Poziv premijera Kosova Hašima Tačija predsedniku Srbije Borisu Tadiću da se pokloni albanskim žrtvama usledio je nakon zaoštravanja retorike Beograda prema Prištini zbog prehodne najave da će na sever Kosova biti upućene specijalne jedinice zbog ozbiljnih incidenata koji potresaju taj deo zemlje.
Kao i ovu najavu, koja je u međuvremenu demantovana, i Tačijev poziv Tadiću da se pokloni žrtvama sprskih bezbednosnih snaga stradalim tokom rata 1998-99. godine, predstavnici vlasti u Beogradu čitaju kao provokaciju. Predsednik političkog saveta vladajućih demokrata Dragoljub Mićunović kaže za RSE da kosovski premijer zloupotrebljava žrtve u političke svrhe.
“U tom smislu da treba Tadić da dođe da se pokloni na Kosovu. Dakle, cela ta priča ima to – da li je Kosovo neka strana država kojoj će ići da se pokloni,” kaže Mićunović.
RSE: Da li bi do toga jednog dana moglo da dođe, možda ovo nije pravi trenutak?
“Jednog dana sigurno, jednog dana sve žrtve moraju biti i popisane, i da se stvarno na dostojanstven način osude svi zločini. Mislim da to jeste neophodno za pomirenje. Ali, onda kada to više nema političke upotrebe jer tada gubi sav smisao. Ali, jednoga dana sigurno,” poručuje Mićunović.
Tači je, prema pisanju dnevnika Koha Ditore, izjavio da Tadić, “kao što se poklonio stradalima u Srebrenici, treba da se pokloni i na Kosovu zbog genocida srpske države".
“Događaji u Srberenici i na Kosovu se ne mogu upoređivati’, odgovara Mićunović:
“Drugačija je situacija. To nije to, ali nasilja je bilo, a imamo i obrnuta nasilja, imamo tolike nestale ljude. Tako da sve to jeste jedno zamešateljstvo i ne treba ga sada koristiti u političke svrhe.”
Među građanima Srbije, koji prema mnogim istraživanjima, još uvek ne priznaju ni da se u Srebrenici dogodio genocid, naišli smo na iznenađujuće podeljene stavove po pitanju da li bi njihov predsednik trebalo da se pokloni albanskim žrtvama:
Naši sagovornici nemaju dileme da je izvinjenje jedini put ka pomirenju Srba i Albanaca, no i oni su podeljeni u mišljenju da li je ovo pravi trenutak za to. Albanski novinar Fahri Musliu, koji živi u Beogradu, ima brojne razloge zbog kojih veruje da do ovakvog čina neće skoro doći:
“I dalje se raskopavaju grobovi, i dalje nisu pronađena sva tela Albanaca sa Kosova. Srbija i dalje ima negativan stav prema nezavisnosti Kosova, i dalje imamo tenzije na severu Kosova. Znači, ne postoje ti uslovi. Ali, ako i jedna i druga strana žele da stave tačku na sukobe, onda to što pre treba da urade. Pre svega srpska strana, pošto je ona bila inicijator svega što se desilo na Kosovu, ali u jednom trenutku moraju i Albanci da skupe snage i da se izvine Srbima za neke zločine koje su počinili na Kosovu,” smatra Musliu.
Srbija je spora
Istraživač ratnih zločina i genocida Janja Beč pak nema dileme oko trenutka u kom bi trebalo da dođe do ovakvog poteza Beograda.
“Znate šta, preuranjeno posle deset, dvanaest godina? To je počelo u martu 1998., egzekucije od strane srpskih parapolicijskih i vojnih snaga. U Srbiji je sve nešto rano. Ja mislim da je možda čak i kasno. Možda imaju pravo oni koji kažu da je u Srbiji rano pošto Srbija za to nije zrela, ali kada će biti zrela ako ne ide kroz takva iskustva? Kad, za šezdeset, sedamdeset godina? Srbija je jako, jako spora,” ocenjuje ona.
