Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) objavila je u četvrtak godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu.
Kada je u pitanju Srbija, AI je u godišnjem izveštaju kritikovao stanje u srpskim zatvorima, napade na Rome i diskriminaciju Albanaca na jugu Srbije.
"Za zatvore se ne izdvaja dovoljno sredstava, prenatrpani su, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja", kaže se u izveštaju na čijem početku se podseća da su vlasti prošle godine uhapsile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, posle čega je Evropska unija dodelila zemlji status kandidata za članstvo.
Organizacija navodi da i dalje traju napadi na Rome, kao i da se nastavlja njihovo prisilno premeštanje iz nehigijenskih naselja u Beogradu, podsećajući na slučaj izmeštanja romskih porodica iz naselja Belvil.
U poglavlju posvećenom diskriminaciji, "Amnesti" je kritikovao Srbiju zbog diskriminacije Albanaca na jugu zemlje, posebno u pogledu njihovog obrazovanja. Ocenjuje se i da je Vlada otkazavši Paradu ponosa posle pretnji desničarskih organizacija "prekršila svoju obavezu o garantovanju slobode izražavanja i okupljanja".
U delu posvećenom Kosovu, organizacija "Amnesti" je kritikovao vlasti u Prištini zbog "kumulativne" diskriminacije nad Romima, Aškalijama i Egipćanima, i podsetila na izveštaj OEBS-a u kome je ocenjeno da nisu stvoreni adekvatni uslovi za njihovu integraciju.
"Amnesti" je, takođe, kritikovao i rad Euleksa što je u njegovom radu prioritet dat slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, što vodi u "kontinuirano nekažnjavanje za nerešene slučajeve ratnih zločina".
AI u izveštaju Hrvatsku kritikuje zbog sporog procesuiranja zločina nad Srbima, ali i diskriminaciju manjina, kako etničkih, tako i seksualnih.
Iako su predsednik Ivo Josipović i sudske vlasti uložili određene napore za rešavanje pitanja iz ratne prošlosti, hrvatska vlada nije preduzela dovoljne korake, pa je generalno uzevši, napredak u procesuiranju ratnih zločina spor, navodi AI.
Dodaje se da se u Hrvatskoj Romi suočavaju s diskriminacijom u pristupu ekonomskim i socijalnim pravima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje.
U delu izveštaja o BiH navodi se da su institucije na nivou države, uključujući pravosuđe, slabljene tokom prethodne godine.
"Napredak u rešavanju slučajeva ratnih zločina ometan je političkim preprekama da se poboljša regionalna saradnja, uključujući i neuspeh da se uklone pravne prepreke izručenju lica osumnjičenih za ratne zločine između BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore", upozorava se u izveštaju.
Amnesti internešnel ukazuje i na probleme u oblasti zaštite i podrške svedocima.
"Mere za podršku i zaštitu svedoka u slučajevima procesuiranim na nižim nivoima, a koje su identifikovane u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina kao neophodne, i dalje ne postoje", kaže se u izveštaju i napominje se da je ta situacija odvraćala žrtve od traženja pravde.
Napominje se da je u BiH održivost povratka ostala problem, jer bi se eventualni povratnici susreli sa diskriminacijom "u pristupu pravima na zdravstenu zaštitu, penzije, socijalnu zaštitu i zaposlenje".
U izveštaju se naglašava da vlasti nisu uspele da provedu presudu Evropskog suda za ljudska prava od decembra 2009. godine u slučaju "Sejdić - Finci".
Staviti narod ispred profita
AI navodi da hrabrost koju su protiv nepravde pokazali demonstranti širom sveta u prethodnoj godini nije naišla na adekvatan odgovor svetskih vođa - od lokalnih do međunarodnih.
Arapsko proleće učinilo je da 2011. godina bude godina aktivizma, ali uprkos sve učestalijim protestima protiv povreda prava godina je bila "depresivno prepoznatljiva" i po "vladama svih političkih opredeljenja koje su nastavljale da deluju selektivno i kakva god da je bila njihova retorika, nastojale su da podrede ljudska prava svojim sopstvenim oportunističkim interesima", stoji u izveštaju.
