Uoči zvaničnog ministarskog sastanka OEBS-a, u Beogradu se održava paralelna konferencija organizacija civilnog društva, koje će na kraju dvodnevnog skupa predati svoje preporuke predsedavajućem OEBS-a i drugim institucijama.
Skup organizuje Helsinški odbor za ljudska prava, a Izabela Kisić iz ove organizacije kaže da je koalicija nevladinih organizacija sačinila izveštaj o sprovođenju obaveza tokom predsedavanja Srbije OEBS-om. Izdvojili su nekoliko gorućih pitanja – sloboda izražavanja, zaštita manjina i zaštita branitelja ljudskih prava.
“U poslednje dve godine dolazi do degradacije ljudskih prava u tim oblastima. Bavili smo se i rodnom ravnopravnošću, slobodom okupljanja, gde je takođe tokom samog predsedavanja Srbije došlo do izvesnih pogoršanja, zatim položajem Roma. Vidimo da iako smo imali dekadu Roma ništa nije urađeno u toj oblasti. I takođe za nas izuzetno važna tema – izbori. S obzirom da ide izborna godina i da svi izbori koji su održani u poslednje dve godine nisu održani u fer i demokratskim uslovima, odnosno imali smo puno izbornog nasilja, nismo imali nezavisne medije, i naše sumnje da će naredni izbori proteći u fer i demokratskim uslovima su prilično ozbiljne”, navodi Izabela Kisić.
Vuk Žugić
Iako su nevladine organizacije očekivale da država do ministarskog sastanka u Beogradu odgovori na ovaj izveštaj, ambasador Srbije pri OEBS-u Vuk Žugić kaže da će to učiniti do kraja meseca, te da su spremni da konstruktivno rade sa civilnim društvom.
“Kao što znate, ovu godinu obeležili su događaji i procesi koji su značajno uticali na atmosferu i odnose među glavnim međunarodnim akterima, čineći naš zadatak izuzetno izazovnim. Nastavak ukrajinske krize, porast terorističkih pretnji i priliv migranata učinili su naš rad veoma kompleksnim. Sloboda izražavanja i sloboda medija, uključujući i zaštitu novinara su visoko na listi prioriteta našeg predsedavanja”, rekao je Žugić.
Izabela Kisić navodi da se sloboda izražavanja mora shvatiti i mnogo šire od medijske, te ukazuje na ozbiljan trend ugrožavanja akademskih i umetničkih sloboda.
Učesnici skupa saglasni su u oceni da je, uprkos visokim stadnardima OEBS-a, realnost na terenu u mnogim zemljama drugačija.
“Situacija na terenu je sve teža. Imamo nešto što mi u civilnom društvu vidimo kao produženu krizu. To više nisu individualna, već sistematska kršenja, koja traju godinama. U takvoj situaciji, ono što nas posebno zabrinjava jeste da se sužava prostor za delovanje civilnog društva”, navodi Yuri Dzhibladze iz moskovskog Centra za razvoj demokratije i ljudskih prava.
On je podsetio na dugu listu aktivista i novinara koji su u zatvorima, te veliki broj onih koji su morali da napuste svoje zemlje iz straha od torture i progona. Fokus OEBS-a danas je, kako dodaje, na bezbednosnoj dimenziji.
“I to u potpunosti razumemo i delimo jaku zabrinutost zbog bezbednosne krize koja se razvila u regionu od prošle godine, od agresije u istočnoj Ukrajini i aneksije Krima. Ipak, ne želimo da bezbednosna pitanja gurnu na marginu zabrinutnost i važnost treće dimenzije. Zapravo, većina pitanja na terenu pokazuju kako kršenja u dimeziji ljudskih prava vode do destabilizacije, konflikta i krize u prvoj dimenziji”, rekao je Dzhibladze.
Nakon Srbije, predsedavanje OEBS-om preuzima Nemačka. Ambasador Eberhard Pohl navodi da će kao ključne zadatke postaviti ponovni razvoj dijaloga, poverenja i uspostavljanje bezbenosti, a posebnu pražnju posvetiće poštovanju standarda, jačaju institucija OEBS-a, te nastavaku dijaloga sa civilnim društvom.
“Posvetićemo posebnu pažnju toleraniciji, ne samo u svetlu izbegličke krize, za njom postoji potreba i kada su u pitanju diskriminacija, rasizam i drugi oblici ksenofobije i netolerancije”, rekao je on.
Izabela Kisić
Izabela Kisić iz Helsinškog dobora za ljudska prava navodi da se njihove preporuke neće odnositi samo na “zemlje istočno od Beča, već i na one zapadno”.
“I tu postoji jedan trend koji ukazuje na ugrožavanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pitanje tolerancije prema izbeglicama i novim manjinama se svakako odnosi na ovaj region i, naravno, na zapadnu Evropu”, kaže Izabela Kisić.
Organizatori ističu da je ovo jedan od najznačajnijih međunarodnih događaja civilnog društva u Srbiji, a na skupu u Beogradu učestvuju ambasadori i predstavnici nevladinih organizacija iz zemalja regiona, Evropske unije, Rusije, bivših sovjetskih republika, SAD...