Australija je 26. avgusta registrovala rekordno visoku zimsku temperaturu, pri čemu je živa dostigla 41,6 stepeni Celzijusa na delu svoje severozapadne obale.
Time je oboren prethodni rekord za 0,4 stepena Celzijusa.
Biro za meteorologiju je saopštio da je zabeležio očitavanje iz vojnog objekta za obuku u Jampi Saundu u 15:37 po lokalnom vremenu.
Očitavanje je "najtoplija avgustovska temperatura za bilo koju lokaciju u Australiji" i "novi rekord maksimalne temperature u celoj Australiji za bilo koji zimski mesec", rekao je portparol Biroa za meteorologiju za AFP.
Zvanični podaci pokazuju da prosečne temperature u Australiji stalno rastu, a klimatske promene izazivaju intenzivnije požare, poplave, sušu i toplotne talase.
Dok je rekord "privremeno potvrđen", naučnici i dalje moraju da se uvere da snimak nije rezultat neke lokalne anomalije ili kvara instrumenta pre nego što zvanično uđe u knjige rekorda.
Prethodni rekord od 41,2C postavljen je u avgustu 2020. u obližnjem Vest Roebucku.
Antipodna zima traje od početka juna do kraja avgusta.
Oko 18 odsto Australije je pustinja, a vrućina je uobičajena tokom cele godine daleko od umerenih zona.
Klima Australije je pod velikim uticajem tri ciklična klimatska obrasca: promene temperatura u Indijskom okeanu; promene u pojasu vetra koji se kreću između Australije i Antarktika - takozvani južni anularni režim - i promene u pacifičkim vremenskim obrascima poznatim kao El Nino i La Nina.
Određene kombinacije ova tri klimatska uslova mogu izazvati izuzetno vruće, suve ili vlažne uslove u različitim delovima Australije.
Veruje se da su sve tri glavne australijske pojave koje utiču na klimu pogođene klimatskim promenama izazvanim ljudima, prema istraživanju australijske Organizacije za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta koju podržava država.
Biro za meteorologiju veruje da je „kombinacija (ovih) velikih klimatskih uticaja sa globalnim zagrevanjem“ doprinela da zima 2023. postane najtoplija zima u Australiji u istoriji.
Klimatski naučnici su već predvideli da će 2024. biti najtoplija godina za Zemlju u istoriji.
Od januara do jula, globalne temperature bile su 0,7 stepeni iznad proseka za period 1991-2020, prema podacima Kopernikus službe Evropske unije za klimatske promene.
Temperaturni rekordi su pali širom sveta poslednjih decenija kako su emisije ugljenika izazvane ljudskim faktorima porasle.
Samo u poslednjih nekoliko nedelja zabeležene su rekordne temperature u Sredozemnom moru, norveškom arktičkom arhipelagu Svalbard i glavnom gradu Ukrajine Kijevu.