Predsedavajući Savezom za Srbiju (SzS) i lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović izjavio je da vlast ima rok do 15. septembra da se u Skupštini Srbije izabere novi sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ili će u suprotnom savez bojkotovati predstojeće izbore.
"Očekujem to rešenje, ako to nemamo, ulazimo u bojkot", rekao je Zelenović novinarima posle okruglog stola o izbornim uslovima.
Upitan kako su predstavnici vlasti reagovali na taj zahtev Zelenović je odgovorio da se vlast "nije pomerila ni za milimetar".
On je rekao i da to što su predsednik Dveri Boško Obradović i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić ranije napustili sastanak, ne znači da u SzS nema dogovora.
Obradović i Aleksić, kao i Zoran Živković, lider Nove stranke napustili su sastanak neposredno pre njegovog završetka.
"Predstavnici vlasti tokom razgovora pokazali su da nemaju apolutno nikakvu želju da promene bilo šta po pitanju slobode medija i fer i poštenih izbora", rekao je Aleksić novinarima ispred Fakulteta političkih nauka gde se održavala nova runda dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
Aleksić i Obradović su najavili da će stranačkim organima svojih partija predložiti da bojkotuju izbore i da više ne učestvuju u radu okruglog stola sa predstavnicima vlasti.
Lider Nove stranke Zoran Živković izjavio je da će odluka ove stranke o bojkotu biti poznata kada izbori budu raspisani.
"Najavljivanje bojkota i ulazak u bojkot šest, sedam meseci ranije pomaže vlastima, a ne nama", ocenio je Živković.
On smatra da opozicija bez odgovora na pitanje šta radi posle bojkota ne treba da ulazi u tu "avanturu".
"Nego da nađemo način da 2020. godina za (Aleksandra) Vučića (predsednika Srbije) bude, u najmanju ruku, ono što je (Slobodanu) Miloševiću (bivšem predsedniku SR Jugoslavije i Srbije) bila 1996. godina kada je opozicija pokupila vlast u 20-ak najvećih gradova u Srbiji", poručio je Živković.
Na sastanku su ostali do kraja predsedavajući SzS Nebojša Zelenović i predsednik Demokraske stranke Zoran Lutovac.
Vesić: SNS neće da razgovara o tome kako mediji treba da rade
Goran Vesić iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i zamenik gradonačelnika Beograda izjavio je da SNS neće pristati na zahteve opozicije "da se Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom" i da se "nezakonito promeni sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM)".
On je izjavio da današnji razgovor nije bio o medijima.
"Nemaju šta političke stranke da pričaju o medijima. Mi smo pričali o zastupljenosti političkih stranka u medijima", izjavio je Vesić.
On je poručio da SNS neće pričati o tome kako mediji treba da rade.
"Podsetili smo ih (opoziciju) da je set medijskih zakona donet 2014. godine i da su u donošenju učestvovala sva medijska udruženja", naveo je Vesić.
On je rekao da je predstavnicima dela opozicije bila važna samo rasprava o RTS-u i REM-u.
"Iz jednostavnog razloga što lider te opozicije, odnosno Dragan Đilas (predsednik Stranke slobode i pravde) ima svoje sekunde koje prodaje na RTS-u", naveo je Vesić.
Predstavnici vlasti naveli su da imaju volju za sve što je u skladu sa zakonom, pa se zalažu da se formira skupštinski Nadzorni odbor koji bi pratio izbore i da se popune prazna mesta u REM-u.
Upitan kako objašnjava nalaze CRTE da je na izborima za grad Beograd, marta prošle godine, u medijima sa nacionalnom frekvencijom odnos pojavljivanja vlasti prema vremenu koji je imala opozicija četiri prema jedan, Vesić je odgovorio "zato što mi radimo."
Kako je najavio, SNS će učestvovati i dalje u ovom dijalogu ako ih, kako je rekao, organizatori budu zvali.
