Slučaj tzv Suda Časti koji se na podgoričkom Pravnom fakultetu čitavu godinu nije sastajao pokrenuo je pitanje da li te instutucije koje bi trebalo da se bave moralnim aspektom odgovornosti kod nas uopšte funkcionišu ili je njihova uloga formalne prirode.
Sud časti crnogorskog Univerziteta, kako je saopšteno povodom aktuelnog sukoba dekana pravnog fakulteta Ranka Mujovića i profesora Milana Popovića nije se sastajao godinu. Izostale su odluke tog tijela čija je funkcija da se bavi moralnom odgovornošću i povredama akademske etike.
Prema riječima Stanka Marića iz Crnogorskog udruženja pravnika to je još jedan pokazatelj da su sudovi časti, tamo gdje postoje, fasadne a ne funkcionalne institucije.
"Prvo, da bi postoja Sud časti u tom sudu moraju da budu nezavisni, profesionalni i krajnje odgovorni ljudi, a ne oni koji opstruiraju i koji se bave politikom. Čujem, čitam iz novina, da su pripadnici određene političke grupacije a takvi ne zaslužuju da budu u Sudu časti jer ne mogu da donose takve odluke, da li je nešto časno ili nije kada se i sami tako ponašaju", kaže Marić.
Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje takođe smatra da su sudovi časti mrtvo slovo na papiru i da institut moralne odgovornosti kod nas praktično ne postoji.
"Sudovi časti i etički kodeksi na kojima se oni zasnivaju predstavljaju mehanizam koji daje svoje učinke u društvima političke i lične kulture. Međutim, Crna Gora nije takvo društvo i aktuelni sistem vrijednosti ne daje podsticaj kvalitativnim promjenama. Institut moralne odgovornosti kod nas ne postoji ili se vrlo incidentno javlja, a ono što treba sve posebno da nas zabrine jeste stanje na Univerzitetu Crne Gore jer ipak su akademski krugovi u mnogo zatvorenijem društvima i nedemokratičnijim uspijevali održati neku luču profesionalnog pristupa, časti i odgovornosti, što na žalost ovdje nije slučaj. Trenutno imamo više izuzetaka od toga nego pravilo ili dovoljno jaku tendenciju koja može da drži tu priču", kaže Uljarević.
Govoreći o tome koliko se generalno pridržavamo etičkih kodeksa Stanko Marić ističe svoje iskustvo rada u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
"Najednostavnije rečeno, tu se propisuje da nije etički nešto što je zakonom zabranjeno. Izmještamo disciplinsku i krivičnu odgovornost u neku etičku odgovornost. Mislim da je to bježanje od odgovornosti tako da mislim da su, na žalost, kod nas etički kodeksi iskorišćeni za izbjegavanje radne odgovornosti, materijalne, političke, krivične i svake druge", navodi Marić.
A koliko se mi novinari pridržavamo etičkog kodeksa? Mirsad Rastoder, koji je predsjedavajući Savjeta novinarskog samoregulatornog tijela, na pitanje ko kontroliše poštovanje standarda profesije u uslovima pasivizacije i podjela u novinarskim udruženjima odgovara:
"Žao mi je, ali smatram da su novinari danas u velikoj zavisnosti od redakcijskih politika i da nemaju vremena za sebe i esnafsko udruživanje u tom pogledu, da udruženi uspostavljaju i poštuju ta pravila i kada treba opomenu jedni druge, odnosno kroz jednu stalnu debatu i profesionalnim principima brane sebe i druge. Ta odbrana nije samo prema onome što su ataci spolja, dakle i od vlasti i od drugih učesnika javne scene. Novinari danas treba da se brane i u samim redakcijama a najbolje će se odbraniti poštujući ekološke standarde."
Sud časti crnogorskog Univerziteta, kako je saopšteno povodom aktuelnog sukoba dekana pravnog fakulteta Ranka Mujovića i profesora Milana Popovića nije se sastajao godinu. Izostale su odluke tog tijela čija je funkcija da se bavi moralnom odgovornošću i povredama akademske etike.
Prema riječima Stanka Marića iz Crnogorskog udruženja pravnika to je još jedan pokazatelj da su sudovi časti, tamo gdje postoje, fasadne a ne funkcionalne institucije.
"Prvo, da bi postoja Sud časti u tom sudu moraju da budu nezavisni, profesionalni i krajnje odgovorni ljudi, a ne oni koji opstruiraju i koji se bave politikom. Čujem, čitam iz novina, da su pripadnici određene političke grupacije a takvi ne zaslužuju da budu u Sudu časti jer ne mogu da donose takve odluke, da li je nešto časno ili nije kada se i sami tako ponašaju", kaže Marić.
Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje takođe smatra da su sudovi časti mrtvo slovo na papiru i da institut moralne odgovornosti kod nas praktično ne postoji.
Institut moralne odgovornosti kod nas ne postoji ili se vrlo incidentno javlja, a ono što treba sve posebno da nas zabrine jeste stanje na Univerzitetu Crne Gore.
"Sudovi časti i etički kodeksi na kojima se oni zasnivaju predstavljaju mehanizam koji daje svoje učinke u društvima političke i lične kulture. Međutim, Crna Gora nije takvo društvo i aktuelni sistem vrijednosti ne daje podsticaj kvalitativnim promjenama. Institut moralne odgovornosti kod nas ne postoji ili se vrlo incidentno javlja, a ono što treba sve posebno da nas zabrine jeste stanje na Univerzitetu Crne Gore jer ipak su akademski krugovi u mnogo zatvorenijem društvima i nedemokratičnijim uspijevali održati neku luču profesionalnog pristupa, časti i odgovornosti, što na žalost ovdje nije slučaj. Trenutno imamo više izuzetaka od toga nego pravilo ili dovoljno jaku tendenciju koja može da drži tu priču", kaže Uljarević.
Govoreći o tome koliko se generalno pridržavamo etičkih kodeksa Stanko Marić ističe svoje iskustvo rada u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
"Najednostavnije rečeno, tu se propisuje da nije etički nešto što je zakonom zabranjeno. Izmještamo disciplinsku i krivičnu odgovornost u neku etičku odgovornost. Mislim da je to bježanje od odgovornosti tako da mislim da su, na žalost, kod nas etički kodeksi iskorišćeni za izbjegavanje radne odgovornosti, materijalne, političke, krivične i svake druge", navodi Marić.
A koliko se mi novinari pridržavamo etičkog kodeksa? Mirsad Rastoder, koji je predsjedavajući Savjeta novinarskog samoregulatornog tijela, na pitanje ko kontroliše poštovanje standarda profesije u uslovima pasivizacije i podjela u novinarskim udruženjima odgovara:
"Žao mi je, ali smatram da su novinari danas u velikoj zavisnosti od redakcijskih politika i da nemaju vremena za sebe i esnafsko udruživanje u tom pogledu, da udruženi uspostavljaju i poštuju ta pravila i kada treba opomenu jedni druge, odnosno kroz jednu stalnu debatu i profesionalnim principima brane sebe i druge. Ta odbrana nije samo prema onome što su ataci spolja, dakle i od vlasti i od drugih učesnika javne scene. Novinari danas treba da se brane i u samim redakcijama a najbolje će se odbraniti poštujući ekološke standarde."