Organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Londonu Amnesti Internešenl, AI, je saopštila da ni Srbija ni Kosovo još nisu uspeli da rasvetle sudbinu nestalih i odgovorne privedu pred lice pravde. Ali albanski i srpski zvaničnici ističu da Amnesti nije u pravu kada izjednačava odgovornost dve strane.
U izveštaju povodom 10 godina od završetka konflikta, Amnesti Internešenl piše da više od 1.900 porodica na Kosovu i u Srbiji još ne zna šta se desilo sa njihovim najmilijima. Organizacija izveštava da vlasti nisu uspele da pruže sve podatke o sudbini nestalih lica i tako utvrde posledice zločina.
“U proteklih deset godina vlasti Srbije i Kosova nisu uspele da razmotre posledice ratnih zločina koji su se desili na Kosovu 1999. godine”, kaže Sian Džons, stručnjak za Balkan u Amnesty International.
Ova organizacija ističe da vlasti nisu ‘uspele da pokrenu nezavisnu istragu, rasvetle sudbinu nestalih i tako donesu pravdu albanskim porodicama, čije su članove kidnapovale srpske snage i srpskim porodicama čije su članove kidnapovali pripadnici OVK’.
Ali zvaničnici Vlade Kosova ocenjuju da odgovornost za zločine ne može biti jednaka. Ističe se da Priština sa onoliko informacija koliko ima pokušava da pronađe i identifikuje žrtve na Kosovu, što kako se dodaje nije slučaj sa srpskom vladom.
Đetaj: Radi se o pogrešnom izjednačavanju
Predsednik komisije za nestale pri Vladi Kosova Prenk Đetaj kaže da se radi o pogrešnom izjednačavanju i da Beograd ima veću odgovornost da kaže šta se dogodilo sa svim žrtvana zarobljenim tokom rata 99. godine
"Srbija je imala organizovanu komandnu strukturu i naređivala zločine na Kosovu, tom prilikom je bilo ubistava, kidnapovanja, uništavanja i to ceo svet zna. Ali na Kosovu nema dovoljno infomacija iako bismo bili zadovoljni kada bismo mogli nešto da uradimo”, kaže Đetaj.
Na Kosovu se kao nestalo vodi još 1900 lica, od čega većina Albanaca ali i oko 400 Srba. Đetaj kaže da je Priština uvek spremna da radi na rešavanju sudbine nestalih lica ali da joj nedostaju informacije o zločinima protiv Srba.
“Sa onoliko informacija kojima raspolažemo nastavićemo da istražujemo svako područje za koje se sumnja da može biti masovna grobnica”, rekao je Đetaj.
Velić nezadovoljan rezultatima istrage sudbine nestalih Srba
I kosovski Srbi ističu važnost rasvetljavanja sudbine nestalih lica iz svih zajednica.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Dragan Velić nije zadovoljan rezultatima istrage sudbine nestalih kosovskih Srba.
“Vrlo je važno da se rasvetli sudbina nestalih bez obzira na nacionalnu pripadnost. Ali istini za volju, ako se to procentualno sagleda kada se tiče Srba koji su kidnapovani pre i nakon dolaska misije UN može se reći da više od 90 % nije pronađeno a kada se tiče Albanaca taj procenat je sasvim obrnut, tako da to se ne može izjednačavati”, kaže Velić.
Amnesti Internešenl je pozvao Kosovo i Srbiju da se posvete posledicama oružanog konflikta tako što će se otkriti sve lokacije masovnih grobnica. Dalje se poručuje da se mora prekinuti politički uticaj te uspostavi nezavisna istraga svih zločina.
Velić kaže da je rešavanje sudbine nestalih i utvrđivanje pravde preduslov za zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu.
“Samo na taj način se može u budućnost gledati mirnije odnosno samo se na taj način tražiti i mogućnost za nekakav zajednički život i samim tim, i poverenje. Kada dođe poverenje onda se sigurno može tražiti i obezbediti bezbednost, suživot i život svih na ovim prostorima”, istakao je on.
Radne grupe za rasvetljavanje sudbine nestalih Albanaca i Srba su u proteklom periodu uz posredovanje Međunarodnog komiteta crvenog krsta održale brojne sastanke. Jedan od rezultata tih razgovora je bio vraćanje stotine posmrtnih ostataka ubijenih Albanaca pronađenih u masovnim grobnicama u Srbiji na Kosovo. Ali Crveni krst je više puta kritikovao srpske i kosovske vlasti da politizuju problem nestalih, koji se mora sagledati kao humanitarno pitanje.
