Niz kontroverzi koje karakterišu projekat izgradnje prve dionice crnogorskog autoputa Bar – Boljare, koji gradi kineska kompanija China Road & Bridge Corporation (CRBC) dobio je još jednu perlu. Evropski komesar za proširenje, Johanes Han je izrazio sumnju da Kina ekonomski angažman na zapadnom Balkanu koristi za širenje „na mala vrata“ političkog uticaja na Evropsku uniju (EU), navodeći kao primjer crnogorski autoput.
Radio Slobodna Evropa ni nakon dva dana nije dobila odgovor od Ministarstva vanjskih poslova na zahtjev da prokomentarišu ocjene evropskog komesara za proširenje, čime je nastavljeno Vladino ćutanje na Hanovu zabrinutost da bi Crna Gora, zajedno sa ostalim zapadno-balkanskim aspirantima za članstvo u Evropskoj uniji, mogla biti sredstvo za širenje političkog uticaja Kine na EU.
Odgovarajući na pitanje portala Politico.eu koje zemlje zapadnog Balkana stavlja u kontekst opasnosti da postanu „trojanski konji“ Kine u EU, Han je rekao da je prethodnih godina najveći dio zapadnih briga bio usmjeren na ruske aktivnosti, ali da postoji mnogo više razloga za nespokojstvo zbog Kine koja je napravila niz značajnih investicija u infrastrukturne projekte u regionu.
Kineski zajmovi jedan od najvećih izazova za EU: Johanes Han
„To je upravo slučaj sa famoznim autoputem u Crnoj Gori. Ovo je šema ili, recimo, kineski biznis model po kom nude atraktivne ili manje-više atraktivne zajmove koji se, ako ne možete da ih otplaćujete pretvaraju u kapital. Mislim da treba da budemo budemo oprezni u vezi sa ovim strateškim konceptom Kine i reagujemo na odgovarajući način. Mislim da će ovo biti jedan od najvećih izazova za Evropu“, rekao je Han.
Hanov scenario praktično govori o mogućnosti da Kina preuzme vlasništvo ili dio vlasništva nad budućim autoputem ukoliko Crna Gora ne bi uspjela da otplaćuje kredit kineskoj Exim banci, kod koje se zadužila za gradnju autoputa i tako preko vlasništva nad tim važnim infrastrukturnim objektom ostvari i politički uticaj u Crnoj Gori, a koji bi dobio novu dimenziju ulaskom Crna Gore u EU.
Ekonomski analitičar Zoran Radulović koji se nedavno javno upitao zašto Vlada države koja je članica NATO-a novac mora da traži po dalekom istoku, za Radio Slobodna Evropa kaže da je sporno targetiranje zapadno-balkanskih država ako je članicama EU kineski novac dobrodošao.
„Oni (Kina) ulažu veliki novac već četiri - pet godina, samo mi se čini da je sporna teza da rade sa zemljama koje nijesu članice EU. U krugu 'šesnaestorice' su i Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Bugarska i, mislim, Grčka... Praktično sve zemlje iz ovog dijela Evrope koje su članice Evropske unije su i na popisu zemalja koje imaju intenzivnu saradnju sa Kinom iz koje su povukli ozbiljan novac", kaže Radulović.
Hanova teza je još jedna u nizu kontroverzi koje projekat autoputa Bar-Boljare karakterišu od samog početka – od svečanog obilježavanja početka izgradnje 2009. u Gornjim Mrkama kod Podgorice.
Izgradnja prve dionice od Smokovca do Mateševa počela je šest godina kasnije, maja 2015. godine.
Za izvođača radova na dionici dugoj 41 kilometar je izabrana kineska kompanija CRBC, a finanasira ga država Crna Gora sa 688 miliona eura pozajmljenih od kineske Exim banke, dok će se ostatak od 120 milona izdvojiti direktno iz budžeta.
Zbog grejs perioda od šest godina otplata glavnice još nije ni počela. U medjuvremenu državni dug premašio 60 posto BDP-a, sa tendencijom rasta prema projekcijama Svjetske banke.
Pošto je kredit izražen u američkim dolarima, ocjene opozicije i dijela NVO sektora su da se radi o kreditu čije je posljedice teško pretpostaviti, jer Crna Gora nije obezbijedila nikakav mehanizam zaštite od valutnog rizika.
Još jedna kontroverza aranžmana sa Kinezima je i činjenica da je za sve sporove određena nadležnost kineskih sudova.
Mapa autoputa Bar - Boljare
Ugovor sa kineskim izvođačem radova je kritikovan i zbog činjenjenice da njime nije predviđena izgradnja prilazne petlje na sjevernom obodu glavnog grada. Tek prošle godine je obznanjeno da Ugovor ne podrazumijeva takvu obavezu izvođača radova, pa će petlja na Smokovcu crnogorske poreske obveznike koštati dodatnih tridesetak miliona eura.
Trenutno se gradi samo četvrtina cjelokupne trase, a za nastavak gradnje, Vlada investitorima nudi javno-privatno partnerstvo.
Podsjetimo, Rojters je u međuvremenu objavio nalaze dvije studije koje se tiču ekonomske održivosti crnogorskog autoputa: francuske firme Luj Berže koja ga je radila za Vladu Crne Gore i američke kompanije URS koja je rađena za Evropsku investicionu banku.
Obje su zaključile da nema dovoljno saobraćaja da bi koncesija postala privlačna za potencijalne investitore, te da bi Vlada morala da im odobri subvencije od više desetina miliona eura da bi koncesioni aranžman učinila profitabilnim, sto bi proizvelo dodatne probleme za javne finansije.
Na Hanovu izjavu o mogućem političkom uticaju Kine preko ekonomskih projekata, osim vlasti, nijesu reagovale ni opozicione partije ni civilni sektor.