Što kriza u Makedoniji bude duže trajala, veće su šanse za grčki ili španski scenario, kaže za Radio Slobodna Evropa Dimitar Bećev (Bechev), istraživač Evropskog centra za politiku (EPC).
"U Makedoniji je veliko nezadovoljstvo svim partijama - ne samo VMRO DPMNE Gruevskog već i njegovim prethodnicima. Pre dve godine su izbili i studentski protesti. Generalno, mlađi ljudi su nezadovoljni političarima, uključujući i opozicione.
Pojavljuju se nove levičarske grupe koje smatraju da je Socijaldemokratska partija problem skoro kao i Gruevski. Na društvenim mrežama se može videti da su takvi glasovi sve jači", dodaje Bećev, inače autor više knjiga, među kojima i "Makedonskog istorijskog rečnika“.
RSE: Šta je u pozadini krize u Makedoniji? Zašto vlasti ne poštuju dogovor sa opozicijom postignut pre nekoliko meseci uz posredovanje EU?
Bećev: Mislim da su u ovom slučaju Vlada Makedonije i premijer Nikola Gruevski pre svega odgovorni jer ne poštuju preuzete obaveze. Na primer, amnestija odgovornih za prisluškivanje – što je učinio predsednik države - svakako nije bila predviđena sporazumom sa opozicijom o održavanju prevremenih izbora. Dakle, Gruevski nastoji da iskoristi proces u kojem posreduje EU, pristajući na izvesne ustupke kao što je deoba vlasti u prelaznom periodu, ali se poigrava sa ostalim političkim akterima. Ne poštuje pravila igre koja je prihvatio i zbog toga je došlo do protesta.
RSE: Zašto to Gruevski čini ako može da mu se vrati kao bumerang, čak i ako dobije izbore? Izbori neće biti legitimni u slučaju bojkota opozicije niti će takav rezultat dobiti podršku EU, čijem članstvu Makedonija teži.
Bećev: On je napravio grešku preteranim kalkulacijama. Mislim da evropski zvaničnici sada nemaju nikakvu dilemu čija je odgovornost za krizu. Naime, prošlog leta mnogi su smatrali da i Gruevski i opozicija moraju da učine ustupke.
Sada opozicija uživa imidž "dobrog momka“, dok Gruevski krši pravila. Ovo je i igra nerava, odnosno ko će prvi da popusti. Mislim da je makedonski premijer napravio veliku grešku, jer je mogao lako da pobedi i bez izvrdavanja dogovorenog. Videćemo da šta će doneti sledeći krug pregovora u kojima će posredovati komesar EU Johanes Han.
RSE: Da li je predsednik države Đorđe Ivanov pomilovao osumnjičene za aferu prisluškivanja na svoju ruku, jer se čak i Gruevski distancirao od te odluke?
Bećev: Makedonija je mala zemlja i svi znaju da je Ivanov u potpunosti zavisan od Gruevskog. Distanciranjem od amnestije Gruevski nastoji da sačuva poziciju i po cenu žrtvovanja Ivanova. U svakom slučaju, makedonski predsednik nije sam doneo tu odluku i ona je svakako koordinisana sa premijerom.
RSE: Kako komentarišete upozorenje Ministarstva spoljnih poslova Rusije da korišćenje "ukrajinskog scenarija" i "inspirisanje državnog prevrata spolja" preti destabilizaciji u Makedoniji i na Balkanu u celini. U saopštenju se navodi da je makedonska opozicija "ponovo postala instrument za eskalaciju" unutrašnjeg političkog konflikta sa podrškom spolja, sa ciljem da propadnu vanredni izbori 5. juna, koji su "jedini demokratski legitimni izlaz iz duže krize".
Rusija ne igra značajnu ulogu u krizi u Makedoniji mada nastoji da je iskoristi za svoje interese.
Bećev: Rusija nastoji da iskoristi situaciju u Makedoniji, kao i u svim drugim krizama u svetu. Istovremeno, Gruevski, kao i svi lideri u ovom regionu, pokušava da balansira i kalkuliše, ali na kraju se priklanja politici Evropske unije, što pokazuje i prošlogodišnji dogovor uz posredovanje Brisela. Stoga je nategnuta teza da je on ruski saveznik, iako na momente izgleda da balansira između Moskve i EU. Dakle, smatram da Rusija ne igra značajnu ulogu u ovoj krizi mada nastoji da je iskoristi za svoje interese.
