Građani Čačka predali su krajem prošle nedelje Skupštini tog grada peticiju sa blizu hiljadu potpisa kojima traže da jedan mali park u blizini železničke stanice ponese ime glumice Sonje Savić, koja je rođena u selu Gornja Gorevnica nadomak Čačka.
Inicijatori predlažu da se, umesto izlivanja biste sa njenim likom, izlije skulptura na temu "Ona hoda sama kroz grad", prema radu pesnika i ilustratora Nikole Šipetića.
Akademski slikar Mijalko Đunisijević i akademski vajar Ivan Radović dobrovoljno su ponudili izliju skulpturu.
Obrazlažući ideju za pokretanje ove inicijative, Šipetić kaže da je Sonja Savić bila “borac do poslednjeh daha za pobedu vrline nad manom, kreativnog nad destruktivnim”.
“Ona je savremenik jednako važan kao i Vladislav Petković Dis, Nadežda Petrović i drugi. Upravo ti ljudi koji svojim mučeništvom i davanjem sebe drugima nesebično kroz ni malo lake životne uloge su nosioci bremena svog vremena i svetao primer da dečje i nevino vaspitanje ne mora u životu odraslih da bude i naivno, čak ni po cenu života”, rekao je Šipetić medijima.
Prvobitna ideja je bila da jedna od čačanskih ulica ponese ime poznate glumice, no od toga se odustalo zbog skupe i komplikovane procedure promene dokumenata građana.
Rediteljka dokumentarnog filma o Sonji Savić, Dragana Kanjevac, pozdravlja ovu akciju Čačana, jer se, kako kaže, uklapa u Sonjin senzibilitet.
“Ona nije bila čovek glavnog trga, nego čovek parkova i ćoškova. Eto, oni su imali praktičan razlog da daju ime parku, ali se on u stvari potpuno slaže sa Sonjinim rezonima. Mislim da bi se Sonja zgrozila kada bi znala da maltretira nekeljude promenom ličnih dokumenata ako bi ulica nosila njeno ime”, kaže Kanjevac.
Težnja ka eksperimentisanju
U gradskoj vlasti Čačka podržali su građansku inicijativu, no za sada nije bilo zvaničnih razgovora na tu temu. Porodica Sonje Savić zaveštala je svu ćerkinu imovinu gradu Čačku kako bi se stavila na raspolaganje mladim umetnicima iz tog kraja, pa bi na njihovom imanju trebalo da bude otvoren legat Sonje Savić, u kojem će biti smeštena kompletna zaostavština velike glumice.
Sa druge strane, u Beogradu u kojem je Sonja živela i radila još uvek nema naznaka da bi slična akcija mogla biti pokrenuta. Dragana Kanjevac smatra da je glumica zaslužila obeležje u srbijanskoj prestonici, ali napominje da se to mora uraditi dostojanstveno i sa merom.
“Srbija i Beograd nisu se nešto pretrgli oko nje dok je bila živa i možda bi zaista bilo licemerno da se sada rade neke upadljive akcije. Što se Beograda tiče, mislim da bi recimo Čuburski park bio odlično mesto da se neka klupa nazove njenom ili tako nešto”, objašanjava Dragana Kanjevac.
Kultna glumica jugoslovenske kinematografije Sonja Savić preminula je septembra 2008. u 47 godini života. Pored nezaboravnih uloga u filmovima poput "Život je lep" Bore Draškovića, "Una" Miše Radivojevića ili “Šećerna vodica” Svetislava Prelića, Sonja je devedesetih godina, u vreme nacionalističke histerije, oštro kritikovala primitivizam i učaurenost srpske kulturne scene.
Glumica Olivera Ježina, koja je studirala sa Sonjom Savić i kasnije jedno vreme predavala na Akademiji lepih umetnosti, naglašava Sonjinu težnju ka eksperimetisanju u pozorištu i na filmu i dodaje da se to danas polako gubi.
“Sve je manje mladih ljudi koji su spremni da istražuju i da se time bave. Postoje, ali ih je u ovo vreme ve manje, ne znam zašto. Sonja je bila čovek kome nije bio važan novac, već joj je bilo važno da istražuje u svim medijima”, ističe Ježina.
Sonja je, prema rečima Dragane Kanjevac, svojim umetničkim i društvenim angažmanom definitivno ostavila trag među mlađim kolegama.
“Sećam se svedočenja Sene Đorović, koja sada igra u Narodnom pozorištu u Beogradu, i koja je rekla da je o glumi više naučila od Sonje Savić za dva dana, nego za četiri godine na akademiji. Njen trag možda nije toliko vidljiv, ali mislim da je dubok”, zaključuje Kanjevac.
