Susret Sergeja Lavrova i Mevluta Čavušoglua u Beogradu bio bi značajan korak ka normalizaciji odnosa Rusije i Turske, izjavila je za RSE direktorka Centra za spoljnu politiku i nekadašnja zamenica ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Aleksandra Joksimović.
Na Ministarskom savetu OEBS-a, koji se 3. i 4. decembra održava u Srbiji, zvaničnici tih zemalja mogli bi da se sretnu prvi put nakon što je Turska oborila ruski vojni avion.
Činjenica da će se na davno planiranom Ministarskom savetu Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju u Beogradu naći više od 40 šefova diplomatija, među kojima će biti i ministri spoljnih poslova Rusije i Turske, otvara mogućnost i za relaksaciju napetih odnosa između Moskve i Ankare.
Eventualni razgovor Lavrova i Čavušoglua, kaže Aleksandra Joksimović, bio bi sjajna prilika da u četiri oka razjasne šta se desilo na tursko-sirijskoj granici.
“Da u direktnom razgovoru razjasne sve ono što se desilo prilikom obaranja aviona i da se razmotre mogućnosti za prevazilaženje krize. Jer, naravno, i Rusija sada u međuvremenu pronalazi nekakve kontramere u odnosu na Tursku. Da se razgovara o daljim koracima koji će, korak po korak, eventualno dovesti do toga da se stanje polako normalizuje. U ovom trenutku i Rusija i Turska imaju važnu ulogu i postoji realna potreba da se ova kriza prevaziđe”, konstatuje Aleksandra Joksimović.
Mada nema zvaničnih najava da će do ovog susreta doći, uz vest od pre nekoliko dana da je šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio da će se prvi put od novonastale krize ministri spoljnih poslova Rusije i Turske možda sresti u Beogradu, zasedanja na visokom nivou, kao što je ovog puta Ministarski savet OEBS-a, otvaraju mogućnost za neku vrstu neformalnih sastanaka koji ne moraju biti pod reflektorima javnosti.
Iako bi se desio na marginama skupa, smatra Aleksandra Joksimović, susret Lavrov-Čavušoglu svakako bi imao veliki značaj.
“Borba protiv terorizma u ovom trenutku u međunarodnim odnosima ima prioritet. Bez obzira na oštrinu izjava svih strana, čini se da postoji prostor da se kriza polako počne prevazilaziti. I da se svi relevantni međunarodni akteri ponovo okrenu pokušaju da koordinisano i zajednički krenu u borbu protiv ISIS-a”, ocenjuje Aleksandra Joksimović.
Ako bi se taj susret odigrao u Beogradu, u slučaju da pre toga ne dođe do sastanka Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana u Parizu, on bi za Srbiju imali simboličku važnost jer je Beograd domaćin događaja na kom bi se razgovaralo o najaktuelnijoj temi u svetu.
“Ali to ne bi previše značilo za neku suštinsku poziciju Srbije u međunarodnim odnosima. Više će značiti činjenica da se Srbija uspešno izborila sa predsedavanjem OEBS-om i da je pokazala da je u stanju da rukovodi jednom tako velikom međunarodnom organizacijom u krizim trenucima. Jer Srbija je preuzela predsedavanje OEBS-om u momentu najvećeg fokusa na ukrajinskoj krizi. A u međuvremenu se situacija u svetu još usložnila i migrantskom krizom i borbom protiv terorizma”, zaključuje Aleksandra Joksimović.
Na 22. Ministarskom savetu OEBS-a predsedavanje tom organizacijom, koju je godinu dana vodio Ivica Dačić, Srbija predaje Nemačkoj.
Uoči zasedanja u Beogradu, na kom će među najvišim zvanicama biti i američki državni sekretar Džon Keri, mere bezbednosti podignute su na najviši nivo.
Ministarski savet, na kom će učestvovati 57 država i 11 zemalja partnera OEBS-a, biće održan u Beogradskoj areni koja je za tu priliku preuređena u veliki kongresni centar.