Analitičari su oprezni i u upotrebi reči genocid. Iako je ubistvo više od 8 000 Bošnjaka u Srebrenici i u međunarodnom pravu okvalifikovano kao genocid, srpski parlament ga, podsećamo, u svojoj Rezoluciji naziva zločinom, te je teško i govoriti o tome kako će se odnositi prema događanjima na Kosovu.
Musliu, koji je napisao knjigu o jednom od najstrašnijih zločina srpskih snaga - masakru 50 članova porodice Beriša u jednom danu u Suvoj Reci, kaže da se termin ipak genocid ne može upotrebiti u potpunosti.
„Na Kosovu je manje bilo etničkog genocida, a više ekonomskog i kulturnog. Može se govoriti i o genocidu ako je postojao plan vlasti u Srbiji da očiste Kosovo od Albanaca, da ih proteruju, kao što se to i desilo. Preko 800 hiljada Albanaca je proterano tokom marta, odnosno aprila 1999. godine. A što se tiče ubistava, govori se o masakrima, o zločinima. Genocid je za mene prilično delikatna reč i ne bih mogao da je upotrebim svugde i za svaku priliku,“ kaže Musliu.
Janja Beč, međutim, ima jasno viđenje onoga što se događalo na Kosovu.
“Ja svojim studentima govorim, ne tvrdim da sam u pravu, da se na Kosovu radilo o genocidu u pokušaju, koji je sprečen intervencijom međunarodne zajednice koja je na Bosni naučila šta se dešava ako se ne preventira. To, dakle, po meni jeste bio genocid u pokušaju, i puno mojih kolega po svetu tako to predaje. Kad će se to predavati u Srbiji na taj način, to zaista ne mogu da predvidim,” rekla je Janja Beč.
Ono što u Srbiji trenutno jedino predviđaju jeste mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, najavljujući otvaranje novog poglavlja kosovkog procesa. Iako Tači smatra da bi poklon albanskim žrtvama bio uslov za razgovore dve strane o praktičnim pitanjima, Beograd, podsećamo, odbija sve pregovore osim statusnih, a pitanje žrtava za sada nije u prvom planu.
Kao i ovu najavu, koja je u međuvremenu demantovana, i Tačijev poziv Tadiću da se pokloni žrtvama sprskih bezbednosnih snaga stradalim tokom rata 1998-99. godine, predstavnici vlasti u Beogradu čitaju kao provokaciju. Predsednik političkog saveta vladajućih demokrata Dragoljub Mićunović kaže za RSE da kosovski premijer zloupotrebljava žrtve u političke svrhe.
“U tom smislu da treba Tadić da dođe da se pokloni na Kosovu. Dakle, cela ta priča ima to – da li je Kosovo neka strana država kojoj će ići da se pokloni,” kaže Mićunović.
RSE: Da li bi do toga jednog dana moglo da dođe, možda ovo nije pravi trenutak?
“Jednog dana sigurno, jednog dana sve žrtve moraju biti i popisane, i da se stvarno na dostojanstven način osude svi zločini. Mislim da to jeste neophodno za pomirenje. Ali, onda kada to više nema političke upotrebe jer tada gubi sav smisao. Ali, jednoga dana sigurno,” poručuje Mićunović.
Tači je, prema pisanju dnevnika Koha Ditore, izjavio da Tadić, “kao što se poklonio stradalima u Srebrenici, treba da se pokloni i na Kosovu zbog genocida srpske države".
“Događaji u Srberenici i na Kosovu se ne mogu upoređivati’, odgovara Mićunović:
“Drugačija je situacija. To nije to, ali nasilja je bilo, a imamo i obrnuta nasilja, imamo tolike nestale ljude. Tako da sve to jeste jedno zamešateljstvo i ne treba ga sada koristiti u političke svrhe.”
