Dok je predsednik Rusije Vladimir Putin držao svoje obraćanje naciji, u publici ga je pomno pratio i jedan državljanin Srbije.
Reč je o Bratislavu Živkoviću, javnosti u Srbiji poznatom kao komandant Četničkog pokreta u Srbiji.
Njega su mediji, koji su pratili Putinovo obraćanje, zabeležili kako govor snima svojim telefonom iz publike.
Pročitajte i ovo: Dobrovoljci iz Srbije u Ukrajini: Politička i vojna smetnjaŽivković je video materijal podelio na svom nalogu na Fejsbuku 21. februara.
U postu na toj mreži Živković tvrdi da je na Putinovu konferenciju bio pozvan kao učesnik "specijalne vojne operacije u Ukrajini".
Putin se 21. februara obratio građanima Rusije. U govoru koji je trajao dva sata optužio je zapadne zemlje da podstiču rat kako bi uništili Rusiju.
Govor je trebalo da se održi u decembru prošle godine, ali je odložen i obraćanje je organizovano samo nekoliko dana pre obeležavanja godišnjice početka invazije.
Ko je Bratislav Živković?
Za sebe na Fejsbuku navodi da je "jedini srpski komandir koji je organizovao četnički odred i odveo ga na Krim 2014. godine".
Navodi i da je iste godine učestvovao "u odbrani grada Lugansk, a 2018. i u odbrani grada Donjeck".
U delovima istočne Ukrajine Donjeck i Lugansk Moskva je podsticala separatistički ustanak 2014. godine i u tim delovima Ukrajine su se od tada vodile borbe između ukrajinskih snaga i proruskih separatista.
Rusija je 2014. godine anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.
Pročitajte i ovo: Dobrovoljci iz Srbije pod istragom ukrajinskog TužilaštvaSrbija inače zabranjuje zakonom svojim građanima da se pridruže stranim ratištima.
Do sada je u Srbiji doneto oko 30 presuda za učešće na ratištu u Ukrajini na ruskoj strani.
Živković je u intervjuu za RSE izjavio 2016. da je sa još 15 dobrovoljaca iz Srbije otišao 2014. godine da se bori u Lugansk na istoku Ukrajine na strani proruskih, separatističkih snaga.
Nosilac je, kako tvrdi, medalje ruskog Ministarstva odbrane za povratak Krima. RSE ne može da potvrdi takvu tvrdnju.
Srbija vodila slučaj protiv Živkovića
Uhapšen je u avgustu 2018. godine u Srbiji zbog osnovane sumnje da je organizovao učestvovanje u ratu u inostranstvu.
Tužilaštvo je u aprilu 2019. obustavilo istragu koja se vodila protiv njega.
Protiv Živkovića nikada nije vođen postupak ni za organizovanje, ni za učešće u sukobima na stranom ratištu.
U Ukrajini, Živković je bio obuhvaćen istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine zajedno sa još pet državljana Srbije, zbog izvođenja napada na ukrajinske snage u oblastima Donjeck i Luganjsk na strani proruskih separatista kao deo međunarodne ekstremne desničarske organizacije "Unité Continentale", o čemu je RSE izveštavao u junu 2018. godine.
Grupu "Unité continentale" je Generalno tužilaštvo Ukrajine 2018. godine označilo kao geopolitički ekstremno desničarski pokret osnovan 2014. godine.
Kao osnivači "Unité continentale" spominju se dvojica francuskih državljana – Viktor Lenta i Nikola Perović. Obojica su, prema pisanju medija, bili francuski vojni veterani.
Slučaj u Rumuniji
Rumunija je 2017. proterala Živkovića i zabranila mu ulazak u tu zemlju nakon što je navodno pokazao interes za dobijanje tajnih podataka o vojnim instalacijama, saopštila je tada služba državne bezbednosti te zemlje.
On je navodno uhvaćen dok je fotografisao vojne radare na obali Crnog mora, pokušavajući da prenese svoje GPS koordinate.
Pročitajte i ovo: Rumunija proterala Bratislava Živkovića, fotografisao vojne radareKoliko je građana Srbije osuđeno zbog ratovanja u Ukrajini?
Do sada je u Srbiji više od 30 osoba osuđeno zbog učešća u ratu u Ukrajini od 2014. do danas.
Kazne su uglavnom bile uslovne. Jedna osoba je 2021. osuđena zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima.
Srbija nije objavila zvanične podatke koliko je njenih građana otišlo od 2014. da se bori na ruskoj strani u Ukrajini. Procene ambasade Ukrajine iz 2019. su da je reč o 300 ljudi.
Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi u Srbiji je krivično delo od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora.
Ipak, kako pokazuje članak RSE od 21. februara, kazne nisu sprečile pojedine građane Srbije da se priključe borbama u Ukrajini na ruskoj strani.
RSE je detektovao dvojicu boraca koji za sebe tvrde da su se nedavno priključili borbama u Zaporožju na istoku Ukrajine.
Pročitajte i ovo: Ruski bataljon u kojem navodno ratuju dobrovoljci iz SrbijeKakav je stav Srbije prema "proruskim borcima"?
O novim borcima informacije se dele na kanalima Telegrama, pa je tako jedan video iz decembra 2022. prikazivao trening grupe njih, koji su takođe naveli da su iz Srbije.
Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević rekao je RSE u januaru povodom tog slučaja da bezbednosne agencije Srbije, i vojna i civilna, prate i analiziraju informacije u vezi sa objavljenim snimcima i fotografijama.
Pročitajte i ovo: Da li su novi borci iz Srbije otišli da se bore u Ukrajinu?On je tada dodao da Srbija želi smirivanje situacije i tenzija svuda u svetu i u Ukrajini.
Vlasti u Srbiji usvojile su 25. februara 2022. zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini u kojima, između ostalog, piše da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.
Pitanje boraca koji su iz Srbije otišli da se bore na proruskoj strani u Ukrajini godinama opterećuje odnose Beograda i Kijeva.
Srbija, koja održava bliske bilateralne veze sa Rusijom, odbija da se pridriži zapadnim sankcijama protiv Rusije, nakon što je ta zemlja izvršila invaziju na Ukrajinu.
Zbog toga je na adresu zvaničnog Beograda stiglo nebrojeno kritika zvaničnika Zapada, jer Srbija pretenduje na članstvo u EU i trebalo bi da svoju spoljnu politiku uskladi sa evropskom.