Podvukavši da je sirijska vlada glavni kupac oružja koje proizvode ruske firme, AI je kritikovao Rusiju i Kinu što su blokirale međunarodne akcije protiv smrtonosnog režima Damaska. Navodi se da su Rusija i Kina učinile da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) izgleda "umorno, bez rešenja i nesposobno" u ulozi čuvara svetskog mira.
"Ono što smo videli u proteklih 12 meseci, kada je približno 9.000 Sirijaca ubila njihova vlada, bila je nesposobnost SB UN da efikasno deluje. Rusija i Kina su uložile veto na rezoluciju koja je bila pred Savetom bezbednosti, a nije ni bila veoma oštra rezolucija. Ali u ovom slučaju to samo pokazuje kako dve zemlje koje su među šest najvećih svetskih trgovaca oružjem mogu da glasaju više razmišljajući o svom džepu nego o ideji da je njihova dužnost da sačuvaju međunarodni mir i bezbednost", istakao je Widney Brown, viši direktor za Međunarodno pravo i pravdu u AI.
U izveštaju se takođe kritikuje Saudijska Arabija i zapadne zemlje koje okreću glavu na upotrebu sile protiv demonstranata u Bahreinu. Salil Shetty, glavni sekretar Amnesty Internationala rekao je da je "vreme da se dobrobit naroda stavi ispred korporacija i prava ispred profita".
"Poruka AI nije upućena samo liderima u jednom delu sveta. Loše vođstvo je globalni fenomen u protekloj godini, tako da je ova poruka upućena liderima svih vlada, pogotovo zemalja u razvoju, a ovde ne mislim samo na Rusiju i Kinu. Poruka je da ne smeju da zaborave da imaju međunarodne obaveze i odgovornost. Građani ovih zemalja pozivaju na okončanje represije, pozivaju na poštovanje njihovih prava i da pravda bude bitnija od zarade. Nemojte da izneverite ove ljude", poručio je on.
AI takođe kritikuje unutrašnju politiku vlasti u Rusiji, Belorusiji, Uzbekistanu, Turkmenistanu i Azerbejdžanu, gde su nasiljem razbijani protesti i hapšeni opozicioni lideri.
Kada je u pitanju Srbija, AI je u godišnjem izveštaju kritikovao stanje u srpskim zatvorima, napade na Rome i diskriminaciju Albanaca na jugu Srbije.
"Za zatvore se ne izdvaja dovoljno sredstava, prenatrpani su, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja", kaže se u izveštaju na čijem početku se podseća da su vlasti prošle godine uhapsile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, posle čega je Evropska unija dodelila zemlji status kandidata za članstvo.
Organizacija navodi da i dalje traju napadi na Rome, kao i da se nastavlja njihovo prisilno premeštanje iz nehigijenskih naselja u Beogradu, podsećajući na slučaj izmeštanja romskih porodica iz naselja Belvil.
U poglavlju posvećenom diskriminaciji, "Amnesti" je kritikovao Srbiju zbog diskriminacije Albanaca na jugu zemlje, posebno u pogledu njihovog obrazovanja. Ocenjuje se i da je Vlada otkazavši Paradu ponosa posle pretnji desničarskih organizacija "prekršila svoju obavezu o garantovanju slobode izražavanja i okupljanja".
U delu posvećenom Kosovu, organizacija "Amnesti" je kritikovao vlasti u Prištini zbog "kumulativne" diskriminacije nad Romima, Aškalijama i Egipćanima, i podsetila na izveštaj OEBS-a u kome je ocenjeno da nisu stvoreni adekvatni uslovi za njihovu integraciju.
"Amnesti" je, takođe, kritikovao i rad Euleksa što je u njegovom radu prioritet dat slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, što vodi u "kontinuirano nekažnjavanje za nerešene slučajeve ratnih zločina".
AI u izveštaju Hrvatsku kritikuje zbog sporog procesuiranja zločina nad Srbima, ali i diskriminaciju manjina, kako etničkih, tako i seksualnih.
Iako su predsednik Ivo Josipović i sudske vlasti uložili određene napore za rešavanje pitanja iz ratne prošlosti, hrvatska vlada nije preduzela dovoljne korake, pa je generalno uzevši, napredak u procesuiranju ratnih zločina spor, navodi AI.
