'Za bicikl vam ne treba gorivo, samo dobra volja'

RSEJednom nobelovcu se pripisuje da je rekao kako je "bicikl najplemenitiji izum čovečanstva", Marku Tvenu da je rekao da onaj ko nauči da vozi bicikl neće zažaliti dok je živ. A kako je voziti bicikl po nekonvencionalnim terenima u Srbiji i okruženju zna Pavle Krivokuća iz grupe avanturista Serbia Upside Down.

"Bicikl je fenomenalno prevozno sredstvo. Ne treba vam gorivo. Treba vam samo dobro volja. I bukvalno ste održivi ekološki, ne kreirate đubre za sobom, vodite računa o sopstvenom zdravlju, jer se bavite tom fizičkom aktivnošću i bukvalno je najčistije prevozno sredstvo od tačke A do tačke B", kaže Krivokuća u podcastu Glasom mladih.

Slušajte i pratite Glasom mladih

►Spotify ►Apple Podcast ►YouTube ►RSE

'Biciklizam treba da bude masovniji'

RSE: Popeli ste se na preko 11.000 metara, vozili 450 kilometara kroz Srbiju, preko šest planina, pet dana i snimili ste dokumentarac. Da li je delovalo kao, da kažemo, nemoguća misija, kada ste krenuli na taj put?

Krivokuća: Apsolutno je delovalo nemoguće. Naročito kad smo krenuli da se spremamo. Mi smo grupa amatera. Ceo život se bavimo sportom u nekom vidu i vozimo bajs manje ili više, ali nikada to nije bilo nešto profesionalno i intenzivno.

I sam taj cilj 500 km, da li ćemo moći, koliko je naporno, koliko

treba pripreme. Mi smo se praktično spremili za nepuna četiri meseca za celu vožnju. I ja to uvek pričam, lepota vožnje bicikla je to što više voziš bicikl, možeš više da ga voziš. Znači, nema nikakvog drugog posebnog režima pripreme i slično, nego sedneš na bajs i trudiš se da ga voziš.

Naravno, ako želiš da uđeš sad u te neke specifičnosti, obratićeš računa šta nosiš sa sobom, šta jedeš, te neke trikove, ali na kraju dana svodi se samo na želju. I naročito na kraju dana nije bitno koliko ćemo brzo stići, bitno je da stignemo i da se uživa u procesu i u toj vožnji što nam je negde i bio cilj.

Tako da, kad smo stigli bilo je neverovatno, kad smo krenuli bilo je isto neverovatno. Između je delovalo da li ćemo uspeti i da li nećemo, ali sve to na kraju je ispalo super.

RSE: Kako uopšte odlučiti da stavimo nogu na pedalu i da krenemo na jednu takvu pustolovinu. Vi ste snimili i dokumentarac o celoj avanturi, ideja je bila da se prikažu lepote Srbije i sa vama su bili i momci iz Nemačke. Kakvi su vaši utisci, a kakvi njihovi?

Krivokuća: Negde je bila ideja da spojimo lepo i korisno, uslovno rečeno. S jedne strane da promovišemo Srbiju kao strava destinaciju za, možda, alternativni turizam, alternativni odmor i taj neki planinski biciklizam, koji nije klasičan mountain bike, već se prelaze malo veće distance i može da se i vidi i oseti zemlja na neki specifičan način, a opet da se uživa i da se vozi bajs.

Sva trojica nas osnivača ove cele priče, dosta smo ranije i kampovali i trudimo se da provodimo u prirodi što više i negde smo i samo trasu rutirali po onome što nam je poznato, jer smo već ranije negde bili, imali neku polaznu tačku kako bismo koncipirali celu rutu.

Biciklom kroz Beograd sa glavom u torbi

Ono što nam je interesantno bilo je što smo apsolutno svi videli dosta novih stvari koje ranije nismo videli. Tako da, čak i ako ste bili negde, pet, deset ili 15 puta, ne znači da ste neophodno iscrpeli taj kraj sa možda baš super kafanom ili restoranom za klopu ili novim pogledom koji ste otkrili ili nečim potpuno trećim neočekivanim.

Nama je bilo super, a drugari iz Nemačke koji su došli da voze sa nama, njima je isto bilo fenomenalno.

