Evropski parlament pozdravlja najavljene sankcije Crne Gore Rusiji

Tonino Picula, hrvatski zastupnik u Evropskom parlamentu, juli 2014.

U nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta koji je posvećen Crnoj Gori pozdravlja se kontinuirano i potpuno usklađivanje Crne Gore sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući njenu najavu podrške najnovijim sankcijama EU protiv Rusije.

Pozdravljeno je i njeno aktivno učešće u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

Autor izveštaja je izveštač za Crnu Goru u Evropskom parlamentu, Tonino Picula.

On je u dokumentu naglasio da se oštro osuđuje “podrška iskazana Ruskoj Federaciji na dan početka ruske agresije na Ukrajinu”. Picula u izveštaju podseća na upornu zainteresovanost Rusije za destabilizaciju zemlje.

Pročitajte i ovo: Rat u Ukrajini pogađa crnogorski turizam, cijene i investicije

Osvrćući se na političku situaciju u zemlji, u nacrtu izveštaja o Crnoj Gori se izražava duboka zabrinutost zbog stalnih političkih tenzija između i unutar izvršne i zakonodavne vlasti, kao i zbog bojkota parlamenta, koji i dalje usporava proces reformi.

Poziva se na konstruktivan i inkluzivan politički dijalog i posvećenost svih parlamentarnih stranaka za prevazilaženje trenutne polarizovane političke klime i jačanje funkcionisanja državnih institucija kako bi se postigao značajan napredak u ključnim reformama vezanim za EU.

Izveštajem se poziva na što brže formiranje nove vlade Crne Gore i izbor novog predsednika Skupštine nakon što je izgalasano nepoverenje vladi 4. februara 2022, a potom je razrešen i predsednik parlamenta.

S tim u vezi, u tekstu izveštaja se konstatuje održavanje protesta protiv moguće manjinske vlade koje organizuje Demokratski front.

Pročitajte i ovo: Demokratski front blokadom protiv Abazovićeve manjinske Vlade

U nacrtu izveštaja o Crnoj Gori se izražava zabrinutost zbog nedostatka napretka u polju vladavine prava, pre svega u reformi pravosuđa. Spominje se problem imenovanja u ključnim nezavisnim institucijama i pravosuđu koja su i dalje na čekanju.

Traži se od vlasti u Podgorici da u potpunosti primene preporuke Venecijanske komisije koje se odnose na rizike politizacije Tužilačkog savjeta.

Posebna zabrinutost se izražava zbog “široko rasprostranjene korupcije”. Traži se od zemlje da pojača odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou i stvori uslove za efikasno i nezavisno funkcionisanje pravosudnih institucija i nezavisnih tela koja se bave korupcijom.

Pozitvniji ton teksta izveštaja je u delu koji se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala i međunarodne policijske saradnje, gde se priznaje da ima povećanja broja istraženih i krivično gonjenih slučajeva organizovanog kriminala.

Pročitajte i ovo: Abazović najavio istragu o organizatorima šverca kokaina

U nacrtu izveštaja o Crnoj Gori izražava se zabrinutost zbog, kako se navodi, visokog stepena polarizacije u medijskom okruženju, posebno zbog rastuće količine dezinformacija koje “šire etnonacionalističke narative koji negativno utiču na demokratske procese u zemlji”.

Primećuje se ograničen napredak u slobodi izražavanja, a Crna Gora se podstiče da pojača napore u borbi protiv dezinformacija, govora mržnje, uznemiravanja na mrežama, politički pristrasnog izvještavanja i stranog uticaja u crnogorskim medijima.

Kasnije u toku godine će ovaj izvetšaj da se izglasa na spoljnopolitičkom komitetu EP, a potom i na plenarnoj sednici kada formalno dobija karakter rezolucije Evropskog parlamenta.