Dodaje se da se u Hrvatskoj Romi suočavaju s diskriminacijom u pristupu ekonomskim i socijalnim pravima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje.
U delu izveštaja o BiH navodi se da su institucije na nivou države, uključujući pravosuđe, slabljene tokom prethodne godine.
"Napredak u rešavanju slučajeva ratnih zločina ometan je političkim preprekama da se poboljša regionalna saradnja, uključujući i neuspeh da se uklone pravne prepreke izručenju lica osumnjičenih za ratne zločine između BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore", upozorava se u izveštaju.
Amnesti internešnel ukazuje i na probleme u oblasti zaštite i podrške svedocima.
"Mere za podršku i zaštitu svedoka u slučajevima procesuiranim na nižim nivoima, a koje su identifikovane u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina kao neophodne, i dalje ne postoje", kaže se u izveštaju i napominje se da je ta situacija odvraćala žrtve od traženja pravde.
Napominje se da je u BiH održivost povratka ostala problem, jer bi se eventualni povratnici susreli sa diskriminacijom "u pristupu pravima na zdravstenu zaštitu, penzije, socijalnu zaštitu i zaposlenje".
U izveštaju se naglašava da vlasti nisu uspele da provedu presudu Evropskog suda za ljudska prava od decembra 2009. godine u slučaju "Sejdić - Finci".
Staviti narod ispred profita
AI navodi da hrabrost koju su protiv nepravde pokazali demonstranti širom sveta u prethodnoj godini nije naišla na adekvatan odgovor svetskih vođa - od lokalnih do međunarodnih.
Arapsko proleće učinilo je da 2011. godina bude godina aktivizma, ali uprkos sve učestalijim protestima protiv povreda prava godina je bila "depresivno prepoznatljiva" i po "vladama svih političkih opredeljenja koje su nastavljale da deluju selektivno i kakva god da je bila njihova retorika, nastojale su da podrede ljudska prava svojim sopstvenim oportunističkim interesima", stoji u izveštaju.
Dim iznad Rastana, uporišta sirijskih pobunjenika, maj 2012.
Podvukavši da je sirijska vlada glavni kupac oružja koje proizvode ruske firme, AI je kritikovao Rusiju i Kinu što su blokirale međunarodne akcije protiv smrtonosnog režima Damaska. Navodi se da su Rusija i Kina učinile da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) izgleda "umorno, bez rešenja i nesposobno" u ulozi čuvara svetskog mira.
"Ono što smo videli u proteklih 12 meseci, kada je približno 9.000 Sirijaca ubila njihova vlada, bila je nesposobnost SB UN da efikasno deluje. Rusija i Kina su uložile veto na rezoluciju koja je bila pred Savetom bezbednosti, a nije ni bila veoma oštra rezolucija. Ali u ovom slučaju to samo pokazuje kako dve zemlje koje su među šest najvećih svetskih trgovaca oružjem mogu da glasaju više razmišljajući o svom džepu nego o ideji da je njihova dužnost da sačuvaju međunarodni mir i bezbednost", istakao je Widney Brown, viši direktor za Međunarodno pravo i pravdu u AI.
U izveštaju se takođe kritikuje Saudijska Arabija i zapadne zemlje koje okreću glavu na upotrebu sile protiv demonstranata u Bahreinu. Salil Shetty, glavni sekretar Amnesty Internationala rekao je da je "vreme da se dobrobit naroda stavi ispred korporacija i prava ispred profita".
"Poruka AI nije upućena samo liderima u jednom delu sveta. Loše vođstvo je globalni fenomen u protekloj godini, tako da je ova poruka upućena liderima svih vlada, pogotovo zemalja u razvoju, a ovde ne mislim samo na Rusiju i Kinu. Poruka je da ne smeju da zaborave da imaju međunarodne obaveze i odgovornost. Građani ovih zemalja pozivaju na okončanje represije, pozivaju na poštovanje njihovih prava i da pravda bude bitnija od zarade. Nemojte da izneverite ove ljude", poručio je on.
AI takođe kritikuje unutrašnju politiku vlasti u Rusiji, Belorusiji, Uzbekistanu, Turkmenistanu i Azerbejdžanu, gde su nasiljem razbijani protesti i hapšeni opozicioni lideri.