Amnesty International upozorio je u godišnjem izveštaju na loše stanje u srpskim zatvorima, napade na Rome i diskriminaciju Albanaca na jugu Srbije.
Ta globalna organizacija za zaštitu ljudskih prava navela je da su zatvorenici u Srbiji i dalje u opasnosti da budu žrtve mučenja i lošeg postupanja zbog nedostatka efikasnog kontrolnog mehanizma.
Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je za RSE da je njegova kancelarija u ranijim izveštajima nadležnim organima konstatovala isto stanje, i da je najveći problem prenatrpanost srpskih zatvora.
“Zatvori u Srbiji su mesto gde zatvorenici veoma često ne borave u uslovima koji su propisani kao minimalni za dostojanstven boravak. Imamo gotovo dvostruko više ljudi u zatvorima nego što je njihov kapacitet. Torture u ovdašnjim zatvorima nisu sistemska pojava, ali je takodje utvrdjivano da se dogadjaju. To je nešto što na žalost, kao i u drugim zemljama, ne može potpuno da se iskoreni. Događaji tog tipa se po pravilu utvrdjuju i na njh se reaguje”, kaže Janković.
U analizi Amnesy Internationala kaže se da se za zatvore u Srbiji ne izdvaja dovoljno sredstava, da su prebukirani, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja.
Nakon obilaska zatvora u Srbiji aktivisti domaćih nevladinih organizacija nedavno su saopštili da se u njima nalazi 11.500 osuđenika i pritvorenika, iako je maksimalan kapacitet 8.000 ljudi, i konstatovali da se njihov broj iz godine u godinu povećava.
Vesna Petrović, iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da u vreme ekonomske krize država čini koliko može da poboljša uslove u kazneno-popravnim ustanovama, ali da su osim novca potrebna rešenja koja podrazumevaju i alternativne sankcije za počinioce:
“Time bi se smanjila prenatrpanost zatvora. I onda se ne bi dešavale sadašnje situacije da veliki kriminalci budu u istoj ćeliji ili zatvoru sa ljudima koji su iz nehata ubili nekoga u saobraćajnoj nesreći. Trebalo bi da se poboljša i kadrovska struktura u zatvorima jer sada je u njima mnogo zatvorenika a malo onih koji se njima bave.”
Promeniti odnos celog društva
U izveštaju Amnesty international navodi da su Albanci na jugu Srbije diskriminisani, posebno u pogledu obrazovanja.
Saša Janković kaže da do takvih problema dolazi jer je vlast manjinskim pravima pokušala da se bavi uvođenjem novih rešenja koja u praksi nisu zaživela.
“Potpuno je neshvatljivo da se pitanje udžbenika na albanskom jeziku rasteže godinama. Zato što Srbija nije u stanju da ih prevede sa srpskog i stavi ih na raspolaganje gradjanima albanske nacionalnosti kako bi svako dete imalo priliku da uči iz tih knjiga. I kako bi pravo na obrazovanje praktično bilo podjednako za sve. To se dešava zbog nekih nedopustivih administrativnioh i birokratskih razloga, ali se bojim da iza njih često stoje i neki malo dublji razlozi”, ocenjuje Janković.
Amnesty international upozorava da se u Srbiji dešavaju napadi na Rome i kritikuje ovdašnje vlasti zbog njihovog prisilnog premeštanja iz nehigijenskih naselja u Beogradu.
Posebno se navodi slučaj paljenja romskog naselja u Zvečanskoj ulici kada je 120 ljudi ostalo bez doma, i podseća da se sumnja da iza napada stoje fudbalski huligani.
Vesna Petrović kaže da sva istraživanja pokazuju da je romska populacija u Srbiji najugroženija i da su potrebna sistemska rešenja za njihove probleme i zaključuje da čitavo društvo mora da promeni odnos prema Romima:
“Najveća opasnost je to što u ovdašnjem društvu ponekada postoji, ne znam kako bih to više nazvala, jedan rasizam u odnosu na odredjene kategorije stanovnika. Mislim da zbog toga vlasti moraju da obrate mnogo više pažnje na obrazovanje i dugoročno razvijanje atmosfere tolerancije i prihvatanja različitosti.”