Antonijević: Sastanak se ne može nazvati konstruktivnim
Jedan od organizatora dijaloga, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević izjavio je da današnji okrugli sto ne može nazvati konstruktivnim.
"Ne znam koliko bih mogao da imam optimizma, iscrpljujeće je na ovakav način razgovarati. Dali smo sve kapacitete i energiju da pred učesnike stavimo određena pitanja. Videćemo koliko smo u tome uspeli", rekao je Antonijević.
On je najavio da će sledeći sastanci biti 5. i 9. septembra, a da će teme biti birački spiskovi i prava birača.
Nova, treća po redu runda okruglog stola vlasti i opozicije počela je u ponedeljak nešto posle 10 sati ujutru na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a glavna tema sastanka su bili mediji.
Za javnost su bila otvorena samo uvodna izlaganja eksperata iz ove oblasti, nakon čega je sastanak nastavljen iza "zatvorenih vrata" po takozvanom Četam haus pravilu, po koma se ne citiraju učesnici u razgovoru.
Poruke predstavnika medija
Predstavnici medijskih udruženja ukazali su tokom sastanka na neravnopravan tretman koji imaju na tržištu, na pretnje prema novinarima i na težak položaj na lokalu usled izloženosti poltičkim i ekonomskim pritiscima.
Predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić izašao je nakon prvog dela sastanka, s obzirom da je to udruženje i najavilo da će prisustvovati samo otvorenom delu. "Mi sve što imamo smo definisali u papirima koje smo ostavili, a ponovili smo naše ključne stavove", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) predstavnik Izvršnog odbora NUNS-a Dragan Janjić po izlasku sa sastanka.
"Osnovni zadatak vlasti u jednom društvu treba da bude da obezbedi uslove da osnovne informacije i politički stavovi budu kontinuirano dostupni najširem sloju stanovništva. Situacija je ovde katastrofalna što se toga tiče. 80 odsto stanovništva se, prema istraživanju, informiše iz mejnstrim medija koji uglavnom ne daju ni drugačije političke stavove niti se bave temama koje bi na ovaj ili onaj način mogle biti golicave za vlast", rekao je Janjić. "To treba promeniti, to je naša poruka i sadašnjim i budućim vlastima", dodao je predstavnik NUNS-a.
Janjić je rekao i da je "situacija sa medijima žalosna" i da su potrebne krupnije promene.
Predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS) nisu se pojavili, a uoči sastanaka su saopštili "da ne mogu da učestvuju na sastanku sa kojeg je izveštavanje zabranjeno".
Stojan Marković, predstavnik Asocijacije lokalnih nezavisnih medija Local Press rekao je na sastanku da su mediji na lokalu konstantno izloženi pritiscima – i ekonomskim i političkim.
"Preovlađujući model pritiska je finansiranje", rekao je Marković dodavši i da na lokalne vlasti imaju potpuno izokrenuto viđenje toga šta je javni interes i čime bi mediji trebalo da se bave. "Pa se javni interes sagledava u tome da se od lokalnih medija isključivo traži da izveštavaju šta rade gradonačelnici, predsednici opština, gradska i opština veća i ostali organi lokalne samouprave i to je jedno što vlast, a sve mi se čini i opozicija prepoznaju kao javni interes i teme od javnog značaja na svojoj teritoriji", rekao je Marković.
Stevan Ristić, predstavnik Asocijacije medija i direktor nedeljnika 'Vreme', rekao je da su uslovi finansiranja medija neravnopravni i kao primer je istakao da su javna preduzeća od 2012. godine raskinule sve ugovore sa nedeljnikom u kome radi. Istovremeno, dodao je, javni novac dobijali su mediji koji su, kako je istakao, dokazano kršili pravila struke.
"Zahtevamo da vlast pod hitno obustavi podršku – političku, moralnu i finansijsku – medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju", rekao je Ristić podsetivši na istraživanje portala KRIK po kome su tokom pola godine na naslovnicima tabloida preko 400 puta objavljene informacije koje se mogu smarati lažnim vestima, neutemeljenim ili informacijama koje je nemoguće proveriti.
