspešni" i da su pokazali da su protesti "Jedan od pet miliona" i zajednički nastup opozicije urodili plodom, jer se promenio stav vlasti "koja je do juče izjavljivala da joj ne pada na pamet da o bilo čemu razgovara, a kamoli da učini bilo kakav ustupak".
A na pitanje u kakvom bi formatu trebalo da se održava dijalog kako bi se Savez za Srbiju vratio za pregovarački sto, Lutovac kaže - mora se jasno precizirati predlog sveobuhvatnog rešenja na kome se radi.
"Nema nikakvih signala da je vlast spremna na tako nešto, stoga ostaju drugi vidovi borbe za slobodne izbore, kao što su bojkot i građanska neposlušnost", kaže Lutovac.
Predsedavajući Savezom za Srbiju Nebojša Zelenović izjavio je u ponedeljak nakon okruglog stola da vlast ima rok do 15. septembra da se u Skupštini Srbije izabere novi sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili će u suprotnom savez bojkotovati predstojeće izbore.
Pročitajte i ovo: Zelenović: Vlast da promeni članove REM-a do 15. septembra ili bojkot izboraProfesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ističe da bi opozicija trebalo dobro da razmisli pre nego što zacrta kratke rokove u kojima će doneti odluku da li izlazi na izbore ili ih bojkotuje, jer ih "ta vrsta preteranog forsiranja rokova dodatno ograničava".
"Ne vidim po čemu bi konačni stav o bojkotu ili izlasku na izbore trebalo da se donese četiri meseca pre raspisivanja izbora. To se vreme može iskoristiti za ojačavanje pozicije i za vođenje kampanje. Oni među građanima i građankama Srbije postoje samo kao priča o bojkotu, dok vlast radi svoj posao i pokazuje se kao 'odgovorna i sposobna koja obara rekorde, gradi ono što niko pre njih nije gradio' i time sakuplja poene", smatra Stojiljković.
'Neizvesno održavanje sledećeg okruglog stola'
Preostala su još dva sastanka vlasti, opozicije i civilnog sektora na temu izbornih uslova - najavljena za 5. i 9. septembar. Ti sastanci bi, prema najavama, trebalo da se bave biračkim spiskom i pravom birača da na izborima učestvuju bez pritiska.
Pročitajte i ovo: Zašto su birački spiskovi u Srbiji i dalje sporni?Međutim, jedan od organizatora sastanaka i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je ranije za RSE da je održavanje sledećeg okruglog stola neizvesno, ne samo zbog odluke Saveza za Srbiju da više ne učestvuje, već i zbog izjava Gorana Vesića iz vladajućeg SNS-a, koje su, prema njegovoj oceni, kršenje "Chatham House" pravila.
"Videli ste da se govori o onome o čemu je razgovarano, navode se i ljudi koji su određene stvari izgovarali. Ovde mislim na Gorana Vesića koji je govorio, ne samo o sadržini sastanka, već i o nečemu što se na tom sastanku nije desilo, o izjavi Zorana Živkovića (lider Nove stranke) koja nije bila takva", rekao je Antonijević.
Nova stranka je saopštila da je Goran Vesić izneo "laži" na račun predsednika Nove stranke Zorana Živkovića.
U saopštenju Nove stranke je rečeno da je Vesić optužio lidera te stranke Zorana Živkovića da je rekao da "niko od novinara ne radi dobro svoj posao i da urednici treba da dobiju uputstva kako da se ponašaju".