Sprečiti rast antisemitizma i islamofobije nakon napada u Beogradu, poziva direktorka Helsinškog odbora 

Od izuzetnog je značaja u analizi napada na Ambasadu Izraela u Beogradu javnosti interpretirati ono što se dogodilo na bazi činjenica, kako bi se izbeglo produbljivanje bilo antisemitizma, bilo islamofobije.

To podvlači Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za Srbiju, koja se bavi pitanjima prevencije ekstremizma, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), dan nakon incidenta koji se dogodio u glavnom gradu Srbije.

Napadač koji je samostrelom napao policijaca koji je stražario ispred zgrade Ambasade Izraela je ubijen, dok je stražar nakon ukazane lekarske pomoći izvan opasnosti.

Ubrzo nakon incidenta Ivica Dačić, šef policije Srbije, saopštio je da je ubijeni napadač identifikovan kao Miloš Žujović, konvertit rodom iz Mladenovca, jedne od beogradskih opština.

"Versko ime mu je Salahudin, konvertit iz Mladenovca, koji je prešao da živi u Novom Pazaru", potvrdio je Dačić. Novi Pazar je grad u regiji Sandžak na jugozapadu Srbije, pretežno naseljenom bošnjackim stanovništvom.

U Srbiji je od subote proglašen crveni nivo bezbednosne pretnje od terorizma. Jedno lice je uhapšeno, a kako su saopštili nadležni, traga se za još nekoliko njih.

"Terorizam, svedeno rečeno, podrazumeva organizovano delovanje i udruživanje radi sticanja moći uz spremnost za nasilje ili primenu nasilja, te izazivanje straha i nesigurnosti kod građana. Pretpostavljam, na osnovu dosadašnjih izjava zvaničnika da će istraga ići u pravcu dokazivanja toga", kaže Kisić, i poziva na izradu nove strategije za borbu protiv ekstremizma i terorizma u Srbiji, u koju bi bili uključeni civilno društvo, nezavisni eksperti i veliki broj institucija, a ne samo bezbednosne službe i pravosuđe.

'Teroristički akt': Napad na žandarma ispred Ambasade Izraela u Beogradu

Kisić: Srbija je veoma fokusirana na islamski terorizam o čemu svedoči i prva Vladina strategija za borbu protiv terorizma koja je istekla 2021. godine. Mi od tada nemamo novu strategiju. Dakle, nema strateškog odgovora niti na to kako delovati preventivno što je najvažnije, niti ima odgovora na to šta raditi u slučaju terorističkog akta, kako se odnositi prema žrtvama i prema toj traumi.

Verujem da policija i bezbednosne službe imaju dosta informacija o pretnjama i rizicima, s obzirom da pomno prate čitavu selafističku zajednicu od njenog nastanka polazeći od toga da se iz nje obično regrutuju islamski ekstremisti i da su odatle išli u Siriju. Interpol kao i bezbednosne službe SAD i EU pružaju veliku podršku Vladi Srbije u prevenciji i sprečavanju teorizma.

'Fokus na državljanima Srbije koji idu ratovati u Ukrajinu'

RSE: Koliko je poznato o delovanju grupa koje su iz Srbije vrbovale za učešće u ratovima u Siriji, i na Bliskom istoku?

Kisić: Odlasci na ratišta na Bliski istok iz Srbije vezani su pre svega za period 2012. do 2015. godine, odnosno pre donošenja zakona o kažnjavanju srpskih državljana koji se pridružuju borbenim jedinicama u nekoj drugoj zemlji. Sprečavanje odlazaka na strana ratišta, priključivanje terorističkim organizacijama na Istoku tada je bilo u fokusu svih antiterostičkih strategija SAD i EU, pa je tako zakon donet i u Srbiji.

Iako u Srbiji postoji svest o tome da je bilo odlazaka i priključivanja ISIL-u, o čemu svedoči i sudski proces, preciznih informacija o tome nema dovoljno u javnosti. Sudski proces za terorizam koji je bio povezan sa odlascima u Siriju okončan je 2018. godine. Sva sedmorica optuženih su osuđeni za krivično delo udruživanja radi terorizma.

Svima se na teret stavlja vrbovanje i obučavanje za teoristička dela, dok je jedan od njih osuđen i za podsticanje, ili što bi se reklo ideološki rad i propagandu. Prema našim saznanjima još su njih dvojica u zatvoru.

Neki su pušteni u međuvremenu, dok je nekima suđeno u odsustvu i ne zna se da li su živi. Međutim, ključno je pitanje šta se dešava sa onima koji su vrbovali za ISIS, finansirali odlaske, širili ideologiju ISIS-a, ili se vratili sa ratišta. Jedno od pitanja je da li su povezani sa organizovanim kriminalnim grupama i sa kojim.

