"Težak sastanak, naročito suočavanje delegacija Kosova i Srbije. Naredni sastanak u ovoj formi biće održan 1. jula u Parizu. Neće biti razmene teritorija. Radiću na pripajanju Preševske doline Kosovu. Podela Kosova je mrtva ideja kao što je mrtva ideja o zajednici sa izvršnim nadležnostima", izjavio je Hašim Tači, predsednik Kosova nakon neformalne večere predstavnika zapadnobalkanskih zemalja sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom koji su suorganizatori skupa posvećenom Zapadnom Balkanu koji je održan u Berlinu. Na skupu je učestvovala i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.
"Verujem da postoji mogućnost da se postigne sporazum ove godine, ali uz odlučnu ulogu SAD-a", dodao je Tači.
"Kada ne rešite određene probleme ne možete reći da ste sretni i zadovoljni, ali čini mi se da smo mi na dostojanstven način predstavljali naše zemlje", naglasio je nakon sastanka predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potvrdivši da se razgovori nastavljaju dalje uz pomoć Nemačke i Francuske.
"Ja nisam radostan zbog stanja status quo. Voleo bih da smo pokrenuli dijalog, jer je to garancija buduće stabilizacije", kazao je Vučić dodavši da su "svi tražili ukidanje taksi".
"Danas smo mogli da vidimo ko u regionu ima kakav odnos prema Srbiji i Kosovu, iznenadili smo se oštrinom kojom su govorili Albanci sa Kosova. Iznenadili smo se oštrinom i žestinom napada kojom su govorili i protiv Republike Srpske, posebno [predsedavajući Saveta ministara BiH Denis] Zvizdić", rekao je Vučić.
Kako je javila dopisnica Radija Slobodna Evropa iz Berlina, nezvanično se saznaje da se vodila žestoka debata o jedinoj temi skupa, odnosima Kosova i Srbije.
Hašim Tači je ranije na svom Fejsbuk profilu napisao da "pomirenja neće biti dok Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju Kosovo".
Nemačka kancelarka Angela Merkel, poručila je pre toga na skupu da konačno rešenje za Kosovo i Srbiju “ne može biti na štetu ostalih u regionu”.
Uoči skupa naglasila je da konferencija nema nameru da zameni briselski proces, niti pregovore koji se vode između Srbije i Kosova. Ona je ocenila da se radi o događaju na kome se iskreno i otvoreno razgovara o svim izazovima.
Objavljen je i nacrt zajedničke deklaracije učesnika skupa, čije usvajanje nije potvrđeno nakon sastanka.
Pročitajte i ovo: Berlin: Nacrtom deklaracije traži se da Kosovo i Srbija ubrzaju pregovoreJedan od domaćina skupa Emanuel Makron je poručio da je plan da se razgovara otvoreno o “svim opcijama koje su na stolu” oko Srbije i Kosova.
Uoči sastanka u Berlinu
“Nemamo nameru da nametnemo rešenje Beogradu i Prištini. Mi želimo da razmatramo sve opcije ali i da izbegnemo moguće nove tenzije u regionu koje bi mogle proizići zbog postojećih opcija koje su na stolu”, rekao je Makron.
Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini sastala se uoči skupa sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom Kosova Hašimom Tačijem.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vučić i Tači poslije sastanka sa Mogerini
Vučić je nakon tog susreta naglasio da je preneo šefici evropske diplomatije da je Srbija spremna za dijalog, ali nakon ukidanja taksi na uvoznu robu.
Upitan o ideji razgraničenja, Vučić je naglasio da je spreman na kompromis.
“Spreman sam da slušam ako neko izađe sa pametnom idejom”.
"Taksa je legalna i legitimna mera. Ako Srbija nastavi sa agresivnom politikom mi ćemo ići dalje i uvesti druge mere reciprociteta", kazao je predsednik Kosova Hašim Tači. Dodao je i da “ne očekuje čuda” nakon berlinskog susreta, te da bez Sjedinjenih Američkih Država ne može doći do sporazuma, jer je “Evropska unija nesposobna” da vodi ovaj proces.
"U ovom susretu nema dijaloga niti pregovora između Kosova i Srbije, kao što je daleko i postizanje sporazuma, jer nema sporazuma bez uloge SAD-a. EU je slaba i nejedinstvena da bi pokrenula stvari na Zapadnom Balkanu."
Kosovski lideri su se pre početka susreta sastali i sa američkim ambasadorom u Berlinu Ričardom Grenelom. Tači je objasnio da Priština o svakom koraku želi da se konsultuje sa američkom stranom.
"Sve države na Balkanu imaju međunarodno priznate granice, a nepovredivost međunarodno priznatih granica je bazno načelo Evropske unije i mislim da to treba ostati vladajući model i princip svih daljih aktivnosti, kada se govori o toj temi na području zapadnog Balkana", poručio je predsedavajući Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić nakon sastanka s visokom predstavnicom Evropske unije.
"Počinju se ponovo crtati neke nove granice, govori se o razmeni teritorija na bazi etničkog principa, a mi znamo iz naše prošlosti do čega su dovele takve ideje, jer one nisu nove. Nekada su o tim idejama govorili [Vojislav] Šešelj ili [Slobodan] Milošević, a pokušaj provedbe tih ideja u delo je rezultirao stotinama hiljada ubijenih, genocidom i iseljavanjem", istakao je Zvizdić, a prenosi Fena.
Iznenadna inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel koja je prethodila sastanku imala je za cilj da se razmatraju izazovi na Zapadnom Balkanu, sa posebnim fokusom na odnose između Kosova i Srbije.
Koorganizator ovog skupa je francuski predsednik Emanuel Makron koji je od dolaska na čelo francuske države pokazivao malo ili nimalo interesovanja za političke prilike u regionu, a istovremeno je predstavljao kočnicu za dalje proširenje EU, čemu teže sve zemlje Zapadnog Balkana koje se nalaze u različitim fazama pristupnih pregovora.
Pročitajte i ovo: Francuske prepreke na evropskom putu BalkanaDomaćini su odlučili da na skup pozovu samo dve zemlje-članice Evropske unije: bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku.
Zanimljivo je i to da su organizatori ovaj put zaobišli ključne evropske političare koji se u briselskim institucijama direktno bave dijalogom i regionom. Komesar nadležan za pitanja proširenja Johannes Hahn nije pozvan u Berlin, a ućešće posrednice u dijalogu je potvrđeno nakon što je pozvani predsednik Evropske Komisije, Žan Klod Junker, u nemogućnosti da sam pristsuvuje skupu, odlučio da pošalje Federiku Mogerini kao zamenu.
Diplomate iz raznih EU država nisu isključivale mogućnost da se na ovom sastanku odrede takozvane “crvene linije” budućeg sporazuma između Kosova i Srbije o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
Pročitajte i ovo: Da li će Merkel 'sahraniti' ideju o razmeni teritorija?Posrednica u dijalogu Federica Mogerini se nikad otvoreno nije izjasnila o razgraničenju, što je za mnoge poznavaoce prilika indikator da je ona posredno podržavala ovu ideju, iako su se protiv toga izjasnile relevantne zemlje članice EU, uključujući i Nemačku.
Ovaj stav zvaničnog Berlina je ponovljen pre nekoliko dana kada je, govoreći na konferenciji za novinare, portparolka Nemačke vlade Ulrike Demer ponovila stav zvaničnog Berlina da se protivi razgraničenju kao rešenju, jer to “predstavlja rizik za stabilnost u regionu”.
Berlinski sastanak verovatno nije bio istorijski, ali je na neki način postao “okidač” za promenu u pristupu prema dijalogu u budućnosti.