Pregovori u okončanju razornih izraelskih ratnih operacija u Pojasu Gaze posustajali su i pre ubistva Ismaila Hanijea, političkog lidera palestinskog pokreta Hamas kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom.
Ubistvom Hanijea u napadu, za koji se sumnjiči Izrael, u Iranu 31. jula, sporazum o prekidu vatre, ili čak nastavak pregovora, deluje još manje verovatan.
Ovaj 62-godišnjak je imao ključnu ulogu u pregovorima uz međunarodno posredovanje o postizanju trajnog prekida vatre u palestinskoj enklavi i obezbeđivanju oslobađanja desetina izraelskih talaca. Takođe je smatran relativno umerenim u Hamasu.
"Kako posredovanje može da uspe kada jedna strana ubije pregovarača na drugoj strani", upitao je 31. jula katarski premijer šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani. Ta arapska zalivska država, zajedno s Egiptom, posredovala je u višemesečnim pregovorima.
Slično mišljenje izrazilo je i egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova, navodeći da je ubistvo potkopalo mirovne pregovore.
Hamasovo vojno krilo saopštilo je da je ubistvo Hanijea u predgrađu Teherana "prekretnica" koja će "odvesti rat na novi nivo".
Uprkos pretnjama, Hamas možda nema vojni kapacitet da uzvrati. Već je uzdrman izraelskim brutalnim 10-mesečnim ratom u Pojasu Gazi u kojem je poginulo skoro 40.000 ljudi, uglavnom civila, kako navode palestinski zdravstveni zvaničnici na toj teritoriji.
Uprkos tome, malo je verovatno da će ta grupa sada biti željna da nastavi razgovore. Mimo mogućnosti bojkota, postoje i praktična pitanja.
Hanije je bio veoma iskusna globalno prepoznata ličnost i bavio se odnosima s ključnim saveznicima na Bliskom istoku i šire. Na nekim od njegovih poslednjih fotografija vidi se kako grli iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Pošto je imao bazu u Kataru, mogao je da putuje i odlazi na važne sastanke.
Njegova smrt ostavlja značajnu prazninu i nejasno je ko će ga naslediti.
Jehja Al-Sinvar je šef Hamasovog naoružanog krila i smatra se glavnim planerom napada te grupe 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi u Izraelu. Stotine drugih su uzeti za taoce. Veruje se da se trenutno krije u Gazi.
Druga visoka ličnost, Zaher Džabarin, predvodi Hamas na Zapadnoj obali koji je pod okupacijom Izraela i kojom delomično upravlja Palestinska uprava. On se takođe krije.
Izrael se zavetovao da će zbrisati vođstvo Hamasa i njih dvojica se smatraju glavnim metama.
Novi lider bi mogao da dođe iz Hamasove političke kancelarije u Kataru, ali za to će verovatno trebati vremena i nije jasno koju bi poziciju zauzeo.
Hanijea su neki predstavljali kao pragmatičara za razliku od elemenata tvrde linije Hamasa sa sedištem u Gazi. Ali on je takođe u SAD označen kao terorista i izrazio je podršku napadima 7. oktobra.
Čak i ako Hamas odluči da nastavi razgovor, nejasno je ko bi imao kapacitet i ovlašćenja da predstavlja grupu u pregovorima s visokim ulozima.
Iranska državna televizija navela je da će ubistvo Hanijea odložiti razgovore na "nekoliko meseci".
Mnogi posmatrači su takođe sugerisali da ubistvo Hanijea povećava rizik od regionalnog sukoba. Hamnei je brzo okrivio Izrael i zavetovao se da će Iran osvetiti Hanijeovu smrt, što pridonosi verodostojnosti zabrinutosti zbog šireg sukoba.
Velika eskalacija bi verovatno još više smanjila izglede za pregovore Izrael-Hamas, a kamoli za napredak u njima.
Međutim, mnogo će zavisiti od postupaka Irana i njegove mreže militantnih grupa i proksija u regionu. Odmeravajući svoj odgovor, Teheran i njegovi saveznici će verovatno ići po tankoj liniji između očuvanja obraza i izazivanja opasne izraelske odmazde.
Ako Iran uspe da izbegne ozbiljnu eskalaciju, to bi uklonilo jednu prepreku na putu za ponovno pokretanje pregovora između Izraela i Hamasa u budućnosti.
Međutim, smatra se da je to veliko "ako".
Iran je takođe okrivio Sjedinjene Američke Države za ubistvo Hanijea zbog vojne, ekonomske i diplomatske podrške Vašingtona Izraelu.
Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) negirao je da je Vašington umešan ili da je imao saznanja o napadu.
Međutim, on je bio upadljivo oprezan kada je komentarisao kakve su posledice ubistva Hanijea na izglede za primirje u Pojasu Gazi. Samo je 31. jula rekao da "imperativ prekida vatre, koji ima značaj za sve, i dalje ostaje".
