U Crnoj Gori se ne stišavaju strasti nakon objavljivanja nepovoljnih nalaza delegacije Međunarodnog monetarnog fonda o stanju crnogorske ekonomije. Predstavnici Vlade podatke Međunarodnog monetarnog fonda smatraju pogrešnim i arogantnim, dok javnost burnu reakciju Vlade ocjenjuje kao pretjeranu i štetnu.
Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda su se, okončavši posjetu Crnoj Gori, prije dva dana, obratili domaćoj javnosti prezentujući podatke o stanju i perspektivi crnogorske ekonomije. Tokom dvije nedjelje, koliko je trajala njihova posjeta, stručnjaci MMF-a su imali brojne susrete sa svim relevantnim institucijama, a sve u cilju detaljnog skeniranja stanja. Podaci MMF-a govore da je crnogorski bruto domaći proizvod prošle godine najviše pao u regionu - za sedam, a nezaposlenost za 15 posto, i da je budžetski deficit došao na tri, a javni dug na 39 posto bruto domaćeg proizvoda.
Međutim, u Vladi negiraju validnost ovih podataka. Potpredsjednik Vlade Vujica Lazović je prvi reagovao na navode MMF-a, rekavši da je njihova procjena pogrešna i arogantna, potkrijepljujući svoju tvrdnju državnom statistikom. Upravo Lazovićev stranački kolega, funkcioner Socijaldemokratske partije Raško Konjević smatra da ima važnijih stvari od licitiranja procentima:
"Razumijem reakciju Vlade, s obzirom da postoje različite procjene u određenim makroekonomskim pokazateljima, međutim, cijenim da nije najznačajnije da li je razlika u padu bruto društvenog proizvoda u 4,3, 6,7 ili 7,3 posto. Mislim da je mnogo značajnije da svi zajedno uvidimo, a mislim da jesmo, da crnogrska ekonomija što zbog svojih unutrašnjih, što zbog problema koja se dešavaju na globalnom tržištu evidentno da mora da nađe način kako će tokom 2010. da tu ekonomiju što je moguće više stabilizuje i da u 2011. godini ta ekonomija bude na onom nivou na kojem je bila u godinama nakon referenduma."
Reagujući na nalaze MMF-a, u Vladi se javno pitaju zašto MMF nije uzeo u obzir i podatke određenih svjetskih agencija koje tretiraju oblasti kao što je poslovni ambijent, odnosno lakoća poslovanja ili ljudske slobode, u kojima je Crna Gora ostvarila pozitivne rezultate.
REAKCIJA VLADE SAMO ŠTETI
Međutim, statistika MMF-a je konkretna, a funkcioner opozicionog Pokreta za promjene Branka Bošnjak, koja kaže da je reakcija Vlade pretjerana, arogantna i gruba, razmatra domaću statistiku:
Predsjednik opozicione Socijalističke narodne partije Srđan Milić kaže da nije iznenađen reakcijom Vlade koju smatra posljedicom želje da vladino viđenje situacije, zasnovano na podacima državne statistike, predstavlja jedinu moguću stvarnost:
"Ukoliko smatrate da je neko pogriješio u svojim ocjenama, ukoliko podaci ne odgovaraju onome što je za vas realna situacija, onda ćete na jedan primjeren način, vodeći računa o dostojanstvu zemlje koju predstavljate, ukazati na greške. Ukoliko pokazujete nervozu, onda samo pokazujete da nijeste u pravu i da želite sa jednom politikom za koju sam smatrao da je davna prošlost u ovom regionu jugoistočne Evrope dokazati da ste vi nešto posebno. Radi se o opasnim izjavama koje nanose štetu kredibilitetu države i slabe našu pregovaračku poziciju. Možda samo jedno fali - da zatraže smjenu kompletnog menadžmenta Međunarodnog monetarnog fonda."
POMOĆ MMF-a JE NEOPHODNA
Komentarišući reakcije zvanične Podgorice, Vladimir Gligorov, ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da uvijek postoji razlika između subjektivnog i objektivnog sagledavanja stvari.
