Kako saznaje RSE dugo najavljivana Platforma o Kosovu predsednika Tomislava Nikolića stigla je u Vladu Srbije. Tekst Platforme nije zvanično stavljen na uvid javnosti, ali su najvažniji delovi obajvljeni u medijima i njihova autentičnost je potvrđena u predsednikovom kabinetu. Ovoga puta, Nikolić nudi rešenja iz jugoslovenskog Ustava iz 1974. godine, dakle pravnog poretka koji više ne postoji, države koja više ne postoji, pa zar je onda čudno što je jedan od prvih komentara koje beležimo - da je to mrtvorođenče koje ne priznaje stvarnost. A stvarnost je da, ma šta pisalo u platformama i u drugim dokumentima, Kosovo živi svoj život i da se trenutno vodi bitka da se u skladu sa Briselskim dogovorom, formira Zajednica srpskih opština.
Predsednik predlaže da se sever Kosova tretira u skladu sa Ustavom Srbije, dok bi teritorija izvan Zajednice srpskih opština imala tretman „koji su Albanci imali u SFRJ”. To bi trebalo da znači široku autonomiju za Kosovo, kakvu imaju republike u federaciji, sa mnogim ovlašćenjima, ali da se ne prekrši Ustav.
Na pitanje kakva dalje može biti sudbina Platforme, profesor FPN Ivo Visković kaže:
“Kada predsednik, po ustavnim ovlašćenjima podnese inicijativu u vezi sa unutrašnjim ili spoljnopolitičkim pitanjima, prema važećem Ustavu i zakonima, Vlada i Skupština treba da zauzmu stav. Ako se poštuje procedura, onda će nakon rasprave na Vladi biti izdato saopštenje da li se tome Vlada priključuje i da li će proslediti Skupštini na razmatranje.”
Na pitanje kakav stav Vlade očekuje, Visković kaže da to zavisi od toga da li su prethodno stavovi razmenjeni i uskladjeni”.
Ako je suditi po potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović, predsednik nije poštom poslao dokument koji je prethodno usaglasio sa premijerom.
“Ako je tačno da su predsednik i njegov kabinet pustili delove tog dokumenta u javnost, mislim da je logično da predsednik valjda prvo sa premijerom o tome razgovara, ako ne i sa članovima Vlade Srbije, za koje kaže da nisu njegov nivo. Ali da bar dogovor postigne sa premijerom pa tek onda da izlazi u javnost, to bi bilo logično", rekla je ministarka je rekla za list "Danas".
Najavlujući Platformu, predsednik Nikolić je u decembru 2014 rekao:
“Načelni je dogovor je da ja napravim okvir. Ja neću da pišem ono što Vlada ne može da sprovede. Sigirno neću napisati plan za ono što bih ja želeo na KIM, nego za ono što mislim da je ostvarivo.”
Profesor Visković kaže za RSE da u normalnoj političkoj proceduri, čak i ako Vlada ne prihvati neki predlog Predsednika, to ne znači da je izmedju njih došlo do “kuršlusa”.
“Radi se o osetljivom pitanju i naravno da može doći do razlike u mišljenjima bilo suštinske, bilo u taktičke prirode. Sve zavisi od toga da li su stavovi u Platformi realni i da li se mogu primeniti”, objašnjava naš sagovornik.
Sociolog Jovo Bakić kaže za Platformu da je čitav predsednikov plan mrtvorođenče, jer predlaže rešenja iz jugoslosvenskog Ustava iz 1974. godine, a ta država je nestala, dakle i njen pravni poredak.
“A stvarnost na Kosovu danas je takva, da je vraćanje na ustavni poredak iz 1974. godine apsolutno nerealno”, kaže Bakić za RSE.
Podsetimo, 2012. godine je predsednik Tomislav Nikolić predložio Platformu o Kosovu koja je izazvala diplomatski skandal, jer je stav da „ništa nije dogovoreno dok nije sve dogodoreno“ podrazumevao praktično suspenziju Briselskog dijaloga. Reagovali su diplomatskim kanalima oštro i Vašington i Bon, pa je sporna rečenica izostavljena. A na domaćem terenu je cela ta ujdurma dočekana, čak i sa podsmehom.
Najavljujući novu Platformu, predsednik države se osvrnuo i na briselski dijalog:
„Čini mi se da bismo , ukoliko bi Srbija odlučila da prihvati nezavisnost KIM, u roku od mesec dana bili članica EU. Ako je to zaista problem za naše pridruživanje EU, hajde da to odmah odlučimo!“
Da li je Nikolićev uporno pisanje platformi o Kosovu, najtežem balastu posleratne Srbije, rezultat njegove vere da se zaista može sprečiti postepeno priznavanje realnosti, a to je da Kosovo odavno živi svoj život odvojen od Srbije koja se, po brisleskim dogovorima definitivno povlači sa Kosova, ili kao pokušaj kupovine alibija za neko buduće vreme, teško je u ovom trenutku sa sigurnošću tvrditi. Time će se i čaršija ali i politička javnost baviti narednih dana.
Kad će Vlada odgovoriti predsedniku, hoće li mu dopis vratiti ili ga proslediti kao vrednu pažnje inicijativu na skupštinsko razmatranje, saznaće se kad premijer to odluči.
