Ovih dana sarajevsko kino Kriterion je u znaku Sonje Savić, budući da je priređena bosanskohercegovačka premijera filma koji pripovijeda o liku i naslijeđu ove jugoslovenske glumice. Na balkanskim prostorima Sonja Savić je uživala status filmske zvijezde, urbane ikone, a bila je znana i kao borac za pravdu. Koliko je bila popularna među Sarajlijama, svjedoči velika zainteresovanost lokalne publike za dokumentarac koji je svojevrsni omaž ovoj velikoj glumici.
Rodom iz Čačka, Sonja Savić je već kao tinejdžerka debitovala na velikom platnu. Nagradu festivala u Veneciji dobila je za sporednu ulogu kafanske pjevačice u filmu Bore Draškovića „Život je lep“ iz 1985. godine. „Balkanski špijun“, „Davitelj protiv davitelja“, „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, sve su naslovi u kojima je ostavila lični pečat. A kasnija saradnja sa slovenačkim režiserom Janom Cvitkovičem u filmovima „Kruh i mleko“ i „Od groba do groba“ obezbijedila joj je i pažnju međunarodne javnosti.
Zapravo, nema uloge u kojoj nije briljirala. Istovremeno je oživljavala i gradila alternativnu umjetničku scenu u Srbiji. Uprkos bogatom iskustvu u kinematografiji, smatrala se nedovoljno shvaćenom. Najtalentovanija glumica svoje generacije preminula je u septembru 2008. godine.
Upravo 43-minutni dokumentarac o Sonji Savić, koji se prikazuje u Sarajevu, treba da istakne značaj ove velike glumice i čovjeka, kaže za RSE autorka ostvarenja Dragana Kanjevac.
„Ovaj film je namenjen različitim ciljnim grupama uglavnom iz regiona. Nije namenjen samo starijoj generaciji, nego je upravo zanimljiv i za mladu generaciju“, rekla je Kanjevac.
Sonja je bila uzor mladim ljudima budući da su je doživljavali kao svog istomišljenika, navodi Kanjevac:
„Ona je uvek bila na strani slabijeg. Stvarno je bila u tom smislu neki revolucionar i neki autentični levičar - znači levičar, ali ne u političkom smislu. Ona je koristila svoj medijski prostor uvek da kaže nešto što bi bilo korisno za nekog.“
Sarajlijama je Sonja Savić ostala u sjećanju i po svom dolasku u ovaj grad jednim od prvih autobusa koji je nakon rata iz Beograda išao za glavni grad Bosne i Hercegovine.
„Ona je imala veliki problem sa svim organizovanim tamo mirovnjacima, nije mogla nikako biti deo bilo kakve ideologije, grupacije, niti na bilo koji način upotrebljena i manipulisana od njih. Ona je to uradila potpuno u svoje ime, kao čovek, kao pojedinac došla je i rekla:’Ljudi, saosećam.’ Poklonila se ovim ljudima. To je velika stvar”.
Istinska ikona
Za potrebe dokumentarca „Sonja”, koji je završen prošle godine, zabilježene su izjave mnogih kolega sa kojima se družila ili izravno sarađivala ispred kamere. Film je producirala kuća „Bastards” iz Beograda.
„Film, dokumentarni u pravom smislu te reči, u neku ruku je malo novinarsko-televizijski, ima nekih delova u kojima je Dragana pokušala, zajedno sa montažerom Feđom Hadžićem, da dočara neke Sonjine poglede na svet bez nekog teksta i naracije, objašnjenja, nego slikom, tako da ima nekih montažnih sekvenci koje pokušavaju da objasne neke Sonjine poglede na situaciju”, kaže za RSE producent filma Nenad Veličković.
(VIDEO: Trailer za film "Sonja")
Nakon premijere u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, očekuje se njegovo prikazivanje i u ostalim zemljama regiona.
„Makedonija se interesuje. U Zagreb ćemo verovatno otići – neki distributeri su se već interesovali, tako da su ti pregovori u toku. I Jan Cvitkovič, koji je dao svoj intervju u samom filmu, je takođe zainteresovan da se film pojavi u Sloveniji.”
Šta o filmu „Sonja” kažu Sarajlije:
Pune kinodvorane prilikom prikazivanja filma „Sonja” dovoljan je pokazatelj da lik i djelo Sonje Savić nisu zaboravljeni, kaže autorka filma Dragana Kanjevac. Istovremeno, jedna galerija iz rodnog mjesta ove glumice, Čačka, izlaže Sonjino materijalno i nematerijalno naslijeđe.
„Jako mi se dopalo, bila sam tamo. To je jedna vrhunska galerija. Menhetn se ne bi postideo profesionalosti kojom oni rade. I sada mladi stručnjaci vredno popisuju njene trake i hard disk i započete projekte i verzije projekata. To je nešto što Sonja stvarno zaslužuje i sa čim možemo da uđemo u neku istoriju savremene umetnosti”, ocjenjuje Kanjevac.