"Ta reakcija nije neuobičajena. Te razlike u viđenju stanja između MMF-a i zemlje kao što je u ovom slučaju Crna Gora, nijesu neuobičajeno. Uvek postoji nakakva razlika između subjektivnog i objektivnog sagledavanja stvari. Drugo, nije nevažno, s obzirom na ono što se očekuje što će biti uslovi ako se budu tražili novci od MMF-a šta će biti uslovi za te novce i onda nije svejedno kako se ocjenjuje stanje stvari. Mislim da to nije od ključnog značaja. U ovom času MMF je sklon da bude fleksibilniji nego što bi to bilo u nekom drugom trenutku, tako da mislim da to nije nešto što će biti prepreka da se postigne zadovoljavajući sporazum, ako se on bude želeo. Meni se čini da će manje više sve zemlje u regionu, na jedan ili drugi način, morati da uspostave odnos sa MMF-om jer novaca iz privatnih i nekih drugih izvora neće biti, tako da će pomoć MMF-a biti neophodna i onda je najvažnije da zemlja ima veoma jasnu predstavu o tome šta želi da postigne, a onda je dogovor sa MMF-om relativno tehnička stvar."
RSE: Kada kažete da postoje razlike između te subjektivne i objektivne analize, koja je obično subjektivna, a koja objektivna? Pošto Vlada spočitava MMF-u da nije uvažio sve parametre i da je dao jednu nerealnu sliku o Crnoj Gori. Da li je MMF sklon takvim greškama?
Gligorov: Ne bih hteo da kažem da je MMF kada je reč o računanju ili sagledavanju stranja bezgrešan. To dosta zavisi i od kvaliteta podataka sa kojima raspolaže, to opet zavisi od kvaliteta statistike, uverljivosti te statistike i poverenja u podatke koji se dobijaju i tako redom. S druge strane, ono što je jaka strana MMF-a je da kada već dobije uvid u podatke onda oni proveravaju konzistentnost svih tih podataka i to je ustvari njihova najjača strana. Prema tome, ako neke podatke nisu uzeli u obzir to je zato što im ili nisu bili dostupni ili u njih nisu imali previše poverenja ili se nisu slagali sa nekim drugim podacima koje su oni imali, a to je u tom poslu aritmetičke prirode neophodno".
O izvještaju MMF-a pročitajte u tekstu Vlada (ne)bježi od MMF-a, a još reakcija donosimo u tekstu Zašto se razlikuju prognoze Vlade i MMF-a?
Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda su se, okončavši posjetu Crnoj Gori, prije dva dana, obratili domaćoj javnosti prezentujući podatke o stanju i perspektivi crnogorske ekonomije. Tokom dvije nedjelje, koliko je trajala njihova posjeta, stručnjaci MMF-a su imali brojne susrete sa svim relevantnim institucijama, a sve u cilju detaljnog skeniranja stanja. Podaci MMF-a govore da je crnogorski bruto domaći proizvod prošle godine najviše pao u regionu - za sedam, a nezaposlenost za 15 posto, i da je budžetski deficit došao na tri, a javni dug na 39 posto bruto domaćeg proizvoda.
Međutim, u Vladi negiraju validnost ovih podataka. Potpredsjednik Vlade Vujica Lazović je prvi reagovao na navode MMF-a, rekavši da je njihova procjena pogrešna i arogantna, potkrijepljujući svoju tvrdnju državnom statistikom. Upravo Lazovićev stranački kolega, funkcioner Socijaldemokratske partije Raško Konjević smatra da ima važnijih stvari od licitiranja procentima:
"Razumijem reakciju Vlade, s obzirom da postoje različite procjene u određenim makroekonomskim pokazateljima, međutim, cijenim da nije najznačajnije da li je razlika u padu bruto društvenog proizvoda u 4,3, 6,7 ili 7,3 posto. Mislim da je mnogo značajnije da svi zajedno uvidimo, a mislim da jesmo, da crnogrska ekonomija što zbog svojih unutrašnjih, što zbog problema koja se dešavaju na globalnom tržištu evidentno da mora da nađe način kako će tokom 2010. da tu ekonomiju što je moguće više stabilizuje i da u 2011. godini ta ekonomija bude na onom nivou na kojem je bila u godinama nakon referenduma."
Reagujući na nalaze MMF-a, u Vladi se javno pitaju zašto MMF nije uzeo u obzir i podatke određenih svjetskih agencija koje tretiraju oblasti kao što je poslovni ambijent, odnosno lakoća poslovanja ili ljudske slobode, u kojima je Crna Gora ostvarila pozitivne rezultate.