Sada je fokus na državljanima Srbije koji se priključuju ruskim snagama u Ukrajini.

RSE: Koliko su se državne službe bavile prevencijom ove vrste ekstremizma, i da li su se bavile? Da li je pogrešno reći da prevencije nije bilo, pa da se sve svelo na kažnjavanje kroz pravosuđe?

Kisić: U pravu ste, borba protiv terorizma je svedena na bezbednosne službe i kaznenu politiku. Istraživanja, ne samo Helsinškog odbora, već i nezavisnih istraživača pokazuju da država ne radi ništa na prevenciji što je ključno.

Izabela Kisić, direktorka Helsinškog komiteta za ljudska prava, Beograd, avgust 2018.

Na inicijativu međunarodnih organizacija počelo je na primer da se radi na prvim koracima u sprečavanju radikalizacije u zatvorima. Poslovi prevencije spali su praktično na organizacije civilnog društva a naravno njihov domet je vrlo ograničen. Vladine institucije odbijaju saradnju sa nezavisnim organizacijama koje imaju ekspertizu u toj oblasti sticanu decenijama.

Država ignoriše sve informacije, izveštaje i preporuke civilnog društva koje je zaista spremno da radi sa institucijama na prevenciji. Recimo, u Sandžaku, koji država sve vreme stigmatizuje kao izvor teorizma, lokalna zajednica je izuzetno otporna na ekstremizam i radi na prevenciji u saradnji sa lokalnim institucijama i dve islamske zajednice koje praktikuju tradicionalni islam.

Ima i pojedinaca koji jako puno rade sa mladima, poput oca ubijenog mladića u Siriji. Razumem potpuno potrebu institucija da iz bezbednosnih razloga drže neke informacije kao tajne. Međutim, neophodno je da imamo na primer određene statističke podatke, i omogućiti nezavisna istraživanja.

Helsinški odbor je na primer uložio velike napore u istraživanja faktora radikalizacije i svaki izveštaj redovno šaljemo institucijama, ali niko ne reaguje.

RSE: Imate li evidenciju, koliko je ljudi kažnjeno zbog ove vrste krivičnog dela - podsticanja na ekstremizam i terorističke aktivnosti - u Srbiji?

Kisić: Osim procesa koji sam već pomenula, pre više od 15 godina, pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu vođena su dva predmeta za terorizam protiv ukupno 19 ljudi. Svi oni su bili selafisti.

Slučaj "vehabija" široj javnosti je postao poznat u martu 2007. godine kada su lokalne televizije i sve značajnije televizije u zemlji, prenele informaciju da su na području Sandžaka, na planini Ninaji, pronađeni teroristički kampovi i veća količina naoružanja.

Međutim, ceo proces, prema ocenama posmatrača, vođen je bez čvrstih dokaza. Helsinški odbor je više puta insistirao na osnaživanju sudstva i tužilaštva kada je reč o procesuiranju dela koja se tiču terorizma, posebno kada je reč o prikupljanju dokaza.

Treba imati u vidu da je sudstvo u Srbiji devastirano decenijama, i to otežava delovanje u ovakvim slučajevima i stvara nesigurnost.

RSE: Zašto su mladi grupa koja najlakše podleže ovim uticajima?

Kisić: Kada je reč o odlascima u Siriju, nije tu uvek bilo reči o izuzetno mladim ljudima. Poznato je da se mladi suočavaju sa vrlo neizvesnom budućnošću, nesigurnim perspektivama, te normalizacijom nasilja.

Tradicionalne organizacije civilnog društva koje su radile sa mladima u Sandžaku su u poslednjoj deceniji i po praktično nestale i taj prostor su zauzele neke druge organizacije koje imaju konzervativne ili politike i ideologije koje se protive ljudskim pravima.

Ekstremisti lako manipulišu emocijama mladih i obezbeđuju im lažni osećaj superiornosti i vrednosti. Oni ne uviđaju da zapravo te grupe njima oduzimaju prava. Muslimani su u Srbiji decenijama izloženi diskriminaciji, sada se glorifikuju ratni zločinci koji su ubijali Bošnjake tokom rata 90-ih.

'Sve ovo što se nama dešava je jedna vrsta kolektivne traume'

Sve to stvara osećaj frustracije, izolacije, straha, što mlade u potrazi za identitetom može da vodi ka ekstremističkim i nasilnim grupama.

Helsinški odbor je puno radio sa mladima, sa školama i sa zajednicom na podršci mladima. Pokazalo se da su oni posebno ranjivi, kada je reč o regrutaciji za strana ratišta, jer nemaju dovoljno informacija da bi se odupreli radikalizaciji.

S mladima treba otvoreno razgovarati. Najbolji otpor je znanje i tačna informacija.