Konfrontaciju oko Kosova i otvaranje statusnog pitanja, Srbija bi mogla platiti ugrožavanjem svog puta ka Evropskoj uniji. Ovo upozorenje nemačkog šefa diplomatije Guida Westerwellea izrečeno je u intervjuu nemačkim medijima uoči samog dolaska u Beograd.
Sagovornika Radija Slobodna Evropa Charlesa Kupchana (Čarls Kapčan), profesora na vašingtonskom Georgetown (Džordžtaun) univerzitetu, pitamo da li će slične poruke iz evropskih prestonica sve češće biti upućivane Beogradu.
Kupchan: Mislim da je odluka Međunarodnog suda pravde u mnogim državama konačno rešila pitanje kosovskog statusa, a pri tom je Srbija bila ta koja je inicirala da se Sud pozabavi tim problemom. Rezultat je, kao što sam rekao, da mnogi smatraju da je time to pitanje uglavnom zatvoreno. Mislim da u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u najvećem broju zemalja Evropske unije, vlada uverenje da Srbija i nakon odluke Međunarodnog suda pravde ne odustaje od konfrontacije u vezi sa kosovskim statusom jer svojom UN rezolucijom poziva na razgovore o svim otvorenim pitanjima.
Kupchan: Postoje mišljenja da bi Evropska unija, kao odgovor na korake koje Srbija bude preduzimala prema Kosovu, u komunikaciji sa Srbijom mogla da upotrebi kočnice, dakle, da uspori put njene evrointegracije. Kako u Sjedinjenim Državama, tako i u većini zemalja-članica Evropske unije, vlada konsenzus da bi Beograd, umesto što se fokusira na status, trebalo da se usredsredi na rešavanje konkretnih problema života na Kosovu, pitanja kao što su trgovinska razmena, granice, drugim rečima, na probleme dnevnog funkcionisanja. Dakle, mislim da je suviše rano reći kakvu cenu će Srbija platiti zbog insistiranja na pitanju statusa, ali ono što Srbija radi jeste udaranje glavom u zid i to uprkos tome što je mišljenje Međunarodnog suda pravde samo osnažilo samopouzdanje država koje su već priznale Kosovo i što će ono – u to sam uveren – uticati da Kosovo priznaju i zemlje koje su do sada čekale.
Kupchan: Ako nacrt rezolucije ne bude izmenjen, teško je očekivati da će dobiti veliku podršku. Razlike između pozicija Srbije, s jedne, i Sjedinjenih Država i većine u Evropskoj uniji, s druge strane, veoma su duboke, ali treba reći i da je ovde reč o pitanju koje u današnjem svetu izaziva veome duboke podele.
Kupchan: Kosovo je jedna od najisturenijih tema srpske politike. Čini mi se da, bar za sada, ostaje u sferi nezamislivog da srpski političari kažu: pokušali smo, nismo uspeli, Kosovo je otišlo. Oni nastavljaju dosadašnju diplomatsku strategiju ometanja priznanja Kosova zato što se plaše političke cene koju bi morali da plate ako bi napravili zaokret. Ne verujem da će u tim nastojanjima imati uspeha, ali mislim da paralelno sa neslaganjima oko Kosova, Srbija i Evropska unija treba da unapređuju saradnju u drugim oblastima. Tim pre što je Beograd nesumnjivo postigao napredak u svojim odnosima sa Briselom i Vašingtonom u poslednjih nekoliko godina.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Srbija u UN očekuje uzdržanost od zemalja regije
Sagovornika Radija Slobodna Evropa Charlesa Kupchana (Čarls Kapčan), profesora na vašingtonskom Georgetown (Džordžtaun) univerzitetu, pitamo da li će slične poruke iz evropskih prestonica sve češće biti upućivane Beogradu.
Kupchan: Mislim da je odluka Međunarodnog suda pravde u mnogim državama konačno rešila pitanje kosovskog statusa, a pri tom je Srbija bila ta koja je inicirala da se Sud pozabavi tim problemom. Rezultat je, kao što sam rekao, da mnogi smatraju da je time to pitanje uglavnom zatvoreno. Mislim da u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u najvećem broju zemalja Evropske unije, vlada uverenje da Srbija i nakon odluke Međunarodnog suda pravde ne odustaje od konfrontacije u vezi sa kosovskim statusom jer svojom UN rezolucijom poziva na razgovore o svim otvorenim pitanjima.
RSE: Kakvu bi cenu Srbija mogla platiti zbog toga?
Srpski političari nastavljaju dosadašnju diplomatsku strategiju ometanja priznanja Kosova zato što se plaše političke cene koju bi morali da plate ako bi napravili zaokret.
RSE: Kakav rezultat glasanja o srpskoj rezoluciji očekujete na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. septembra?
Kupchan: Ako nacrt rezolucije ne bude izmenjen, teško je očekivati da će dobiti veliku podršku. Razlike između pozicija Srbije, s jedne, i Sjedinjenih Država i većine u Evropskoj uniji, s druge strane, veoma su duboke, ali treba reći i da je ovde reč o pitanju koje u današnjem svetu izaziva veome duboke podele.
RSE: Kako razumete to insistiranje Srbije na dosadašnjoj politici prema Kosovu uprkos negativnim posledicama kojima se izlaže? Radi li time srpska vlada radi protiv interesa sopstvene zemlje?
Kupchan: Kosovo je jedna od najisturenijih tema srpske politike. Čini mi se da, bar za sada, ostaje u sferi nezamislivog da srpski političari kažu: pokušali smo, nismo uspeli, Kosovo je otišlo. Oni nastavljaju dosadašnju diplomatsku strategiju ometanja priznanja Kosova zato što se plaše političke cene koju bi morali da plate ako bi napravili zaokret. Ne verujem da će u tim nastojanjima imati uspeha, ali mislim da paralelno sa neslaganjima oko Kosova, Srbija i Evropska unija treba da unapređuju saradnju u drugim oblastima. Tim pre što je Beograd nesumnjivo postigao napredak u svojim odnosima sa Briselom i Vašingtonom u poslednjih nekoliko godina.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Srbija u UN očekuje uzdržanost od zemalja regije