U "Intervjuu nedelje" razgovaramo sa sa sociologom Jovom Bakićem, docentom na Filozofskom fakultetu u Beogradu. On objašnjava zašto misli da je sudskom odlukom o rehabilitaciji četničkog vođe Draže Mihailovića prakitčno rehabilitovan velikosrpski nacionalizam, zašto je pozadina oružanog sukoba u Makedniji koncept Velike Albanije koji nije prošlost, te obrazlaže zbog čega smatra da je platforma predednika Tomislava Nikolića o Kosovu mrtvorodjenče. Bakić analizira prirodu Vučićeve vladavine i kaže da je vreme da se uruši ceo truli politički sistem kako bi neki novi društveni pokreti kreirali novu Srbiju.
RSE: Da li je rehabilitacija Draže Mihailovića revizija istorije ili ispravljanje istorijske nepravde?
Bakić: Revizija istorije je svakako, a može da bude i ispravljanje nepravde, ukoliko je zaista pravni postupak bio faličan, što je vrlo verovatno da je bio. Problem je u tom tumačenju. Kod nas će dominantno tumačenje biti da je četnički pokret bio fantastičan, da je to bila izvanredna ideologija i u neku ruku će se najmračnije strane srpskog nacionalizma ponovo potencirati. Tu je problem sa tom rehabilitacijom.
RSE: Mislite da je to rehabilitacija velikosrpskog nacionalizma?
Bakić: U neku ruku da, posebno ako pogledamo ko su ljudi koji su to proslavljali, ko su ljudi koji su se radovali tome. U socijalističko vreme, umelo se preterivati, pa je taj pokret bio nazivan fašističkim. On nije bio fašistički. On je bio izrazito nacionalistički pokret. Posebno kada je odnos prema muslimanima u pitanju, tu je bilo nekoliko užasnih pokolja koji su imali genocidni karakter – i u Foči i u Pljevljima. Tu su odgovorni crnogorski četnici Pavla Đurišića. Upravo kod Pavla Đurišića je i sam Draža Mihailović bio u jednom periodu u selu Lipovo kraj Kolašina. Jedan dobar deo četničkog pokreta je bio difuzan. Draža Mihailović nije imao kontrolu nad svim četnicima, ali je imao dobre odnose sa Pavlom Đurišićem, čiji četnici su sarađivali sa Italijanima. I svi su bili pod jednom te istom ideološkom kapom.
RSE: Kakvu poruku je Srbija poslala regionu i svojim susedima, obzirom na ono što se događalo 90-tih, s obzirom da je simbol kokarde i te kako upotrebljavan u ratu u 90-tim godinama?
Bakić: Ovde je poseban problem taj što se za glavnog baštinika četničke ideologije pojavio tokom 90-tih Vojislav Šešelj. On se može porediti samo sa najzloćudnijim izdancima četničkog pokreta. Svi četnici nisu bili isti tokom Drugog svetskog rata. Tu je bio i Živko Topalović, predratni socijalista, koji svakako nije bio zlikovac i nije podržavao svakakve loše stvari koje su četnici radili. Tu je bio i Stevan Moljević, koji je zagovarao etničke progone sa područja Velike Srbije, koju je trebalo stvoriti. Upravo tu ideju je Vojislav Šešelj prihvatio tokom 90-tih i razvijao je. Njegovi dobrovoljci se nisu istakli po dobru tokom rata, naprotiv.
RSE: Presuda nije rehabilitovala četnički pokret, ali to će biti tako shvaćeno. Koja ideologija i koji sistem vrednosti je rehabilitovan po shvatanju javnosti nakon ove sudske odluke?
Bakić: Treba razgraničiti dve stvari. Sudska presuda kaže da je povređena pravna procedura prilikom suđenja Draži Mihailoviću. To je skoro sigurno tako. Komunistički sudovi se nisu isticali mnogo držanjem do pravde. Tu je gotovo izvesno povređena procedura. Tumačenje će biti krajnje nacionalističko, i kod Srba i kod nesrba. I jedni i drugi će u rehabilitaciji videti rehabilitaciju najgorih strana srpskog nacionalizma.