Među građanima Srbije, koji prema mnogim istraživanjima, još uvek ne priznaju ni da se u Srebrenici dogodio genocid, naišli smo na iznenađujuće podeljene stavove po pitanju da li bi njihov predsednik trebalo da se pokloni albanskim žrtvama:
Naši sagovornici nemaju dileme da je izvinjenje jedini put ka pomirenju Srba i Albanaca, no i oni su podeljeni u mišljenju da li je ovo pravi trenutak za to. Albanski novinar Fahri Musliu, koji živi u Beogradu, ima brojne razloge zbog kojih veruje da do ovakvog čina neće skoro doći:
“I dalje se raskopavaju grobovi, i dalje nisu pronađena sva tela Albanaca sa Kosova. Srbija i dalje ima negativan stav prema nezavisnosti Kosova, i dalje imamo tenzije na severu Kosova. Znači, ne postoje ti uslovi. Ali, ako i jedna i druga strana žele da stave tačku na sukobe, onda to što pre treba da urade. Pre svega srpska strana, pošto je ona bila inicijator svega što se desilo na Kosovu, ali u jednom trenutku moraju i Albanci da skupe snage i da se izvine Srbima za neke zločine koje su počinili na Kosovu,” smatra Musliu.
Srbija je spora
Istraživač ratnih zločina i genocida Janja Beč pak nema dileme oko trenutka u kom bi trebalo da dođe do ovakvog poteza Beograda.
“Znate šta, preuranjeno posle deset, dvanaest godina? To je počelo u martu 1998., egzekucije od strane srpskih parapolicijskih i vojnih snaga. U Srbiji je sve nešto rano. Ja mislim da je možda čak i kasno. Možda imaju pravo oni koji kažu da je u Srbiji rano pošto Srbija za to nije zrela, ali kada će biti zrela ako ne ide kroz takva iskustva? Kad, za šezdeset, sedamdeset godina? Srbija je jako, jako spora,” ocenjuje ona.
Analitičari su oprezni i u upotrebi reči genocid. Iako je ubistvo više od 8 000 Bošnjaka u Srebrenici i u međunarodnom pravu okvalifikovano kao genocid, srpski parlament ga, podsećamo, u svojoj Rezoluciji naziva zločinom, te je teško i govoriti o tome kako će se odnositi prema događanjima na Kosovu.
Genocid je za mene prilično delikatna reč i ne bih mogao da je upotrebim svugde i za svaku priliku, kaže Fahri Musliu.
Musliu, koji je napisao knjigu o jednom od najstrašnijih zločina srpskih snaga - masakru 50 članova porodice Beriša u jednom danu u Suvoj Reci, kaže da se termin ipak genocid ne može upotrebiti u potpunosti.
„Na Kosovu je manje bilo etničkog genocida, a više ekonomskog i kulturnog. Može se govoriti i o genocidu ako je postojao plan vlasti u Srbiji da očiste Kosovo od Albanaca, da ih proteruju, kao što se to i desilo. Preko 800 hiljada Albanaca je proterano tokom marta, odnosno aprila 1999. godine. A što se tiče ubistava, govori se o masakrima, o zločinima. Genocid je za mene prilično delikatna reč i ne bih mogao da je upotrebim svugde i za svaku priliku,“ kaže Musliu.
Janja Beč, međutim, ima jasno viđenje onoga što se događalo na Kosovu.
“Ja svojim studentima govorim, ne tvrdim da sam u pravu, da se na Kosovu radilo o genocidu u pokušaju, koji je sprečen intervencijom međunarodne zajednice koja je na Bosni naučila šta se dešava ako se ne preventira. To, dakle, po meni jeste bio genocid u pokušaju, i puno mojih kolega po svetu tako to predaje. Kad će se to predavati u Srbiji na taj način, to zaista ne mogu da predvidim,” rekla je Janja Beč.
Ono što u Srbiji trenutno jedino predviđaju jeste mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, najavljujući otvaranje novog poglavlja kosovkog procesa. Iako Tači smatra da bi poklon albanskim žrtvama bio uslov za razgovore dve strane o praktičnim pitanjima, Beograd, podsećamo, odbija sve pregovore osim statusnih, a pitanje žrtava za sada nije u prvom planu.