EU razmatra mogućnost nametanja sankcija makedonskim liderima zbog zanemarivanja prošlogodišnjeg dogovora o istrazi korupcije u vladajućim krugovima i umesto toga uvođenja amnestije za političare umešane u korupciju i aferu o prisluškivanju, javljaju svetski mediji. U Makedoniji se nastavljaju protesti, a analitičari ocenjuju da to nije način rešenja političke krize u zemlji.
Odluka makedonskog predsednika Đorđa Ivanova o amnestiji političara i drugi potezi makedonskih vlasti koji su prethodili tome naveli su EU da razmotri uvođenje zabrane putovanja političarima za koje je procenjeno da blokiraju napredak u Makedoniji, pišu Financial Times, Wall Street Journal i Reuters.
“Izuzetno smo zabrinuti zbog kratkovidnosti aktuelne vlade. EU je spremna razmotriti sankcije političarima koji blokiraju rešenje krize. Makedonija ide prema međunarodnoj izolaciji", rekao je jedan zvaničnik EU za Reuters.
Diplomata iz Brisela rekao je za Financial Times da će EU, ukoliko ne bude povučena amnestija i ne bude napravljen pomak u izbornim reformama, razmotriti preporuku iz 2009. godine koju je dala Makedoniji za formalni početak pregovora o pridruživanju.
Ukoliko se situacija ne poboljša, Brisel je takođe spreman povući poziv makedonskim liderima da prisustvuju važnom samitu NATO - Balkan zakaznom za juli, objavio je Financial Times.
Moguće zabrane putovanja vodećim članovima makedonske vladajuće VMRO DPMNE će biti bez presedana, a svih 28 zemalja EU-a će morati jednoglasno da se slože oko tih mjers, piše ovaj list.
U zvaničnom saopštenju i medijatori za makedonsku krizu, evropski komesar za proširenje Johannes Hahn i trojica članova Evropskog parlamenta, upozorili su na “dalje mere” koje bi EU mogla poduzeti.
I dok su evropski posrednici izražavali žaljenje zbog otkazanog susreta lidera četiri najveće politicke partije, koji je trebalo da se održi u petak u Beču, građani u Makedoniji su se spremali za dva protesta - jedan, već deseti po redu, u organizaciji građanskog pokreta “Protestiram” i drugi provladine organizacije GDOM- Građanski pokret za odbranu Makedonije.
Da li i kako bi moglo doći do smanjenja tenzija i osigurati da politički lideri ponovo sednu za pregovarački sto?
Bivši šef makedonske diplomatije, profesor Denko Maleski kaže da akt pomilovanja kriminala u najvišem državnom vrhu dovodi političare u neravnopravan nivo za razgovor sa evropskim i američkim kolegama.
“Zato se ne može očekivati da se bilo šta nastavi u formi debate, ukoliko se ne uradi veliki korak unazad, povuče abolicija i omogući nesmetano utvrđivanje istine”, ocenjuje Maleski.
Politički analitičar Albert Musliu smatra da će se na kraju ipak sve rešiti za pregovaračkim stolom. On ne očekuje da će zemlja krenuti putem nekih ranijih južnoameričkih rešenja. Tendencija kontra protesta, prema njemu, je način za merenje snage, ali ne rešavanje problema. Tenzije na ulicama će se smiriti kada bude spremnosti za ozbiljan ulazak u reforme.
“Jedna ohrabrujuća rečenica koju sam čuo je da će se naši međunarodni partneri potruditi da te sankcije što manje utiču na obične građane. To znači da se sankcije, osim povlačenja preporuke o članstvu u EU, koje će imati refleksije na političare, neće odraziti i na obične gađane, već upravo na te ljude koji su kreatori krize. To treba da doprinese tome da se razočaramo u naše politicare koji nisu smogli snagu da prevaziđu krizu”, komentariše Musliu.
Inače, i pored snažnog insistiranja međunarodne zajednice na povlačenju abolicije, predsednik Ivanov dva puta je samo potvrđivao svoju odluku. Jednom na pres konferenciji, a drugi put u četvrtak u pisanoj izjavi u kojoj je naveo da “u do sada izvršenim konsultacijama sa vrhunskim pravnim ekspertima u državi, nije pronađen pravni osnov za povlačenju odluke”.
Sporazumom iz juna prošle godine EU pozvala je Makedoniju da imenuje specijalnog tužioca koji će istražiti slučajeve poput nameštanja izbora i zataškavanja ubistva, o kojim su govorili audio snimci nezakonitog prisluškivanja. Snimke koji govore da je vlast protivzakonito prisluškivala više od 20.000 ljudi objavila je opoziciona SDSM Zorana Zaeva.
Međutim, makedonski predsednik Đorđe Ivanov prošle sedmice je onemogućio istragu protiv 56 zvaničnika umešanih u aferu priskuškivanja, što je izazvalo seriju protesta kojim pristalice opozicije traže njegovu ostavku.