RSE: Balkan je ponovo u vrhu pažnje zbog događaja u Makedoniji. Kako tumačite to što se dogodilo u tamo? Kao znak da još nisu prošlost karte velikih nacionalnih država ili kao unutrašnju stvar Makedonije?
Jovo Bakić
Bakić: Mislim da je Milo Đukanović kazao da još nije prošla ideja velikog državlja i sigurno je da nije. Istorija se ne završava nekom godinom. Ona nastavlja da traje i posle. Problem je što je kompletna priča kraja Jugoslavije suštinski nepravična. Tu su neki nacionalizmi nagrađeni, na prvom mestu albanski.
RSE: Vi mislite da iza toga stoji pokušaj ostvarivanja koncepta Velike Albanije ili destabilizovanja Makedonije?
Bakić: Ništa sa sigurnošću ne može u ovom momentu da se kaže. Nemamo dovoljno informacija.
RSE: Primetno je bilo da je rukovodstvo Srbije bilo dosta suzdržano i nije palilo vatru, za razliku od nekih medija. Ono što je privuklo moju pažnju jeste prebrojavanje umrlih po nacionalnosti. Dokle ćemo mi s tog diskursa 90-tih da gledamo na sve događaje, pa i na ovaj?
Bakić: Odvratno je nacionalno prebrojavanje u takvim stvarima, u tragedijama u kojima čovek samo može da zažali što na žalost još uvek postoji takva politička i medijska kultura, možda više medijske, koja je sramotna.
RSE: Po ministru Tasovcu, ona je sasvim OK?!
Bakić: I to je sramotno. Kada je Ivan Tasovac došao na mesto ministra kulture, imao je gotovo nepodeljenu podršku javnosti.
RSE: A, nedavno je izgovorio rečenicu da je novinarka Danica Vučenić otišla iz novinarstva, ne zbog pritisaka i zbog toga što joj je onemogućeno da radi kako ona hoće, nego što joj je finansijski bolje da bude PR, nego novinar.
Bakić: To je jako podlo, jer je Danica Vučenić jedan "pečeni" novinar. Bez velike muke ona novinarstvo ne bi napustila. To svi, koji je iole poznaju, dobro znaju. Pošto je i on dovoljno poznaje, njegova izjava je u najboljem slučaju za žaljenje, a u najgorem pokazuje koliko je nisko pao jedan čovek, koji je do pre godinu dana uživao nepodeljenu podršku i poštovanje javnosti.
RSE: Platforma predsednika Nikolića o Kosovu nije objavljena, ali delovi su već poznati, objavljeni su u medijima. Sever Kosova, kaže predsednik, u skladu sa Ustavom Srbije, a ostatak, kao što su imali Albanci u SFRJ. Da li je vama jasno šta predsednik predlaže?
Bakić: On predlaže ono što nije ostvarivo. On predlaže vraćanje načelima Ustava iz 1974. godine, a ta država je odavno nestala. Meni nije drago što je ona nestala. Bilo bi mnogo bolje svima nama da je opstala. U to sam ubeđen. Ona je nestala i samim tim je nestao pravni poredak koji je tu važio. Stvarnost na Kosovu danas je takva da je vraćanje ustavnog poretka iz 1974. apsolutno nerealno, tako da je čitav taj plan mrtvorođenče.
RSE: Aleksandar Vučić ide u Tiranu 27. maja. Ove nedelje je bio u BiH. Kakvu ocenu dajete ovoj Vladi, kada je reč o normalizaciji odnosa u regionu?
Bakić: Jedino što kod ove Vlade valja je spoljna politika, a naročito politika prema regionu.
RSE: Nedavno ste napisali kolumnu o pristojnoj i normalnoj Srbiji, koju je vlast obećala, a od koje nema ni traga. Gde su se pogubili pristojni i normalni ljudi?