- Može li se o medijima razgovarati iza zatvorenih vrata?
- Antonijević: Nadam se da će Savez za Srbiju doći na okrugli sto vlasti i opozicije
Deset preporuka
Predstavnici ekspertskih nevladinih organizacija koje se bave izbornim procesima u Srbiji Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Transparentnost Srbija, prethodno su izneli svoje predloge za poboljšanje trenutne situaciji kada su u pitanju mediji.
CeSID je izneo 10 preporuka za slobodnije i fer izbore, a jedna od njih je pokretanje procedure za izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Predstavnik CeSID-a Bojan Klačar rekao je da je, takođe, potrebno definisati jasne i kratke rokove u statutu REM-a za odlučivanje o prijavama. "I da se propiše obaveza da REM jednom u 15 dana obaveštava javnost o tome kako su postupili po tim prijavama".
Predstavnik CRTE Raša Nedeljkov istakao je da je sadašnji rad REM-a, odnosno njihovo postupanje po prijavama, netransparentno.
"Ono što mi tražimo jeste da se obrazložene odluke REM-a objavljuju transparentno i javno i mislimo da je veoma važno da u politički intenzivnim trenucima kakav je izborni proces, REM mora da reaguje mnogo brže, kako bi njihova reakcija imala smisla", rekao je Nedeljkov.
On je naveo i da CRTA takođe primećuje veliki disbalans u predstavljanju kandidata u predizborno vreme. Kao primer, naveo je izbore za grad Beograd marta prošle godine, za koje navodi da je u medijima sa nacionalnom frekvencijom odnos pojavljivanja vlasti prema vremenu koji je imala opozicija četiri prema jedan.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da je ta organizacija prepoznala 22 problema, od kojih se jedan deo odnosi na oglašavanje u vreme kampanje. On je kao primer naveo da su pojedine TV stanice uživo prenosile ili odloženo emitovale čitave stranačke mitinge.
"To je bilo dopušteno prema tumačenjima i uputstvima koje je dao REM, ali je u suštini njihovo tumačenje kako se te stvari dovijaju potpuno nesprovodivo i trebalo bi, umesto takvog tumačenja, uvesti potpunu zabranu zato što je apsolutno nemoguće ostvariti pod istim uslovima prenose svih učesnika u kampanji", rekao je Nenadić na sastanku.
Ko se od političara odazvao sastanku
Na sastanak su došli predstavnici Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kao i Žarko Obradović iz Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera SNS-a .
Opoziciju su predstavljali predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednik Zajedno za Srbiju i predsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović, predsednik pokreta Dveri Boško Obradović, potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.
U zgradu FPN ušli su i predsednik Nove stranke Zoran Živković, Aleksandar Ivanović iz Socijaldemokratske stranke, Đorđo Žujović iz Liberalno-demokratske partije, Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana, Uroš Piper iz Demokratske stranke Srbije.
Domaćin skupa, dekan FPN Dragan Simić, rekao je na početku skupa o medijima da su izbori jezgro političkog dešavanja i mera legitimitet i legaliteta nekog društva, a da je jednak pristup medijima "jezgro jezgra".
Na samom početku, i predstavnik Fonda za otvoreno društvo MIlan Antonijević, okupljene je obavestio da su dobili pismo vlasnice Kanala 9 Maje Pavlović koja već danima štrajkuje glađu.
Vlast i opozicija su do sada održali dva okrugla stola o izbornim uslovima u Srbiji. Prvi je održan u utorak, 30. jula na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a drugi 9. avgusta kada se razgovaralo na temu finansiranja izbornih kampanja.
Naredna dva sastanka će biti posvećena biračkom spisku i pravu birača da na izborima učestvuju bez pritiska, najavio je Milan Antonijević u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Facebook Forum