RSE: Prošle godine se spekulisalo da je kriza u Makedoniji izbila zbog spremnosti Gruevskog da učestvuje u ruskom gasovodu "Turski tok“. Doduše, on je kasnije relativizovao svoj stav ističući da će Makedonija učestvovati u ovom projektu samo ako i EU na to pristane. U međuvremenu, "Turski tok“ nije više aktuelan zbog zaoštravanja odnosa Moskve i Ankare.
Bećev: Taj scenario su lansirali analitičari "Raše tudej“ koji su, potom, "reciklirali“ provladini mediji u Skoplju u nastojanju da se ospori legitimitet protesta opozicije. Na tom tragu je bilo i saopštenje ruskog Ministarstva inostranih poslova. Međutim, pokazalo se da nema ništa od "Turskog toka“. Istovremeno, nategnute su priče o nekakvoj geostrateškoj pozadini zbivanja u Makedoniji, odnosno umešanosti globalnih igrača, zato što je ona mala zemlja ne samo za evropske standarde već i za balkanske. Prema tome, to je trivijalna priča.
Naravno, uvek ima onih koji lansiraju teorije zavere. U tom smislu je dobro što je došlo do krize u odnosima Rusije i Turske da bi se, u slučaju Makedonije, razvejala ta nategnuta priča.
RSE: Da li Rusija posmatra sa strane i nastoji da iskoristi krizu u Makedoniji, ili je aktivno uključena koristeći taktike iz "hibridnog rata“ u Ukrajini i susednih zemalja?
Moskva ima više poluga za delovanje u susednoj Srbiji nego u Makedoniji.
Bećev: Ne mislim da je Rusija aktivno uključena u zbivanja u Makedoniji. Moskva ima više poluga za delovanje u susednoj Srbiji. Na primer, dve stranke, koje imaju velike šanse da uđu na ovim izborima u parlament, zalažu se za tešnju saradnju sa Rusijom i odustajanje od EU. Mislim na Srpsku radikalnu stranku i koaliciju DSS i Dveri. U Makedoniji nema takvih snaga. Naravno, Gruevski je spreman da danas sarađuje sa Moskvom, ali će se već sutra prikloniti Briselu ako proceni da je to neophodno za očuvanje njegove pozicije.
RSE: Kakva je uloga opozicije? Kao što sam pomenuo, rusko ministarstvo je optužuje da je instrument u rukama pojedinih zapadnih krugova. Da li opozicione snage nastoje da izvuku u ovoj situaciji što više ustupaka?
Bećev: Naravno, opozicija ima svoj plan i nastoji da osvoji vlast. Ona je već izvukla neke koristi od deobe vlasti u ovom prelaznom periodu. Istovremeno, čuju se mnogi glasovi u Skoplju da organizacije civilnog društva, koje učestvuju u ovim protestima, treba da se distanciraju od opozicije kako ne bi postale produžena ruka Socijaldemokratske partije. Mislim da je to ispravan stav.
U Makedoniji je veliko nezadovoljstvo svim partijama - ne samo VMRO DPMNE Gruevskog već i njegovim prethodnicima. Pre dve godine su izbili i studentski protesti. Generalno, mlađi ljudi su nezadovoljni političarima, uključujući i opozicione. Pojavljuju se nove levičarske grupe koje smatraju da je Socijaldemokratska partija problem skoro kao i Gruevski. Na društvenim mrežama se može videti da su takvi glasovi sve jači. Međutim, lider socijaldemokrata Zoran Zajev je za sada ključna figura protesta. On je snažna i kredibilna ličnost.
RSE: Da li je ova generacija socijaldemokrata drugačija od one iz vremena Branka Crvenkovskog, koji je bio dugo na vlasti pre Gruevskog?
Bećev: Apsolutno. Nova generacija studentskih aktivista, radikalnih levičara ne oseća se ugodno u društvu starih socijaldemokrata koji političke korene vuku još iz vremena bivših jugoslovenskih komunista. Postoje tenzije među njima, uključujući i oko pitanja ko govori u ime levih snaga u Makedoniji. Međutim, moraju da budu na okupu sve dok je Gruevski na vlasti.
RSE: Da li je Zajev suštinski novi tip političara koji se znatno razlikuje od svog prethodnika Crvenkovskog?
