U BiH, zemlji sa više od 550.000 nezaposlenih, nijedan od političara ne nudi rješenja. Umjesto konkretnih ekonomskih poteza, građanima BiH prodaju maglu, a saglasni su jedino kad podižu sebi plate, kaže profesorica ekonomije Svetlana Cenić u intervjuu koji je dio serijala kako izvući bh. ekonomiju iz duboke krize.
Svetlana Cenić: Živeti od danas do sutra. Danas se posuđuje da se preživi do sutra, a gomilaju se dugovi koje će vraćati neko. Ništa se ne stvara, ništa se ne pravi, znači – jedna žabokrečina i preživljavanje od danas do sutra.
Svetlana Cenić: Ma, sve su nama oblasti problematične – od finansijske, fiskalne discipline, pod dva kreativnost radnih navika, razvoja, uopšte spoznavanje šta to znači razvoj. Ovde stave dva reda stolova u kancelariju i kažu da ima tri nova radna mesta. Ali neznanje je ono osnovno što će nam doći glave, generalno u državi.
Svetlana Cenić: Ja ću reći nekoliko stvari. Evo, Republici Srpskoj, u nacrtu zakona o fiskalnoj disciplini – toliko su ga obezvredili i obesmislili da mi se povraća. Znate, sad Republika Srpska uvodi svoj fiskalni savet, a postoji fiskalni savet države. I taj ministar finansija treba da bude mehanička ruka koja će potpisivati neke izvanredne situacije, jer su i to sebi dali. Znači, totalno obesmišljeno, sa prividom da oni, eto, nešto rade. Međutim, ja se i dalje zalažem za taj zakon, ali ne ovako obesmišljen u Republici Srpskoj, jer mora na svim nivoima da ide i ta fiskalna odgovornost, to je izjava o fiskalnoj odgovornosti, i moraju se uvesti rokovi plaćanja. Država mora izmirivati svoje obaveze, evo, da kažemo, 45, 60 dana, ali u tom roku ih mora izmiriti zato da privredi oslobodi novac. Mora se staviti moratorij na zaduživanje kod komercijalnih banaka. Šta znači stalno zaduživanje kod komercijalnih banaka!? Pa kamatna stopa je veća, to istiskuje privatna ulaganja. I zato nam se dešava to što nam se dešava – da svaki dan raste broj zaposlenih u javnoj upravi, svaki dan pada broj zaposlenih u privatnom sektoru, jer javni sektor time što uzima pare, povećava kamate i istiskuje potpuno privatni sektor. To su, kažem, samo početne stvari šta još treba uraditi, a da ne kažem gde je tu obrazovanje, gde je tu istraživanje, nauka itd.
Svetlana Cenić: Sve je ovo jedna farsa. I kad se kaže 'pravna država' – kao, sutra mi uđemo u pravnu državu samo zato što će neko usvojiti neke zakone koji se bore protiv korupcije. To je toliko pogubno i pogrešno, i onda vi dobijete na ulici ljude koji očekuju kad mi te zakone budemo imali, sutra pravna država stupa na scenu, ako ne sutra, u ponedeljak. To nema blage veze, ovim zakonima o kojim vam sad govorim, tako se ne dolazi do pravne države. Nema rashoda mimo prihoda, ne može se trošiti više nego što se ima, budžet je zakon, on se mora poštovati onako kako je donet, menja se samo u istoj proceduri – tako dolazimo do pravne države. Manje će se krasti. Ako sad neko dođe na vlast, ja mu prvo savetujem da napravi inventuru i objavi to ovom narodu. Evo, čujete zvižduke vani. Znači, tim ljudima treba reći: ovo smo zatekli, ali ćemo sada svaka dva meseca da vam kažemo šta je sledeće, kakvi su rezultati nakon dva, četiri, osam meseci. Tako se dolazi do pravne države. Tako dobijate ljude da počnu da veruju u ono što radite, da poštuju zakone koji postoje, koje su usvojili, koje niko ne poštuje, a ne da nam se večito potura neka magla. Ja se divim da i postoji uopšte ekonomija u BiH, to su one firme koje su izbegle vlastima pa su same nešto stvorile i bore se.
Svetlana Cenić: Onaj ko sluša svog predsednika da peva pod šatrom, on očigledno nema čime da misli. Onaj ko sluša šta mu samo vođa kaže, taj pokazuje da nema svog mozga. Ne postoji čovek koga ne treba propitivati, preispitivati, sugerisati, kritikovati, nema tog Mesije. Ali, treba dati ljudima priliku da kažu: ovo su rešenja, na osnovu rešenja koja nude suditi, a ne na osnovu čoveka koji je iza, da li je on zgodan ko Omar Šarif u najboljim godinama, da li je on dika i uzdah palanačkih dama koje padaju u trans kad im zapeva Miljacku, to je meni potpuno nebitno na šta on liči. Mene interesuje šta su rešenja. Nijedan od lidera koje sad vidim u Bosni i Hercegovini ne govori šta su rešenja. Daj rešenja, pa masa nek sudi prema tome, a ne prema tome što će nekog da vidi kao vođu i da mu hoda večito za stražnjicom.
RSE: Kako biste uspostavili dijagnozu bh ekonomije?
