Tekst: Damyana Veleva i Tony Wesolowsky
Gledaoci koji su 12. marta pratili Panoramu, političku emisiju na bugarskoj državnoj televiziji, nadajući se da će čuti kandidate kako iznose stavove o ozbiljnim pitanjima sa kojima se nacija suočava uoči novih vanrednih izbora 2. aprila, verovatno su bili razočarani.
Umesto debate, čuli su kako kandidat sa krivičnim dosijeom - uključujući osude za napad i pljačku - poziva na "šamaranje" drugog učesnika debate. Ove komentare je izneo Boyan Rasate, lider krajnje desničarske, nacionalističke stranke Bugarska nacionalna unija – Nova demokratija, koja nikada nije osvojila ni jedno mesto na izborima.
Rasate nije bio jedini ekstremista u panelu te večeri. U emisiji je bio i Vencislav Angelov, jedan od najozloglašenijih bugarskih antivaksera i lider Istine i samo istine, još jedne krajnje desničarske stranke koja uglavnom deluje opskurno.
Angelov je iskoristio vreme u eteru da bi se oglasio o raznim teorijama zavere, hvalio se svojom ulogom u sumnjivom dogovoru o obezbeđivanju jeftinog gasa iz Rusije, pre nego što je završio upozorenjem da će bugarske trupe uskoro biti poslate da se bore u Ukrajini protiv invazije ruskih trupa.
Pročitajte i ovo: Društvene mreže u Bugarskoj preplavljene glasinama o regrutaciji za rat u UkrajiniOno što su kritičari rekli je da sve više liči na debakl nego na debatu. Najsiromašnija članica Evropske unije, koja se još uvek bori da se oporavi od pandemije COVID-19, suočava se sa još jednim vanrednim parlamentarnim izborima, petim glasanjem u dve godine.
Nade u reformu u zemlji pogođenoj korupcijom uveliko su raspršene u junu 2022. godine, kada je prozapadna vlada bugarskog premijera Kirila Petkova pala u parlamentu u glasanju o nepoverenju nakon samo šest meseci na vlasti.
Premijer Bugarske Kiril Petkov
Predsednik Rumen Radev je 2. februara raspustio parlament i najavio datum prevremenih izbora u aprilu nakon šest neuspelih pokušaja da se formira vlada od jula 2022.
Pročitajte i ovo: Predsjednik Bugarske raspušta parlament, prijevremeni izbori 2. aprilaŠanse da bi ovi izbori mogli da okončaju politički zastoj mogle bi biti male. Istraživanje Alpha Research objavljeno 1. marta pokazalo je da Petkovova partija Nastavljamo promenu i njeni koalicioni partneri vode sa oko 26,4 odsto, samo 1 procentni poen ispred stranke GERB bivšeg premijera Bojka Borisova i njenog koalicionog partnera, Saveza demokratskih snaga.
Bugarska već dugo ima reputaciju jednog od najgorih branilaca medijskih sloboda u jugoistočnoj Evropi. Zauzela je 91. mesto od 180 zemalja u Svetskom indeksu slobode štampe Reporters Without Borders 2022, što je skok za 21 mesto u odnosu na prethodnu rang listu.
Pročitajte i ovo: Reporteri bez granica: Nova era polarizacije medijskih slobodaUsred pritužbi javnosti, Centralna izborna komisija je krenula u akciju, izričući novčane kazne kandidatima koji pozivaju na nasilje, izvode nacističke pozdrave ili druge prekršaje.
Čak je i šef BNT-a Emil Košlukov javno priznao da su predizborne debate uglavnom bile ništa drugo do "parodija" i čak se izvinio gledaocima i TV voditeljima što su bili primorani da slušaju "potpune gluposti".
Uključivanje Rasatea i Angelova - takođe poznatog pod imenom Čikago - u predizborne debate na nacionalnoj televiziji navelo je mnoge Bugare da se zapitaju šta se desilo sa političkom kulturom njihove zemlje.
Glasači na parlamentarnim izborima u Sofiji 2. oktobra 2022.
Zašto su državni mediji pozivali kandidate koji u nekim slučajevima imaju manje od 0,1 odsto podrške, ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja? Zabrinutost je prvi put izražena uoči vanrednih izbora u oktobru 2022. godine kada su Dimitar Mitev, kandidat Bugarske socijaldemokratije – evrolevice, i Svetlio Vitkov, lider populističke partije Glas naroda, bili na granici sukoba na BNT-u.