Bakić: Pristojni i normalni ljudi su, ili emigrirali, napustili Srbiju, ili su u unutrašnjoj emigraciji. Povukli su se u sebe, rade svoj posao najbolje što mogu, pod uslovom da ga imaju. U javnost su dospeli ljudi koji, ni za pristojnost, ni za normalnost uopšte nehaju.
RSE: Šta može doneti najavljena rekonstrukcija Vlade? Da li smenu nekih ministara ili promenu koalicionih partnera?
Aleksandar Vučić
Bakić: Mislim da se neće ići na promenu koalicionih partnera. Aleksandar Vučić najviše voli da sarađuje sa ljudima koje može ucenjivati. U tom smislu, on boljeg partnera od Ivice Dačića nema. Ako Ivica Dačić nije u Vladi, smeši mu se sud ili zatvor. Ovo je najbolja varijanta za obojicu. Ovaj je u Vladi, nije u zatvoru, a Dačić mora da sluša Vučića.
RSE: Da li predviđate dugo vladanje Aleksandra Vučića?
Bakić: Ako imamo u vidu kakva je opozicija, najverovatnije da se može pretpostaviti relativno dugotrajna vladavina, sa tom ogradom da su u politici uvek iznenađenja moguća i da Aleksandar Vučić ima potencijal impulsivnog ponašanja, koji vrlo često vodi u razne greške. Te greške mogu biti vrlo ozbiljne. Ne treba isključiti i ozbiljnije greške, koje će ga koštati vlasti.
RSE: Kako bi ste definisali oblik vladavine Aleksandra Vučića?
Bakić: To je svakako autoritarna vlast. On je vrlo vešt političar, vrlo inteligentan čovek. Uspeo je svojim akcijama da razbije opozicione stranke, da ih učini marginalnim. On je i koalicione partnere načinio vrlo marginalnim akterima na političkoj sceni. Čim neko dođe do deset posto podrške u javnom mnijenju, kreću orkestrirani napadi preko tabloida, koje on kontroliše, preko televizije PINK. Taj čovek onda pada.
RSE: Da li je upravo popularnost razlog za pozadine napada na zaštitnika građana, Sašu Jankovića?
Bakić: Svakako. Tu nema nikakve dileme, jer neka poslednja istraživanja javnog mnijenja, u koja sam imao uvid, pokazuju da je popularnost Saše Jankovića počela da raste. On je pobrao simpatije onog dela građana koji su protiv vlasti, kada je kritikovao neke poteze vlasti, koje je i morao da kritikuje na osnovu dužnosti koje obavlja. Tu je njegova popularnost krenula da raste. Kako je ta popularnost krenula da raste, tako su se oni dosetili nečega u šta su svakako morali da imaju uvid i prije tri godine. Aleksandar Vučić je koordinator Službe bezbednosti od 2012. Ako je bio nezadovoljan Jankovićem, a imao je uvid u njegov dosije, mogao je 2012. da izađe sa tom pričom. Izašao je sada. Jasna je stvar zbog čega je izašao.
RSE: Jednom prilikom ste poredili sadašnju Srbiju sa onom s kraja 80-tih i početkom 90-tih. Da li ste mislili samo na medijsku kontrolu?
Bakić: Prvenstveno sam mislio na kontrolu medija, iako ima sličnosti i u pogledu snage opozicije. To je međusobno povezano. Radi se o analogiji koja ima ograničen doseg. Krajem 80-tih, nije bilo privatnih sredstava masovnog informisanja. Danas ih ima. Tada je režim Slobodana Miloševića kontrolisao sve bitne državne medije. Danas Aleksandar Vučić, svesno, manje kontroliše javni servis, RTS, nego privatne medije, jer je u političkom kapitalizmu, kakav vlada u Srbiji, vrlo lako uspostaviti kontrolu nad privatnim medijima. Bogataši moraju da vas slušaju, jer se plaše da ne završe kao Mišković.
RSE: Šta kažete na kontra-argument koji će sigurno upotrebiti Vlada – izabran je direktor RTS-a Dragan Bujošević. On je bliži DS-u?