* * * * *
VIše o izveštaju AI za 2009. o zemljama regije pročitajte OVDE.
“U proteklih deset godina vlasti Srbije i Kosova nisu uspele da razmotre posledice ratnih zločina koji su se desili na Kosovu 1999. godine”, kaže Sian Džons, stručnjak za Balkan u Amnesty International.
U proteklih deset godina vlasti Srbije i Kosova nisu uspele da razmotre posledice ratnih zločina koji su se desili na Kosovu 1999. godine.
Ova organizacija ističe da vlasti nisu ‘uspele da pokrenu nezavisnu istragu, rasvetle sudbinu nestalih i tako donesu pravdu albanskim porodicama, čije su članove kidnapovale srpske snage i srpskim porodicama čije su članove kidnapovali pripadnici OVK’.
Ali zvaničnici Vlade Kosova ocenjuju da odgovornost za zločine ne može biti jednaka. Ističe se da Priština sa onoliko informacija koliko ima pokušava da pronađe i identifikuje žrtve na Kosovu, što kako se dodaje nije slučaj sa srpskom vladom.
Đetaj: Radi se o pogrešnom izjednačavanju
Predsednik komisije za nestale pri Vladi Kosova Prenk Đetaj kaže da se radi o pogrešnom izjednačavanju i da Beograd ima veću odgovornost da kaže šta se dogodilo sa svim žrtvana zarobljenim tokom rata 99. godine
Na Kosovu se kao nestalo vodi još 1900 lica, od čega većina Albanaca ali i oko 400 Srba.
Na Kosovu se kao nestalo vodi još 1900 lica, od čega većina Albanaca ali i oko 400 Srba. Đetaj kaže da je Priština uvek spremna da radi na rešavanju sudbine nestalih lica ali da joj nedostaju informacije o zločinima protiv Srba.
“Sa onoliko informacija kojima raspolažemo nastavićemo da istražujemo svako područje za koje se sumnja da može biti masovna grobnica”, rekao je Đetaj.
Velić nezadovoljan rezultatima istrage sudbine nestalih Srba
I kosovski Srbi ističu važnost rasvetljavanja sudbine nestalih lica iz svih zajednica.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Dragan Velić nije zadovoljan rezultatima istrage sudbine nestalih kosovskih Srba.
“Vrlo je važno da se rasvetli sudbina nestalih bez obzira na nacionalnu pripadnost. Ali istini za volju, ako se to procentualno sagleda kada se tiče Srba koji su kidnapovani pre i nakon dolaska misije UN može se reći da više od 90 % nije pronađeno a kada se tiče Albanaca taj procenat je sasvim obrnut, tako da to se ne može izjednačavati”, kaže Velić.
Ako se to procentualno sagleda kada se tiče Srba koji su kidnapovani pre i nakon dolaska misije UN može se reći da više od 90 % nije pronađeno a kada se tiče Albanaca taj procenat je sasvim obrnut, tako da to se ne može izjednačavati.
Amnesti Internešenl je pozvao Kosovo i Srbiju da se posvete posledicama oružanog konflikta tako što će se otkriti sve lokacije masovnih grobnica. Dalje se poručuje da se mora prekinuti politički uticaj te uspostavi nezavisna istraga svih zločina.
Velić kaže da je rešavanje sudbine nestalih i utvrđivanje pravde preduslov za zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu.
“Samo na taj način se može u budućnost gledati mirnije odnosno samo se na taj način tražiti i mogućnost za nekakav zajednički život i samim tim, i poverenje. Kada dođe poverenje onda se sigurno može tražiti i obezbediti bezbednost, suživot i život svih na ovim prostorima”, istakao je on.
Radne grupe za rasvetljavanje sudbine nestalih Albanaca i Srba su u proteklom periodu uz posredovanje Međunarodnog komiteta crvenog krsta održale brojne sastanke. Jedan od rezultata tih razgovora je bio vraćanje stotine posmrtnih ostataka ubijenih Albanaca pronađenih u masovnim grobnicama u Srbiji na Kosovo. Ali Crveni krst je više puta kritikovao srpske i kosovske vlasti da politizuju problem nestalih, koji se mora sagledati kao humanitarno pitanje.
* * * * *
VIše o izveštaju AI za 2009. o zemljama regije pročitajte OVDE.