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji je u 2011. godini upućeno 350 žalbi pojedinaca i nevladinog sektora zbog kršenja odredaba Zakona protiv diskriminacije.
Ta globalna organizacija za zaštitu ljudskih prava navela je da su zatvorenici u Srbiji i dalje u opasnosti da budu žrtve mučenja i lošeg postupanja zbog nedostatka efikasnog kontrolnog mehanizma.
Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je za RSE da je njegova kancelarija u ranijim izveštajima nadležnim organima konstatovala isto stanje, i da je najveći problem prenatrpanost srpskih zatvora.
“Zatvori u Srbiji su mesto gde zatvorenici veoma često ne borave u uslovima koji su propisani kao minimalni za dostojanstven boravak. Imamo gotovo dvostruko više ljudi u zatvorima nego što je njihov kapacitet. Torture u ovdašnjim zatvorima nisu sistemska pojava, ali je takodje utvrdjivano da se dogadjaju. To je nešto što na žalost, kao i u drugim zemljama, ne može potpuno da se iskoreni. Događaji tog tipa se po pravilu utvrdjuju i na njh se reaguje”, kaže Janković.
U analizi Amnesy Internationala kaže se da se za zatvore u Srbiji ne izdvaja dovoljno sredstava, da su prebukirani, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja.
Nakon obilaska zatvora u Srbiji aktivisti domaćih nevladinih organizacija nedavno su saopštili da se u njima nalazi 11.500 osuđenika i pritvorenika, iako je maksimalan kapacitet 8.000 ljudi, i konstatovali da se njihov broj iz godine u godinu povećava.
Vesna Petrović, iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da u vreme ekonomske krize država čini koliko može da poboljša uslove u kazneno-popravnim ustanovama, ali da su osim novca potrebna rešenja koja podrazumevaju i alternativne sankcije za počinioce:
“Time bi se smanjila prenatrpanost zatvora. I onda se ne bi dešavale sadašnje situacije da veliki kriminalci budu u istoj ćeliji ili zatvoru sa ljudima koji su iz nehata ubili nekoga u saobraćajnoj nesreći. Trebalo bi da se poboljša i kadrovska struktura u zatvorima jer sada je u njima mnogo zatvorenika a malo onih koji se njima bave.”
Promeniti odnos celog društva
U izveštaju Amnesty international navodi da su Albanci na jugu Srbije diskriminisani, posebno u pogledu obrazovanja.
Saša Janković kaže da do takvih problema dolazi jer je vlast manjinskim pravima pokušala da se bavi uvođenjem novih rešenja koja u praksi nisu zaživela.
“Potpuno je neshvatljivo da se pitanje udžbenika na albanskom jeziku rasteže godinama. Zato što Srbija nije u stanju da ih prevede sa srpskog i stavi ih na raspolaganje gradjanima albanske nacionalnosti kako bi svako dete imalo priliku da uči iz tih knjiga. I kako bi pravo na obrazovanje praktično bilo podjednako za sve. To se dešava zbog nekih nedopustivih administrativnioh i birokratskih razloga, ali se bojim da iza njih često stoje i neki malo dublji razlozi”, ocenjuje Janković.
Amnesty international upozorava da se u Srbiji dešavaju napadi na Rome i kritikuje ovdašnje vlasti zbog njihovog prisilnog premeštanja iz nehigijenskih naselja u Beogradu.
Posebno se navodi slučaj paljenja romskog naselja u Zvečanskoj ulici kada je 120 ljudi ostalo bez doma, i podseća da se sumnja da iza napada stoje fudbalski huligani.
Vesna Petrović kaže da sva istraživanja pokazuju da je romska populacija u Srbiji najugroženija i da su potrebna sistemska rešenja za njihove probleme i zaključuje da čitavo društvo mora da promeni odnos prema Romima:
“Najveća opasnost je to što u ovdašnjem društvu ponekada postoji, ne znam kako bih to više nazvala, jedan rasizam u odnosu na odredjene kategorije stanovnika. Mislim da zbog toga vlasti moraju da obrate mnogo više pažnje na obrazovanje i dugoročno razvijanje atmosfere tolerancije i prihvatanja različitosti.”
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji je u 2011. godini upućeno 350 žalbi pojedinaca i nevladinog sektora zbog kršenja odredaba Zakona protiv diskriminacije.