„Meni se čini da je glavna poruka i glavna svrha ovog sastanka da se završi priča oko podele zato što se Nemačka, i (kancelarka Angela) Merkel lično, odavno protivila tome. To je, dakle, glavni cilj, da iskomunicira tu poruku. Zbog toga je Nemačka na taj skup pozvala i Francusku, koja je bila mnogo više ambivalentna, da bi ’sahranili’ tu ideju o podeli“.
Ovakvo očekivanje od sastanka predsednika i premijera Srbije i Kosova u Berlinu 29. aprila sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom za Radio Slobodna Evropa (RSE) iznosi Florian Bieber, ekspert iz Centra za studije jugoistične Evrope Univeziteta u Gracu.
„Naravno, moramo videti da li će Nemačka ponuditi neki drugi plan ili put kako spasiti taj dijalog Kosova i Srbije koji treba da vodi u nešto konstruktivno jer ako se samo kaže – nema podele, nema promene granice – to možda sprečava taj jako destruktivni razvoj koji smo imali prethodne pola godine, ali ne nudi alternativu za neki drugi izlaz.“
Najviši srpski zvaničnici gotovo simultano prethodnih dana izjavljuju da od skupa od Berlinu, koji je sazvala nemačka kancelarka Angela Merkel, ne očekuju ništa posebno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u tom kontekstu, tokom posete Kini, izjavio je da „zovu svaki dan“.
„Da pitaju imamo li nešto da uradimo da odobrovoljimo Albance. A ja samo kažem: ’Dobro, hvala, kako ste vi? Hvala vam, doviđenja’“, rekao je Vučić.
Vučić je i pre desetak dana u intervjuu za beogradsku štampu izjavio da „nas očekuju teški razgovori s albanskim predstavnicima, a da neće biti laki ni s Merkelovom i Makronom.“
„Ali, to nikakve veze nema s bilo kakvim rešenjem Kosova...Tu će se govoriti pre svega o taksama i hoće li biti nastavka dijaloga. Nikakvo rešenje nije na vidiku. To je jedna od dodatnih laži na koju se ne bih posebno osvrtao“, rekao je predsednik Srbije.
„U Berlinu jedino očekujem početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude priznanje nezavisnosti, a da Srbija ne dobije ništa“, rekao je Vučić. On, kako je naveo, očekuje najveći pritisak do sada kada je u pitanju rešenje kosovskog problema.
Potom su drugi političari izjavljivali više-manje to isto. Tako je premijerka Srbije Ana Brnabić 23. aprila novinarima rekla da apsolutno ne očekuje sporazum Beograda i Prištine do oktobra, povodom medijskih tekstova da se tako nešto očekuje.
Dva dana pre predsednice Vlade, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da predstojeći skup zapadnobalkanskih lidera u Berlinu neće biti odlučujući za rešavanje pitanja Kosova jer, naveo je, „Srbija neće popustiti pred pritiscima i ultimatumima“. On je još rekao da je Nemačka zakazala taj skup bez konsultacija sa drugim državama, osim sa Francuskom, kao ni sa Evropskom službom za spoljne poslove“.
Florian Biber dodaje da je imao uvid u medijske spekulacije o tome da će u Berlinu biti ponuđen nekakav plan takozvanog dvostrukog suvereniteta na severu Kosova, što podseća na rešenje za Brčko (distrikt u Bosni i Hercegovini koji ne potpada pod izričiti suverenitet nijednog od dva bh. entiteta), odnosno, na Zajednicu srpskih opština (na Kosovu), ali smatra da se to teško može zamisliti i da je, istorijski gledano, bio neuspeo svaki pokušaj podele suvereniteta nad nekom teritorijom u kojoj učestvuju dve države.
Ne znamo za sada da li je to jedina ponuda, kaže Biber, koji dodaje još jedan znak pitanja:
„Da li Nemačka ima dovoljno težine da nametne ili sugeriše neko alternativno rešenje? To pitanje se postavlja zato što ima tumačenja da se približava kraj političke karijere kancelarke Merkel. Ja nemam odgovor na to pitanje. Verovatno će glavni uspeh samita u Berlinu biti sprečavanje ideje takozvanog razgraničenja, ali da li će biti uspeha u pronalaženju ili sugerisanju nekog drugog rešenja – u tom pogledu sam pre skeptičan nego optimističan“, kaže Florian Biber.
Nemačka je, svakako, bila zemlja-članica Evropske unije koja je zauzela najjasniju poziciju protiv promena granica, što je bio cilj još devedesetih godina godina prošlog veka. Velika većina članica EU ima istu poziciju, ali je stav Nemačke o tome najizričitiji. Promene granica su projekti iz devedesetih godina i svi znamo kuda su tada jugoističnu Evropu odvele, kaže za RSE i Kristof Bender, zamenik predsednika Inicijative za evropsku stabilnost (ESI).
„Ja se veoma nadam i uveren sam da će pobediti ideja o nemenjanju granica na Balkanu, ali jeste bilo veliko iznenađenje da je posle 20 godina konsenzus između Evrope i američkih administracija da granice na Balkanu treba da ostanu kakve jesu stavljen, zapravo, doveden u pitanje – i to od strane eminentnih ljudi u Evropskoj komisiji – sa gospođom (Federikom) Mogerini (šeficom evropske diplomatije), sa gospodinom (Johanesom) Hanom (komesarom EU za proširenje i susedsku politiku), a najotvorenije sa savetnikom za bezbednost američkog predsednika (Donalda) Trampa Džonom Boltonom. To je zaista nešto bez presedana i to znači da je srpska vlast time dobila vetar u leđa za svoju ideju o promeni granica. Ja, ipak, mislim da do toga, do menjanja granica, neće doći“, kaže Bender.
- Mekalister: EU ne učestvuje aktivno u debati o razgraničenju
- Srbi i Albanci osuđeni na istorijsko lutanje
Nada se, kako dodaje, da će nemačka kancelarka Angela Merkel iz Berlina 29. marta poslati snažnu poruku da su granice na Balkanu nedodirljive i da to treba da bude pozicija kako Nemačke, tako i svih zemalja-članica Evropske unije.
Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Berlinu 29. aprila sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom nije presudan za dijalog Beograda i Prištine, ali jeste prilika za razgovor, ocenio je, kako prenosi Glas Amerike, doskorašnji zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Hojt Brajan Ji. Ji je izrazio nadu da će u Berlinu doći do razjašnjenja šta je moguće a šta nije, naglasivši da ideja o podeli teritorija nije dobra.
Facebook Forum