Odluka UNESKO-a da ne primi Kosovo u članstvo pokazuje da ono neće biti primljeno u Ujedinjene nacije, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić na vanrednoj konferenciji za novinare koju je u Beogradu održao zajedno sa premijerom Aleksandrom Vučićem nakon što je u Parizu završeno glasanje. Po šefu diplomatije Dačiću, odluka u Parizu nedvosmisleni je znak ograničenja sa kojima se suočava kosovska diplomatija:
“Pričaju o tome da će se kandidovati za državu nečlanicu na Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija. Oni nisu mogli da prođu u UNESKO gde je toliko nizak census za ulazak jer se ne računaju uzdržani. Oni su dobili 92 glasa, od 195. U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija se glasa drugačije, računaju se i uzdržani i trebaju im dve trećine. Prema tome, te bajke treba da prestanu da sanjaju. Moraju da shvate da nema trajnog rešenja problema bez Srbije i bez dijaloga", poručio je Dačić.
Pozivajući građane da se raduju, Dačić se prištinskoj strani obratio citatom iz Alana Forda: “Ako misliš pobediti ne smeš izgubiti”.
Za razliku od Dačića, koji je rekao da ne može da obuzda emocije, premijer Vučić je nastupio upravo suprotno:
“Nikada ne hvalimo državnu upravu u kojoj su se svim srcem borili za Srbiju, koji su danas skakali od radosti, za razliku od mene koji ne umem to da pokažem nikada”, rekao je Vučić.
Navodeći da ne želi da likuje Vučić je citirao narodnu izreku “bahatost je najveći neprijatelj pobede”, pa se još jednom založio za dijalog sa Kosovom. Istovremeno, odluku Generalne Skupštine UNESKO-a smestio je u kontekst događaja koji su obeležili spoljno političke aktivnosti Srbije u tekućoj godini:
“Rezolucija o Srebrenici, ekonomska agresija Hrvatske, današnja sednica Generalne Skupštine UNESKO-a i uspešan kraj po svim tim pitanjima najbolji su dokaz za to. Kao narod i kao zemlja završili smo sa kompleksima i frustracijama, počeli smo da se borimo za, a ne protiv, da zastupamo jasne ciljeve, štitimo svoje interese i više nismo neko kome se nameće bilo čija volja", konstatovao je premijer.
Vučić i Dačić ponovili su tvrdnje da su prilikom glasanja u Parizu predstavnici u Skupštini UNESKO-a bili pod pritiscima, a obojica su u tom smislu pomenuli navodnu ulogu kosovskog biznismena Bedžeta Pacolija.
“I danas je za vreme glasanja Pacoli bio u hodniku UNESKO-a. Ja koliko znam Pacoli nema nikave veze sa kulturnim nasleđem i sa UNESKO-om. On ima veze sa nečim drugim a to je potplaćivanje širom sveta, da glasaju za prijem Kosova”, rekao je Dačić.
“Vi znate čime se bavi gospodin Pacoli. On nije išao u Pariz zato što je mnogo lep. Već iz nekih drugih razloga. Dakle, mi takve lepotane za te stvari nismo imali”, izjavio je Vučić.
Potrebni ozbiljni pregovori o UNESKO
Na žalost, sve se upotrebljava u političke svrhe, pa je za očekivati da će tako biti upotrebljena i odluka UNESKO-a o Kosovu, ocenjuje istoričarka Branka Prpa. Ipak, ona navodi da je inicijativa za prijem Kosova u UNESKO bila je brzopleta, pri čemu je zanemarena osetljivost pitanja kulturne baštine Srbije:
Branka Prpa
“Da Srbija odustane od ideje da je reč o ključnoj kulturnoj baštini u njenoj istoriji bilo je teško očekivati, a mislim da nije ni trebalo. Mislim da srpska i kosovska strana moraju pronaći rešenje za nešto što je kulturna baština Srbije i da to mora da se reši na jedan način koji nije administrativno politički. Ne možemo da kažemo da pošto je Kosovo dobilo državnost, ono će preuzeti brigu o istorijskim spomenicima Srbije, o srpskoj kulturnoj baštini. Nije to jednostavno pitanje. Ono nadilazi dnevnu politiku i to vam kažem kao istoričar. Ja kao istoričar imam problem u definiciji ko je taj koji u nekoj sukcesiji preuzima brigu o kulturnoj baštini jednog naroda. Pitanje je strašno delikatno. Mora da se spusti lopta, da se o tome razgovara ozbiljno, stručno i na način koji će omogućiti da to traje u budućnosti kao što traje vekovima. Priznajem, dakle, da je pitanje komplikovano ali baš zato što je komplikovano njemu treba pristupiti na način koji podrazumeva služeni diskurs, složenu pregovaračku poziciju i bez vređanja. Ne smeju se više podizati tenzije, zaista to je nešto što više ne sme da se radi”, kaže Prpa.
Prpa kaže i da nije iznenađena komentarom patrijarha SPC Irinej. Naime, dok je u Parzu trajalo glasanje, patrijarh se, kao što je to učinio i nedavno kada je rekao da bi Srbija svoju baštinu trebalo da brani “i milom i silom”, upustio u pravdanje nužnosti rata:
“Ako se nešto otima i ako ne možete milom da se odbranite, šta nam preostaje nego da se branimo silom. Crkva blagosilja odbrambene ratove. Rat jeste zlo, ali kada nam neko nešto otima moramo da se branimo. Nećemo da sednemo i kažemo, secite nam glave. Mi ćemo se boriti protiv toga. To je u duhu i hrišćanstva i svega verskog."
Sam Vučić naglasio je da je rezultat u Parizu postignut diplomatskim putem, te dodao: “Kao predsednik Vlade mogu da kažem da mene ne interesuju pobede koje za sobom ostavljaju žrtve.”
Dok Branka Prpa u osvrtu na patrajrhove reči, zaključuje: “Po svemu sudeći srpsku kulturnu baštinu treba braniti od onih koji su od prilike njeni branioci”.