Otvaranje vrata državnih medija svim političarima datira još od početka 2021. godine, kada su poslanici populističke partije Ima takav narod (ITN), koju je osnovao Slavi Trifonov, TV voditelj i pevač, zagovarali - i uspeli - izmene izbornih zakona u zemlji.
Konkretno, stranka je pozvala na izmene člana 189. izbornog zakona, uvodeći da sve registrovane stranke "imaju pravo na ravnopravno učešće" u izveštavanju o kampanji od strane BNT-a i BNR-a.
Primena i tumačenje zakona u velikoj meri je prepušteno glavnim medijskim gigantima koje finansira država, BNR i BNT, koji su pregovarali sa političkim partijama da pronađu konkretne formate, pa čak i koja stranka prva da govori. Kao rezultat toga, marginalne i ekstremističke stranke imale su možda najveći pristup javnom etru ikada.
Pročitajte i ovo: Analiza: Zašto toliko bugarskih stranaka podržava RusijuNa poslednjim parlamentarnim izborima u oktobru, Angelova stranka Istina i samo istina je dobila tačno 2.522 glasa, ili oko 0,1 odsto od ukupnog broja. Još gore je bilo za Rasatski Bugarski nacionalni savez - Nova demokratija, koji je osvojio ukupno 1.849 glasova, ili 0,07 odsto od ukupnog broja glasova.
U kakofoniji neobičnih izjava i ponašanja ekstremističkih kandidata, promene izbornog zakona koje su to omogućile kritikovao je Košlukov, generalni direktor BNT-a. U objavi na Fejsbuku od 18. marta, Košlukov je pozvao na poništavanje "loše osmišljenih" amandmana i najavio da će BNT podneti predlog za to parlamentu.
"Izborna kampanja u medijima ne bi trebalo da šteti mentalnom zdravlju nacije", napisao je Košlukov u svojoj objavi, koja je usledila nakon Panorame programa od 18. marta u kojem su učestvovali Angelov i Rasate.
Milen Mitev, generalni direktor BNR, rekao je za bugarski servis Radija Slobodna Evropa da više etabliranih stranaka odbija da učestvuje u debatama u kojima učestvuju ekstremisti. "Umesto da pomognu biračima da se obrazuju, BNR i BNT ih de fakto obmanjuju stvarajući lažan utisak o popularnosti radikalnih ideja i poruka", rekao je Mitev za RSE.
Sumornu procenu predizbornog pejzaža u Bugarskoj deli i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja redovno šalje posmatrače da posmatraju izbore, uključujući i Bugarsku.
U izveštaju krajem 2022. godine, OEBS je naveo da zakonske odredbe koje zahtevaju "ravnopravno učešće" svih političkih partija na izbornim listama imaju negativan efekat. OEBS je posebno rekao da je to dovelo do "smanjenja konkurentnosti javnih medija" i da nije doprinelo "sposobnosti birača da napravi izbor zasnovan na informacijama".
Iva Miteva je bila među poslanicima koji su glasali za promene u aprilu 2021, kada je bila član stranke ITN. (2023. godine napušta stranku i sa još nekoliko bivših članova osniva stranku Zajedno.)
Uprkos glasanju za otvaranje pristupa državnih medija svim kandidatima, ni ITN ni Zajedno nisu učestvovali ni u jednoj od izbornih debata Panorame ovog meseca. Upitana zašto, Miteva je za RSE rekla da nije imala vremena zbog obaveza putovanja povezanih sa kampanjom.
"Odbijamo jer putujemo. Ja i (Ljubomir) Karimanski (još jedan lider stranke Zajedno) i ostale kolege smo uvek negde. Nisam stala. Idemo od grada do grada i imamo premalo vremena", rekla je Miteva.
Uprkos kritikama i pozivima da se ukinu izmene izbornog zakona koje dozvoljavaju ekstremističke kandidate, Miteva je branila zakon. "Ovim ljudima je dozvoljeno da učestvuju na izborima, zar ne? Šta znači kvalitet? O kvalitetu će suditi birači. Možda će se nekome i dopasti ovakvo ponašanje", rekla je Miteva.