Ekonomski stručnjak Aleksa Milojević, direktor Ekonomskog instituta Republike Srpske, smatra da privatizirane firme treba reprivatizirati, te formirati dionička društva, sa što više dioničara, po uzoru na njemačke firme. U intervjuu u okviru RSE serijala "Kako izaći iz ekonomske krize", Milojević napominje da bez velikih privrednih firmi nema ni oporavka ekonomije.
Milojević: Kriza koju proživljavamo nije površna, konjukturna, niti je to neki inostrani talas kojio nas je zapljusnuo. Kriza koju proživljavamo je naša duboka, sistemska kriza, odnosno kriza funkcionisanja privrednog i političkog sistema. Razlog je što smo kroz privatizaciju dobili nekvalitetnu svojinu i nekvalitetnog vlasnika. Kod nas je privatizacija shvaćena kao privatna svojina pojedinaca. To je svojina 19. vijeka, a najrazvijeniji oblik privatne svojine 20. i 21. vijeka je masovna dionička svojina. To su milioni akcionara koji su akcionarski suvlasnici krupnih preduzeća. Volkswagen ima šest i po miliona akcionara, Siemens ima milion, Mercedes-Benz ima milijardu i 100 miliona akcija...
Milojević: Mi moramo u ime opstanka izvršiti reprivatizaciju. Mi moramo doći do masovne akcionarske svojine. Naravno, to će biti vrlo teško. Profesor Stjepo Andrić kaže da je Volfgang Petrič napravio 18 milijardi štete građanima samo Federacije BiH i da oni imaju pravo tražiti odštetu od EU za tih 18 milijardi jer je njihov predstavnik je toliko odštetio građane FBiH zato što je zaustavio privatizaciju podjele i prislio na privatizaciju prodaje. Takav dug otprilke duguje nama Milorad Dodik jer je na bazi svoje izdaje prihvatio da se sruši prethodni zakon o privatizaciji, koji je imao privatizaciju podjele sa ciljem da se napravi masovna akcionarska svojina građana i radnika, koja bi onda vukla privredu naprijed. Treba nekoliko stotina krupnih preduzeća za koje će se vezati stotine hiljada malih, sitnih i srednjih preduzeća. Mi ne možemo imati privredu dok nemamo jednu veličinsku strukturu preduzeća, znači dionička svojina, društva sa ograničenom odgovornošću - ta vrsta svojine su srednja preduzeća, društva lica su mala, i ova dole mini su neka porodična, mala preduzeća.
Milojević: To je ključno pitanje zato što je politika okrenuta protiv naroda. Suština globalizma je da je on teret zarobljavanja prenio na domaću vlast. Domaća elita je uvidjela u privatizaciju priliku za ogromnu pljačku naroda i obogatila se. Sad je vrlo teško da se izvrši ponovna reprivatizacija. Ja predlažem drugi model - pošto mi nemamo sada ni svojih banaka, nemamo ni narodnu banku, nemamo svoj monetarni sistem, nama ostaju jedino budžeti kao finansijski izvori, a ekonomija mora da počne od finansija kao najplemenitijeg dijela kapitala - da se iz svih budžeta u opštinama i na nivou Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine izdvoji 30 posto u investicione fondove opština koje će finansirati izgradnju novih preduzeća, da se u svakoj opštini donese, takođe, odluka da opština svojim budžetom garantuje dividendu u tim investicionim fondovima najmanje sedam, osam posto da bi se sredstva povukla iz inostranih banaka i da se ostvarila vlastita investicija. Na taj način bismo u svakoj opštini imali po nekoliko hiljada akcionara u okviru tog investicionog fonda, koji bi onda investirali u pojedina preduzeća - naravno, krupna preduzeća bi bila finansirana od nekoliko opština. Mi bismo, na taj način, ponovo mogli da dođemo do krupnih preduzeća. Bez krupnih preduzeća privreda ne može da opstane, a krupna preduzeća se ne mogu ostvariti bez masovne akcionarske svojine.