RSE: Šta je to gravel biciklizam? Vi vozite ne nekim ustaljenim trasama, nego je to baš nekonvencionalni teren, po planinama i tako dalje?

Krivokuća: Ako bi baš simplifikovali, imamo dva tipa biciklizma. Imamo drumski biciklizam, znači to je asfalt primarno, bicikle za taj tip biciklizma su lagane, gume su jako tanke i to je ono najčešće što vidimo recimo po Tur de Fransu (Tour de France) i tih nekim poznatim takmičenjima.

Drugi tip jeste taj klasičan brdski biciklizam, mountain bike. To su oni bicikli sa velikim debelim gumama, ramovi imaju dosta amortizacije, oni su neretko teži i biciklisti su onako sa onim raznim ojačanjima, štitnicima, kacigama, jer voze kroz šumski predeo i van svih puteva u tom smislu.

Gravel tu dolazi negde između. Gravel je otprilike u najprostijem kombinacija gde uzima, po ličnom mišljenju, najbolje elemente jednog i drugog. Ram je fiksan, bicikla je i dalje lagana, nema tih amortizera i malo se više oseća put. S druge strane, gume su deblje i konstrukcija je malo jača, tako da mi ustvari jurimo da smo što manje na asfaltu a što više na nekom zemljištu šljunkovitom, uslovno rečeno utabanom putu.

Jedna od biciklističkih tura grupe Serbia Upside Down (foto arhiv)

Nije baš prijatna vožnja kad idete kroz šumu bez ičega jer nema tih amortizera. S druge strane ništa nas ne sprečava da vozimo i po asfaltu.

'Ljudi su jako gostoljubivi'

RSE: Primetila sam da ste svi muškarci koji vozite, ali videla sam u dokumentarcu i neke devojke, ali nisam ih baš videla na biciklu. Da li postoji interesovanje i kod devojaka da se time bave?

Krivokuća: Apsolutno postoji i ono što mi je mnogo drago, mi smo kroz ove godine okupili neku zajednicu 150-tak vozača gravel bajsa primarno, otprilike pola zajednice tačno nam čine devojke.

I u stvari, kad smo snimali taj prvi dokumentarac, da kažem u užem krugu ljudi koje smo poznavali, nismo znali devojke koje voze bajs, ali se onda već kako je krenuo mah sa dokumentarcem i proširila priča, dosta devojaka pridružilo. Devojke apsolutno voze bajs podjednako dobro kao muškarci, čak i bolje. Ima devojaka i apsolutno je super aktivnost, jer može da se ide na te avanture u mešanoj ekipi što je uvek bolje i normalniji nekad setap (set up).

RSE: Idete uporedo i autom, odnosno neko nosi dodatne stvari. Ali nećete da vozite 24 sata dnevno, morate neku pauzu da pravite noću. Kako to rešavate?

Krivokuća: Sve zavisi na kraju dana od tipa avanture. Recimo, evo na primer kad smo imali tu ekspediciju manju za istočnu Srbiju, bio je setap taj da nemamo određene vozače nego mi pakujemo bicikle na kola, putujemo do tačke A. Tu se bukvalno iz kola prepakujemo na bajs, kola ostavljamo parkirana tu i onda kreće tura, koja je recimo u našem slučaju bila trodnevna, gde smo pravili pauze u Negotinu, i onda u Rajačkim pivnicama. Tu smo unapred dogovorili smeštaje, gde smo imali klopu i slično, pa nismo nosili šatore. To je jedna varijanta avanture.

Druga varijanta avanture na koju smo išli jeste, na primer, gde je išao deo ekipe. Išli su na takozvani Tuscany Trail, koji je jedna od većih biciklističkih avantura za gravel u svetu.

Pavle Krivokuća (foto arhiv)

Dođete na start koji je ujedno i cilj, tu parkirate kola, pakujete sve na biciklu uključujući šator, vreću, podnjaču, sve što vam je potrebno. Usput stajete u manja mesta, restorane, kafane, kafiće, prodavnice da dokupite ako vam treba voda, čokoladice, hrana i slično. Kampuje se u prirodi, ujutru se ustaje, pakuje se oprema, seda se na bajs i nastavlja se. Zato je bitno, naravno i ta malo težina i posebnija malo ta oprema koja ide u tom nameštanju.

