Romi u Beogradu ponovo na udaru vlasti
Grupa Roma u Beogradu ponovo je suočena sa prinudnim iseljenjem zbog proširivanja saobraćajnice. Romi nameravaju da po cenu života ostanu u trošnoj i nehigijenskoj kućici u Vojvođanskoj ulici, dok se ne obezbedi adekvatan smeštaj. Predstavnici nevladinih organizacija zahtevaju od gradskih vlasti da osiguraju stambeno zbrinavajanje u skladu sa međunarodnim standardima.
Tek što su se smirile tenzije oko raseljavanja nehigijenskog naselja Belvil na Novom Beogradu, a prethodno i Gazele, Romi su ponovo na udaru gradskih vlasti u Vojvođanskoj ulici u naselju Bežanija. Bez policije, kamiona i bagera sudski izvršioci opštine Novi Beograd su zbog proširenja saobraćajnice nameravali da rasele osam Romskih prodica iz jedne kuće u Vojvođanskoj ulici.
„Ne idemo odavde, ne izlazimo dok nedobijemo krov nad glavom”, ljutito se gradskim inspektorima obratio Rom.
"Šta da uzmem. Da nedobijem ništa. Da mi daju papire a ja potpišem. Ma ne izlazim odavde, neka me ubiju”, kaže rezignirano sredovečna Romkinja.
Kako bi sprečili iseljenje Romi su se ranom zorom okupili, jer im je sporni objekat dodeljen na privremeno korišćenje 2003. godine nakon što su iseljeni iz samog centra grada.
“Nemamo asistenciju milicije, nemože da se radi. Moraju da se sele. Država mora da gradi put. Mi smo poslati samo da se sprovede iseljenje”, kaže službenik Gradske uprave Beograda.
„Oni su dužni da nas obezbede. Da znamo da će neko ovde da pogine ne mrdamo od barake.Unutra ćemo da uđemo, neka oni ruše. Mi nemamo gde”, kaže grupa Roma okupljena oko predstavnika grada.
Bez legalne adrese i drugih prava
Iseljavanje romskih porodica odloženo je samo do 7. oktobra. Život u ilegalnim naseljima ne uskraćuje Romima samo pravo na adekvatan smeštaj. Često su im uskraćena i druga ljudska prava. Bez legalne adrese, oni ne mogu da dođu do prijave prebivališta bez prijave prebivališta, uskraćeno im je pravo na zdravstvenu zaštitu. Decu da se igraju pored đubreta i blata a ima mnogo pacova.
„Taj objekat koji je bio bez prozora vrata mi smo to sve namestili i sredili. Deca naša žive u pacovima. Pa zar bi mi to hteli? Ali kad nemamo gde moramo da sedimo tu”, kaže mlada Romkinja sa malim detetom.
Dok su gotovo svi Romi u Srbiji izloženi diskriminaciji tvrde predstavnici nevladinih organizacija, koji zahtevaju od gradskih vlasti da ne izvršavaju prinudno iseljenje već da osiguraju da se pripadnici ove zajednice presele u skladu sa međunarodnim standardima.
“Obratili smo se drugostepenim organima koji su nadležni da rešavaju ova pitanja. Uložili smo žalbu na rešenje koje su dobili. Takođe uputili smo dopsi i Direkciji za građevinsko zemljište da prekinu sa postupkom iseljenja, dok se nenađše neko rešenje”, kaže predstavnica Centra za prava manjina Andrea Čolak.
Romi su sa malo izgleda za zapošljavanje. Vodu dobijaju iz pumpi ili česmi, struja često nemaju kao ni cevi za odvod fekalnih voda. U takvim okolnostima mnogi Romi su lošeg zdravlja, i imaju daleko kraći ljudski vek od prosečnog Beograđanina.
„Gde ću ja nositi decu u Beograd bez prijavka, bez boravka. Ja neznam gde ću da sedim i radim. Ja ne izlazim odavde pa makar mrtva umirala ovde, kao ovo dvoje dece što su nam izašli odavde mrtvi. I mi ćemo isto tako da budemo”, kaže sredovečna Romkinja majka šestero dece.
Romi su istrajni da ukoliko Grad ne obezbedi dodatne stalne stambene jedinice, odnosno kontejnere neće napustiti trošnu kuću.
”Praksa kršenja prinudnih iseljavanja predstavlja teško kršenje ljudskih prava, posebno prava na adekvatan smeštaj”, piše u Rezoluciji o ljudskim pravima Komisije UN-a.
Za ovo znaju kako Romi tako i gradski čelnici. Neizvesna stambena sudbina još jedne skupine Roma samo je prekrivena neizvesnošću do početka oktobra.