Piše: Abubakar Sidikue
Ubistvo Ismaila Hanija, političkog vođe palestinskog pokreta Hamas – kojeg su SAD i EU označile kao terorističku organizaciju, bacilo je Bliski istok u krizu.
Međutim, njegovo ubistvo u napadu na Iran 31. jula za koji se sumnjiči Izrael i povećani rizik od šireg rata takođe imaju implikacije u širem regionu, uključujući istočne susede Irana, Avganistan i Pakistan.
Stručnjaci kažu da će Kabul i Islamabad verovatno imate muke s bezbednosnim, ekonomskim i političkim posledicama velike eskalacije na Bliskom istoku.
Pročitajte i ovo: Šta ubistvo lidera Hamasa znači za razgovore o okončanju rata u Gazi?Ipak, malo je verovatno da će potencijalni regionalni rat koji bi uključio Iran direktno uvukao Avganistan kojim vladaju talibani i Pakistan, dve zemlje koje imaju srdačne odnose s Teheranom, kažu stručnjaci.
"Napadi neće uvući nijednu od tih zemalja u direktno učešće u sukobe, kao što nuđenje slanja boraca", rekao je Marvin Vajnbaum (Weinbaum), direktor studija za Avganistan i Pakistan u tink-tenku Institutu za Bliski istok u Vašingtonu.
Pakistan i talibani direktno su okrivili Izrael za ubistvo Hanija, za koje je Teheran takođe okrivio svog glavnog neprijatelja.
Islamabad je osudio ubistvo kao čin "terorizma", dok su stotine pristalica pakistanske Islamske partije održale simboličnu sahranu Hanija blizu Islamabada 31. jula.
Usred tenzija s Islamabadom, Kabul za većinu uvoza i izvoza zavisi od iranski luka, kao što je Čabahar.
'Zagorčavanje života Avganistancima'
Iran ima prijateljske odnose s talibanima. Teheran je takođe najveći trgovinski partner talibanske vlade koja nema novca i koja nije međunarodno priznata. Kabul zavisi od iranskih luka za većinu svog uvoza i izvoza usred tenzija sa susednim Pakistanom.
U Islamskoj Republici takođe živi oko četiri miliona avganistanskih migranata i izbeglica. Novčane doznake koje šalju kući održavaju mnoge osiromašene porodice u Avganistanu, koji se suočio s ekonomskom krizom pošto su talibani preuzeli vlasti 2021.
Grem Smit (Grael Smith), viši analitičar za Avganistan u Međunarodnoj kriznoj grupi sa sedištem u Briselu, rekao je da bi porast tenzija na Bliskom istoku "mogao imati destabilizujuće posledice po krhku situaciju u Avganistanu".
Smit je rekao da postoji rizik da će sukob koji uključuje Iran očvrsnuti granice zemlje sa Avganistanom i "zagorčati život Avganistancima".
On je rekao da bi avganistanska humanitarna kriza, najveća na svetu, mogla da se pogorša ako se zatvore granice zemlje s Iranom.
"Put izlaska iz te krize zavisi od obnove trgovine širom regiona", rekao je on, dodajući da to "zahteva otvaranje granica za protok robe i radne snage".
Čovek u Pakistanu ljubi portret pokojnog iranskog predsednika Ebrahima Raisija – koji je poginuo u padu helikoptera – na komemoraciji u Iranskom kulturnom centru u Pešavaru, 21. maj 2024.
Pakistan neće biti 'direktno uključen'
Stotine hiljada Avganistanaca i milioni Pakistanaca rade kao radnici i trgovci u naftom bogatim arapskim zemljama Zaliva.
Potencijalni regionalni rat mogao bi da poremeti priliv avganistanskih i pakistanskih migranatskih radnika koji idu u zalivske zemlje. To bi zadalo veliki udarac Avganistanu i Pakistanu, pošto obe zemlje u velikoj meri zavise od doznaka koje se šalju iz inostranstva.
U Pakistanu, pojedine partije i mediji pozvali su Islamabad da zauzme tvrđi pristup Izraelu, koji ta južnoazijska zemlja formalno nije priznala.
Vajnbaum je, međutim, rekao da je "opšti osećaj među (pakistanskim) kreatorima politike da zemlja ima dovoljno sopstvenih bezbednosnih briga da ne bude direktno uključena".
Vaš browser nepodržava HTML5
Rizik od regionalnog rata 'raste' nakon smrti lidera Hamasa
Suočen sa porastom napada militanata u severozapadnoj provinciji Hajber Pahtunhva i jugozapadnoj provinciji Beludžistan, koja se graniči s Iranom i Avganistanom, opcije Islamabada su ograničene.
"Takođe postoji zabrinutost zbog američke reakcije ako Pakistan preuzme bilo kakvu vojnu obavezu (prema Iranu)", rekao je Vajnbaum.
U Avganistanu i Pakistanu žive milioni šiitskih muslimana. A Iran, zemlja s većinskim šiitskim stanovništvom, u slučaju rata mogao bi da traži regrute u šiitskim zajednicama koje žive u njegovim istočnim susedima.
Tokom sirijskog građanskog rata, Iran je za borbe regrutovao, obučavao i naoružavao hiljade šiitskih boraca iz Avganistana i Pakistana. Mnogi od tih boraca koji su preživeli vratili su se kući pošto je rat zamro.