REAKCIJA VLADE SAMO ŠTETI
Međutim, statistika MMF-a je konkretna, a funkcioner opozicionog Pokreta za promjene Branka Bošnjak, koja kaže da je reakcija Vlade pretjerana, arogantna i gruba, razmatra domaću statistiku:
Srđan Milić: Možda samo jedno fali - da zatraže smjenu kompletnog menadžmenta MMF-a (Foto: Savo Prelević)
"Da li iko osim naše Vlade vjeruje u MONSTAT-ove statističke podatke koji su uvijek frizirani da nam se predstavi ružičasta slika stanja, a u svim izvještajima Evropske unije statistika je ocijenjena kao nešto izuzetno loše. Ja bih im postavila kontra pitanje. Ako je sve tako ružičasto zašto uopšte traže kredit od MMF-a? Jer nije im kriv MMF da bi iskalili bijes na njemu, već oni sami koji su rasipničkom logikom i lošim odlukama doveli do ovog stanja, a građanima je sve jasno jer su štrajkovi na sve strane, uništena privreda, masovna otpuštanja sa posla, smanjenje plata što sve ukazuje na to u kakvom se stanju naša ekonomija nalazi."
Predsjednik opozicione Socijalističke narodne partije Srđan Milić kaže da nije iznenađen reakcijom Vlade koju smatra posljedicom želje da vladino viđenje situacije, zasnovano na podacima državne statistike, predstavlja jedinu moguću stvarnost:
"Ukoliko smatrate da je neko pogriješio u svojim ocjenama, ukoliko podaci ne odgovaraju onome što je za vas realna situacija, onda ćete na jedan primjeren način, vodeći računa o dostojanstvu zemlje koju predstavljate, ukazati na greške. Ukoliko pokazujete nervozu, onda samo pokazujete da nijeste u pravu i da želite sa jednom politikom za koju sam smatrao da je davna prošlost u ovom regionu jugoistočne Evrope dokazati da ste vi nešto posebno. Radi se o opasnim izjavama koje nanose štetu kredibilitetu države i slabe našu pregovaračku poziciju. Možda samo jedno fali - da zatraže smjenu kompletnog menadžmenta Međunarodnog monetarnog fonda."
POMOĆ MMF-a JE NEOPHODNA
Komentarišući reakcije zvanične Podgorice, Vladimir Gligorov, ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da uvijek postoji razlika između subjektivnog i objektivnog sagledavanja stvari.
Sve zemlje u regionu, na jedan ili drugi način, će morati da uspostave odnos sa MMF-om jer novaca iz privatnih i nekih drugih izvora neće biti, tako da će pomoć MMF-a biti neophodna.
"Ta reakcija nije neuobičajena. Te razlike u viđenju stanja između MMF-a i zemlje kao što je u ovom slučaju Crna Gora, nijesu neuobičajeno. Uvek postoji nakakva razlika između subjektivnog i objektivnog sagledavanja stvari. Drugo, nije nevažno, s obzirom na ono što se očekuje što će biti uslovi ako se budu tražili novci od MMF-a šta će biti uslovi za te novce i onda nije svejedno kako se ocjenjuje stanje stvari. Mislim da to nije od ključnog značaja. U ovom času MMF je sklon da bude fleksibilniji nego što bi to bilo u nekom drugom trenutku, tako da mislim da to nije nešto što će biti prepreka da se postigne zadovoljavajući sporazum, ako se on bude želeo. Meni se čini da će manje više sve zemlje u regionu, na jedan ili drugi način, morati da uspostave odnos sa MMF-om jer novaca iz privatnih i nekih drugih izvora neće biti, tako da će pomoć MMF-a biti neophodna i onda je najvažnije da zemlja ima veoma jasnu predstavu o tome šta želi da postigne, a onda je dogovor sa MMF-om relativno tehnička stvar."
RSE: Kada kažete da postoje razlike između te subjektivne i objektivne analize, koja je obično subjektivna, a koja objektivna? Pošto Vlada spočitava MMF-u da nije uvažio sve parametre i da je dao jednu nerealnu sliku o Crnoj Gori. Da li je MMF sklon takvim greškama?
Gligorov: Ne bih hteo da kažem da je MMF kada je reč o računanju ili sagledavanju stranja bezgrešan. To dosta zavisi i od kvaliteta podataka sa kojima raspolaže, to opet zavisi od kvaliteta statistike, uverljivosti te statistike i poverenja u podatke koji se dobijaju i tako redom. S druge strane, ono što je jaka strana MMF-a je da kada već dobije uvid u podatke onda oni proveravaju konzistentnost svih tih podataka i to je ustvari njihova najjača strana. Prema tome, ako neke podatke nisu uzeli u obzir to je zato što im ili nisu bili dostupni ili u njih nisu imali previše poverenja ili se nisu slagali sa nekim drugim podacima koje su oni imali, a to je u tom poslu aritmetičke prirode neophodno".
O izvještaju MMF-a pročitajte u tekstu Vlada (ne)bježi od MMF-a, a još reakcija donosimo u tekstu Zašto se razlikuju prognoze Vlade i MMF-a?