Bakić: Svakako je bio od 2008. do 2012. Dragan Bujošević je profesionalac. Pretpostavljam da neće ništa kvariti na RTS-u jer je RTS jedina kuća koja liči na televiziju. Ako zadrži ovaj nivo, svi ćemo ga hvaliti, a on će biti zadovoljan. I Aleksandar Vučić može da bude zadovoljan, jer je i dalje taj nivo političkog izveštavanja u korist vlasti.
RSE: Da li kao sociolog detektujete neka ozbiljnija nezadovoljstva ugroženih socijalnih slojeva? Kako ocenjujete u tom smislu srpsko društvo danas? Da li je ono socijalno i politički stabilno?
Jovo Bakić u studiju RSE
Bakić: Tek kada stvari krenu da se kreću na bolje, mi ćemo videti probleme. Dok se pada, ljudi su zauzeti preživljavanjem. U ovom trenutku ljudi su zauzeti snalaženjem kako da prežive, kako da se snađu kada im se smanjuje plata.
RSE: Znači, kada nam Vučić poveća plati i penzije onda neka brinu?
Bakić: Tako je.
RSE: Kada je u pitanju politička stabilnost, tu dolazimo do naše sirote opozicije. Da li vidite neku šansu da ta opozicija stane na noge? Ko može da bude stožer? Može li rascepkana DS nešto da učini?
Bakić: Bio sam glasač DS od 1990. na ovamo. Godine 2012. sam glasao na prvom krugu predsedničkih izbora za Borisa Tadića. Glasao sam i na lokalnim izborima za listu DS-a. Kaznio sam ih na republičkom nivou. Tu sam ubacio prazan listić. U drugom krugu izbora, kada je iz moje porodice samo majka izašla da glasa, shvatio sam da Tomislav Nikolić može pobediti. DS uopšte nije shvatila o čemu se radi. Ona nije izvukla pouke, ni danas. Da jeste, Dragan Šutanovac i Balša Božović ne bi bili bitni funkcioneri stranke.
RSE: Da li kompletna opozicija zavisi od DS-a?
Bakić: Voleo bih da se napusti razmišljanje o vlasti opozicije u Srbiji. Vreme je za društvene pokrete. Politički sistem je toliko truo, da on mora da propadne. Za Srbiju je spas da politički sistem, ovakav kakav je, potpuno propadne. Najbolje bi bilo kada ni jedna stranka ne bi preživela. Potrebne su potpuno nove političke snage koje će iz temelja menjati način političkog ponašanja.
RSE: Da li je onda to šansa za mlade ljude koji odoše iz zemlje?
Bakić: Jako bih voleo, ali nisam siguran da oni više ikome veruju. Najveći problem našeg društva jeste taj što nemamo međusobno poverenje. DS je proigrala ogromno poverenje. Ogroman kredit koji su imali 2000, oni su spiskali do 2012. Sada se radi o jednom ogromnom razočaranju ljudi, ubijenosti u pojam. Kako se iz tog stanja može izaći? Jedino ako dođe do rada na povratku međusobnog poverenja.
RSE: Da li nekakv model tog društvenog pokreta može biti ono što se dogodilo u Grčkoj sa Sirizom? Da li je to budućnost Srbije?
Bakić: Može, ali samo pod uslovom da se takve stvari dese, ne samo u Grčkoj, Srbiji, Španiji, nego da se to raširi. Inače, vrlo teško. Sada smo svedoci kako krupni kapital, koji ima najviše nemačku nacionalnu boju, ali ne isključivo, lomi kičmu Sirizi i Grčkoj. Ako bude polomljen, onda će to uticati negativno i na slične pokrete u drugim zemljama. Ima budućnosti tek ako bi se i drugde javili pokreti, dovoljno brzo i dovoljno skoro, da dođe do međunarodnog povezivanja i traženja jedne umnije budućnosti, jedne reformisane EU, mnogo demokratskije nego što je danas. EU je strahovito važna i posebno je važna za Balkan. Bojim se da kod nas još nije dovoljno sazrela svest, pa ako bi se EU raspala, mi bi smo ovde ponovo zaratili. To je onda potpuna katastrofa.