RSE: Koje su bolne tačke bosanskohercegovačke ekonomije?
Milojević: Kriza koju proživljavamo nije površna, konjukturna, niti je to neki inostrani talas kojio nas je zapljusnuo. Kriza koju proživljavamo je naša duboka, sistemska kriza, odnosno kriza funkcionisanja privrednog i političkog sistema. Razlog je što smo kroz privatizaciju dobili nekvalitetnu svojinu i nekvalitetnog vlasnika. Kod nas je privatizacija shvaćena kao privatna svojina pojedinaca. To je svojina 19. vijeka, a najrazvijeniji oblik privatne svojine 20. i 21. vijeka je masovna dionička svojina. To su milioni akcionara koji su akcionarski suvlasnici krupnih preduzeća. Volkswagen ima šest i po miliona akcionara, Siemens ima milion, Mercedes-Benz ima milijardu i 100 miliona akcija...
RSE: Na koji način bismo mogli zaustaviti lošu privatizaciju i vratiti je na neke zdrave osnove?
Milojević: Mi moramo u ime opstanka izvršiti reprivatizaciju. Mi moramo doći do masovne akcionarske svojine. Naravno, to će biti vrlo teško. Profesor Stjepo Andrić kaže da je Volfgang Petrič napravio 18 milijardi štete građanima samo Federacije BiH i da oni imaju pravo tražiti odštetu od EU za tih 18 milijardi jer je njihov predstavnik je toliko odštetio građane FBiH zato što je zaustavio privatizaciju podjele i prislio na privatizaciju prodaje. Takav dug otprilke duguje nama Milorad Dodik jer je na bazi svoje izdaje prihvatio da se sruši prethodni zakon o privatizaciji, koji je imao privatizaciju podjele sa ciljem da se napravi masovna akcionarska svojina građana i radnika, koja bi onda vukla privredu naprijed. Treba nekoliko stotina krupnih preduzeća za koje će se vezati stotine hiljada malih, sitnih i srednjih preduzeća. Mi ne možemo imati privredu dok nemamo jednu veličinsku strukturu preduzeća, znači dionička svojina, društva sa ograničenom odgovornošću - ta vrsta svojine su srednja preduzeća, društva lica su mala, i ova dole mini su neka porodična, mala preduzeća.
RSE: Ali ko bi trebao biti nosilac takvih aktivnosti, gospodine Milojeviću, kada znamo da političarima odgovara upravo ovakav sistem kakav je bio na snazi u proteklih 15 godina?
Milojević: To je ključno pitanje zato što je politika okrenuta protiv naroda. Suština globalizma je da je on teret zarobljavanja prenio na domaću vlast. Domaća elita je uvidjela u privatizaciju priliku za ogromnu pljačku naroda i obogatila se. Sad je vrlo teško da se izvrši ponovna reprivatizacija. Ja predlažem drugi model - pošto mi nemamo sada ni svojih banaka, nemamo ni narodnu banku, nemamo svoj monetarni sistem, nama ostaju jedino budžeti kao finansijski izvori, a ekonomija mora da počne od finansija kao najplemenitijeg dijela kapitala - da se iz svih budžeta u opštinama i na nivou Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine izdvoji 30 posto u investicione fondove opština koje će finansirati izgradnju novih preduzeća, da se u svakoj opštini donese, takođe, odluka da opština svojim budžetom garantuje dividendu u tim investicionim fondovima najmanje sedam, osam posto da bi se sredstva povukla iz inostranih banaka i da se ostvarila vlastita investicija. Na taj način bismo u svakoj opštini imali po nekoliko hiljada akcionara u okviru tog investicionog fonda, koji bi onda investirali u pojedina preduzeća - naravno, krupna preduzeća bi bila finansirana od nekoliko opština. Mi bismo, na taj način, ponovo mogli da dođemo do krupnih preduzeća. Bez krupnih preduzeća privreda ne može da opstane, a krupna preduzeća se ne mogu ostvariti bez masovne akcionarske svojine.