Svetlana Cenić: Živeti od danas do sutra. Danas se posuđuje da se preživi do sutra, a gomilaju se dugovi koje će vraćati neko. Ništa se ne stvara, ništa se ne pravi, znači – jedna žabokrečina i preživljavanje od danas do sutra.
RSE: Koju oblast u ekonomiji biste naznačili kao najproblematičniju u ovom trenutku?
Svetlana Cenić: Ma, sve su nama oblasti problematične – od finansijske, fiskalne discipline, pod dva kreativnost radnih navika, razvoja, uopšte spoznavanje šta to znači razvoj. Ovde stave dva reda stolova u kancelariju i kažu da ima tri nova radna mesta. Ali neznanje je ono osnovno što će nam doći glave, generalno u državi.
RSE: Šta bi, po Vama, prioritetno trebalo uraditi da bi se ova ekonomska kriza barem zaustavila?
Svetlana Cenić: Ja ću reći nekoliko stvari. Evo, Republici Srpskoj, u nacrtu zakona o fiskalnoj disciplini – toliko su ga obezvredili i obesmislili da mi se povraća. Znate, sad Republika Srpska uvodi svoj fiskalni savet, a postoji fiskalni savet države. I taj ministar finansija treba da bude mehanička ruka koja će potpisivati neke izvanredne situacije, jer su i to sebi dali. Znači, totalno obesmišljeno, sa prividom da oni, eto, nešto rade. Međutim, ja se i dalje zalažem za taj zakon, ali ne ovako obesmišljen u Republici Srpskoj, jer mora na svim nivoima da ide i ta fiskalna odgovornost, to je izjava o fiskalnoj odgovornosti, i moraju se uvesti rokovi plaćanja. Država mora izmirivati svoje obaveze, evo, da kažemo, 45, 60 dana, ali u tom roku ih mora izmiriti zato da privredi oslobodi novac. Mora se staviti moratorij na zaduživanje kod komercijalnih banaka. Šta znači stalno zaduživanje kod komercijalnih banaka!? Pa kamatna stopa je veća, to istiskuje privatna ulaganja. I zato nam se dešava to što nam se dešava – da svaki dan raste broj zaposlenih u javnoj upravi, svaki dan pada broj zaposlenih u privatnom sektoru, jer javni sektor time što uzima pare, povećava kamate i istiskuje potpuno privatni sektor. To su, kažem, samo početne stvari šta još treba uraditi, a da ne kažem gde je tu obrazovanje, gde je tu istraživanje, nauka itd.
RSE: Ali kad je to realno očekivati, s obzirom da znamo da je vlast u zadnjih petnaest godina samo donosila zakone i imala jednoglasan stav kad je u pitanju dizanje plata ili nešto što bi njih zaštitilo od eventualnog procesuiranja?
Svetlana Cenić: Sve je ovo jedna farsa. I kad se kaže 'pravna država' – kao, sutra mi uđemo u pravnu državu samo zato što će neko usvojiti neke zakone koji se bore protiv korupcije. To je toliko pogubno i pogrešno, i onda vi dobijete na ulici ljude koji očekuju kad mi te zakone budemo imali, sutra pravna država stupa na scenu, ako ne sutra, u ponedeljak. To nema blage veze, ovim zakonima o kojim vam sad govorim, tako se ne dolazi do pravne države. Nema rashoda mimo prihoda, ne može se trošiti više nego što se ima, budžet je zakon, on se mora poštovati onako kako je donet, menja se samo u istoj proceduri – tako dolazimo do pravne države. Manje će se krasti. Ako sad neko dođe na vlast, ja mu prvo savetujem da napravi inventuru i objavi to ovom narodu. Evo, čujete zvižduke vani. Znači, tim ljudima treba reći: ovo smo zatekli, ali ćemo sada svaka dva meseca da vam kažemo šta je sledeće, kakvi su rezultati nakon dva, četiri, osam meseci. Tako se dolazi do pravne države. Tako dobijate ljude da počnu da veruju u ono što radite, da poštuju zakone koji postoje, koje su usvojili, koje niko ne poštuje, a ne da nam se večito potura neka magla. Ja se divim da i postoji uopšte ekonomija u BiH, to su one firme koje su izbegle vlastima pa su same nešto stvorile i bore se.
RSE: Da li je rješenje neki novi lider, kao što je slučaj u susjednim državama?
Svetlana Cenić: Onaj ko sluša svog predsednika da peva pod šatrom, on očigledno nema čime da misli. Onaj ko sluša šta mu samo vođa kaže, taj pokazuje da nema svog mozga. Ne postoji čovek koga ne treba propitivati, preispitivati, sugerisati, kritikovati, nema tog Mesije. Ali, treba dati ljudima priliku da kažu: ovo su rešenja, na osnovu rešenja koja nude suditi, a ne na osnovu čoveka koji je iza, da li je on zgodan ko Omar Šarif u najboljim godinama, da li je on dika i uzdah palanačkih dama koje padaju u trans kad im zapeva Miljacku, to je meni potpuno nebitno na šta on liči. Mene interesuje šta su rešenja. Nijedan od lidera koje sad vidim u Bosni i Hercegovini ne govori šta su rešenja. Daj rešenja, pa masa nek sudi prema tome, a ne prema tome što će nekog da vidi kao vođu i da mu hoda večito za stražnjicom.