Bećev: On je mlad čovek. Poreklom je van Skoplja. Neki ga čak smatraju provincijalnim političarom. Partijska elita, mislim pre svega na intelektualce i kadrove iz bivših komunističkih krugova, tretira ga sa izvesnim prezirom, naglašavajući sa izvesno dozom snobizma da, na primer, ne govori makedonski za skopskim akcentom. Međutim, Zajev je kao lider pokazao snagu i izdržljivost imajući u vidu okolnosti u kojima deluje – kako odnos vlasti prema opoziciji tako i pritisak unutar njegov Socijaldemokratske partije. Smatram da je jedan od pobednika u ovoj situaciji.
RSE: Da li je u Makedoniji na delu sukob dve partije iz tradicionalnog polja politike, odnosno establišmenta ili to nagoveštava i pomaljanje alternativnih politika sada popularnih u svetu, kao što su u Grčkoj, Španiji ili u SAD i Britaniji?
Bećev: To je za sada pre svega sukob dve partije establišmenta ali sa potencijalom da se razvije u još nešto. Što kriza bude duže trajala, veće su šanse za grčki ili španski scenario, jer bi se u tom slučaju Socijaldemokratska partija Makedonije, kao kičma protesta, suočavala sa sve većim kritikama demonstranata.
RSE: Kako se ovi protesti odražavaju na međunacionalne odnose u Makedoniji imajući u vidu da su Albanci nezadovoljni sporom primenom Ohridskog sporazuma kojim su okončani oružani etnički sukobi pre 15 godina?
U protestima se nastoji da se premoste etničke podele, naročito mladi aktivisti koji, na primer, postavljaju slogane i ostale sadržaje na društvenim mrežama na oba jezika.
Bećev: Vredno je pažnje da se ovim protestima nastoji da se premoste etničke podele, naročito mladi aktivisti koji, na primer, postavljaju slogane i ostale sadržaje na društvenim mrežama na oba jezika. Takođe, veoma su aktivne pojedine značajne ličnosti među Albancima, što je od izuzetne važnosti jer pokazuje da u Makedoniji postoje pitanja koja sežu dalje od etničkog identiteta. U protestima se nastoji da se premoste etničke podele, naročito mladi aktivisti koji, na primer, postavljaju slogane i ostale sadržaje na društvenim mrežama na oba jezika.
Dve ključne albanske partije su trenutno po strani, ali imaju i istoriju saradnje sa Gruevskim. Neke od njih će se možda ponovo naći u novoj vladi. Istovremeno, lideri ove dve albanske partije moraju da obrate pažnju i na raspoloženje birača u svojoj nacionalnoj zajednici, pre svega mladih, koji su sve nezadovoljniji sa tradicionalnim političarima i traže nova lica sa novim idejama. Dakle, u ovom trenutku lideri Albanaca moraju da igraju simultanku, odnosno šahovsku partiju na više tabli.
RSE: Da li ovi protesti pružaju priliku albanskim političkim snagama da ostvare svoje interese jer osećaju višegodišnju frustraciju zbog zastoja u evroatlantskim integracijama Makedonije imajući u vidu blokadu Grčke oko njenog imena.
Bećev: Ne verujem da će evropski put Makedonije biti lako deblokiran. No, ovi protesti su za mnoge Albance prilike da iskažu frustraciju i ponašanjem sopstvene elite koja se ušančila i štiti svoje interese kroz dogovor o podeli vlasti na etničkoj osnovi dok zemlja stagnira.
RSE: Da li politički nemiri u Makedoniji mogu da utiču i na region?
Bećev: Ne verujem. Ona je u poslednjih 10-tak godina prilično izolovana od regionalnih i međunarodnih trendova. Svaka od zemalja u regiji ima svoju unutrašnju dinamiku. Srbija se suočava sa sopstvenim problemima. Isto se odnosi i na Bugarsku.
RSE: Kakav će biti rasplet događaja u Makedoniji?
Bećev: Izbori će se najverovatnije održati i Gruevski će morati da popusti zbog pritiska EU. On bi mogao da dobije i predstojeće izbore ali će opozicija imati udela u Vladi. No, to ne znači da nije moguć nastavak nasilja ukoliko Gruevski ostane nepopustljiv.
RSE: Pomenuli ste uticaj opozicije u Vladi, da li to znači da će ući u koaliciju sa Gruevskim?
Bećev: Pošto je malo verovatna promena vlasti, najbolja opcija za Makedoniju je stvaranje velike koalicije pod pokroviteljstvom EU, kao što je učinjeno i nakon potpisivanja Ohridskog sporazuma.