Treća varijanta avanture jeste ona gde je fokus baš na čistoj vožnji sa što laganijim setapom, onda imamo ta kola podrške koja vozi neko ko ne vozi bajs.

RSE: Verovatno ste na vašim pustolovinama sretali mnoge ljude koji su vas videli kako vozite. Jeste li imali možda neku interesantnu anegdotu sa nekim od ljudi koji su vas sretali?

Krivokuća: Mislim da je bukvalno svaka avantura koja je viša od jednodnevne imala nekoliko tih takvih priča.

Često se desi da smo zašli u neke zaseoke, sela, ređe prometne puteve. I onda najčešća stvar koja se desi je da nekome ponestane vode. I tu je ono, bukvalno bilo koju kuću, mesto gde vidite da je aktivna i živa, da svratite, da natočite vodu. Niko nas dosad nije odbio za tako nešto. I onda se uvek uđe u neku priču sa lokalcima. Neretko se to završi tako što završimo u dvorištu, sedimo, probamo neku domaću pitu, kajmak, rakiju. Oni insistiraju jako često da ostanemo, tako da su nam generalno ljudi jako gostoljubivi.

Evo, u kom god delu Srbije da smo bili, obično moramo da se branimo, da objasnimo da ne smemo previše da pojedemo, jer će nam biti teško da vozimo nakon toga.

RSE: Ako je neko zainteresovan da krene da se bavi ovim, koji savet biste mu dali, kako da počne sa gravelom?

Krivokuća: Što jednostavnije. Ne morate da imate nikakvu posebnu opremu, okej vam je neki stari ili polovan bajs koji imate. Odvezite ga u servis da budete sigurni da sve što treba radi kako treba. I krenite da vozite.

Često nam se ljudi obrate sa pitanjem, ja bih da kupim kao neki bajs, koji mi preporučuješ. Rekoh, uzmi neki najjeftiniji, vozi prvih hiljadu kilometara u prvoj godini. Ako vidiš da ti prija i vidiš da želiš da voziš bajs, pa ti uloži i kupi bolji bajs. Ali nekako dokaži sebi da ćeš prvo da voziš taj neki bajs, pa onda, lako ćeš da uložiš i odvojiš i kupiš nešto bolje.

Tako da samo sedite na neki bajs koji je dobro servisiran i krenite da vozite. Što više vozite, moći ćete više da vozite i onda uložite u više opreme ako ćete vreme provoditi na taj način.

RSE: Na početku podcasta sam rekla da postoji jedan citat da je bicikl najplemenitiji izum čovečanstva. Kako bi ti to prokomentarisao? A isto, dodaću i da je Mark Tven (Twain) rekao da onaj ko nauči da vozi bicikl neće zažaliti dok je živ.

Krivokuća: Pa u velikoj meri bih se složio. Bicikl je fenomenalno prevozno sredstvo. Zato što, ne treba vam gorivo. Treba vam samo dobro volja. I bukvalno ste održivi ekološki, ne kreirate đubre za sobom, vodite računa o sopstvenom zdravlju, jer se bavite tom fizičkom aktivnošću i bukvalno je najčistije prevozno sredstvo od tačke A do tačke B.

A sada kad bih još nadogradio na ovaj drugi deo citata, mislim da je onako jedan od najboljih načina da pristupite provođenju slobodnog i možda čak i ne toliko slobodnog vremena, jer opet morate stići do te neke tačke B. Tako da, onako kao filozofija, bicikl je jedna fenomenalna pojava koja treba da bude što masovnija.

O podcastu 'Glasom mladih'

U "Glasom mladih" razgovaramo s mladima u zemljama Zapadnog Balkana, njihovim željama, težnjama i problemima.

Svake sedmice pričamo sa uspešnim ljudima, onima kojima se još nije pružila prilika da svoje talente pokažu na pravi način, ali i onima koji su spremni menjati svet u kojem žive.

Epizode pronađite na našoj web-stranici, na društvenim mrežama, na Apple Podcastima, Spotify i YouTubeu. Vikendom smo as vama kroz naše radijske programe.

Detaljnije informacije kako slušati ovaj i naše druge podcaste pronađite ovde.