Grigorjev za RSE: Pogoršanje odnosa bilo bi na štetu Beograda

Eventualno oštrija reakcija Beograda na uspostavljanje diplomatskih odnosa Crne Gore sa Kosovom samo bi bila na štetu Srbije, smatra direktor za Zapadni Balkan u Projektu za etničke odnose sa sedištem u Prinstonu u Sjedinjenim Američkim Državama Aleks Grigorjev.

Grigorjev za Radio Slobodna Evropa kaže kako se ipak nada da će zvanični Beograd povesti računa da zbog pitanja Kosova dodatno ne pogorša odnose sa susjedima.

RSE: Gospodine Gregorjev, ovih dana se analitičari bave budućnošću odnosa Beograda i Podgorice nakon što je Crna Gora uspostavila diplomatske odnose sa Kosovom. Da li očekujete značajnije zahlađenje odnosa zbog toga, i kako komentarište prve reakcije Beograda?

Grigorjev: Ja mislim da je prva reakcija Beograda očekivana. Od kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova reakcije iz Beograda su bile oštre, ali i očekivane. Beograd će svakako reagovati i ovog puta, samo se nadam da će ovo biti zadnja reakcija. Pogoršanje odnosa Beograda i Podgorice će biti na štetu Beograda.
Ja sa nadam da Vlada u Beogradu razume da pogoršanje odnosa sa susedima zbog pitanja Kosova neće doprinjeti ni regionalnoj saradnji, ni miru ni eventualnom učlanjenju Srbije u Evropsku uniju, što je jedan od najvažnijih planova sadašnje Vlade u Beogradu.

RSE: Da li ovakvo ponašanje Beograda po vama doprinosi regionalnoj nestabilnosti?

Grigorjev: Mislim da Beograd nema drugog izbora zbog te politike prema pitanju Kosova koju je izabrao posle proglašenja nezavisnosti. To je potpuno legitiman stav Beograda da smatra da je Kosovo deo Srbije. Mislim da nije bila moguća drugačija reakcija. Ali, ja sa nadam da Vlada u Beogradu razume da pogoršanje odnosa sa susedima zbog pitanja Kosova neće doprinjeti ni regionalnoj saradnji, ni miru ni eventualnom učlanjenju Srbije u Evropsku uniju, što je jedan od najvažnijih planova sadašnje Vlade u Beogradu.

RSE: Zvanična Podgorica je razmjenom ambasodora, ono što bi trebalo da uslijedi a još nije, uslovila davanjem statusnih prava Crnogorcima na Kosovu, odnosno, traži da crnogorska manjina bude priznata na Kosovu, i da bude autentično predstavljena u tamošnjim institucijama. Koliko je realno da te zahtjeve kosovske vlasti ispune?

Grigorjev: Zahtjev je potpuno legitiman i treba ga razmotriti, ali mislim da je najbolji način rada na tom pitanju kada je ambasador i u Podgorici i u Prištini i ima stalan dijalog, stalan kontakt između dvije vlade preko diplomatskih predstavništava dveju zemalja.