Odluka bivšeg šefa diplomatije Srbije i Crne Gore, Gorana Svilanovića, da potpiše nedavno objavljeni izveštaj Međunarodne komisije za Balkan kojim se predviđa nezavisnost Kosova, naišla je na oštre kritike jednog dela političke javnosti u Srbiji, a Srpska radikalna stranka je protiv njega podnela i krivičnu prijavu.
SVILANOVIĆ: Šta je ono što mi predlažemo? Mi, za razliku od međunarodne krizne grupe čiji je predlog bio - priznajte odmah jednostrano nezavisnost Kosova i ignorišite sve druge zahteve, kažemo da to ne treba raditi, da takvo rešenje ne treba nametati, nego da treba otvoriti pregovarački proces. Taj pregovarački proces vidimo u nekoliko faza. Prva faza je ovo što sada imamo.
U narednoj fazi Srbija mora da prihvati da će Kosovo u jednom trenutku biti nezavisno i suvereno i da zbog toga mora da uđe u dijalog sa Kosovom, u dijalog sa Evropskom unijom, a da Evropska unija sa svoje strane preuzme određene obaveze u odnosu na Kosovo.
U trećoj fazi tražimo od Evropske unije da uradi jednu ključnu stvar. Evropska unija je u ovom trenutku spremna i u stanju je da pregovara o članstvu sa državama. Pošto Kosovo nije država, Evropska unija mora da prihvati tu činjenicu da iako Kosovo nije država ipak pregovara sa njime i da u tom pregovaračkom procesu, u procesu stabilizacije i pridruživanja, napravi jedan korak više, da taj proces obogati jednim novim elementom, a to je da se u proces stabilizacije i pridruživanja ubaci i proces izgradnje države koja će biti u stanju da bude članica Evropske unije. U trećoj fazi Evropska unija daje nezavisnost. Kosovo nije suvereno, nije članica Ujedinjenih nacija, ali Evropska unija i pored toga prihvata da vodi pregovore o članstvu sa Kosovom. Evropska unija na sebe preuzima zaštitu ljudskih i manjinskih prava na Kosovu. Evropska unija, zajedno sa NATO-om, preuzima bezbednost. Savetovaćemo da NATO ostane prisutan na Kosovu sve vreme.
U četvrtoj fazi Kosovo postaje član Evropske unije i tek u tom trenutku puni suverenitet i postaje članica Ujedinjenih nacija.
Najranije to vidim u 2014-2015. godini. Niko se u svetu ne bavi Kosovom. Svi znaju da će biti tako kako govorimo, ili slično. Suštinski problem je da uverimo Evropu da preuzme viši nivo odgovornosti i da konačno, definitivno, bezpogovorno i bespovratno donese odluku da hoće ubrzano da integriše Zapadni Balkan. Evropa u ovom trenutku nije spremna da obeća da će ubrzano da uključi ovaj region u Evropsku uniju, a ne da će na drugi način da rešava Kosovo.
RSE: To što ste rekli zvuči kao dokument koji je realnost. Možda neko to i zna, ali niko u ovom trenutku nije spreman da kaže narodu da to jeste realnost. To ste rekli i naišli ste na neodobravanje i na žestoke napade. Ako stavljamo na stranu one koji su najekstremniji, šta se dešava sa ovima sa kojima možete da razgovarate i kojima ste predočili sve ove činjenice? Prva posledica koju vidim je ta da ste postigli dogovor sa predsednikom Srbije da izađete iz poslaničkog kluba Demokratske stranke u Skupštini Srbije, jer gospodin Tadić, kao predsednik Srbije, ne može da ponese teret toga što sada govorite. Da li predsednik Srbije shvata realnost i neumitnost toga ili ne?
SVILANOVIĆ: Sve što sam izgovorio poznato je ljudima koji su u vladi. Poznato je predsedniku države. Nemam dileme da o tome znaju i ljudi iz vodećih opozicionih stranaka. Komisija je razgovarala sa Tomom Nikolićem.
RSE: Šta je Toma Nikolić rekao?
SVILANOVIĆ: To nije važno. Koliko znam i Abramović je nekoliko nedelja razgovarao sa Vučićem. Nemojte misliti da ljudi iz vodećih stranaka, bilo da su u vladi ili u opoziciji, ne znaju šta se događa. Znaju. Druga je stvar kako se one obraćaju biračima i našoj javnosti. Tu ja postajem crna ovca i nimalo mi nije prijatno u toj ulozi. Bolje je jasno izneti podatke javnosti i istrpeti oluju kako bi se otvorio jedan dijalog u kojem se koriste argumenti, a ne emocije. Već vidim u našoj javnosti da sve više ljudi mnogo racionalnije, mirnije i s argumentima razgovara o Kosovu. Naša politička scena samo nešto očekuje. Svi očekuju da bi ove, ili možda naredne godine, mogli da imamo izbore i da će ta vlada možda da bude vlada koja će trajati četiri godine. To će biti vlada koja će se baviti Kosovom i koja će suštinski voditi ovaj proces, ali ne bi želeli da ključ u kampanji bude ponovo podela na izdajnike i da ponovo Kosovo bude dominantna politička tema u kampanji, nego bi ipak želeli da njihovi demokratski potencijali budu ono što oni predočavaju srpskoj javnosti u ovoj predizbornoj kampanji.
Tako bih probao da razumem distanciranje onih koji u ovom trenutku ne bi trebali da se distanciraju od ozbiljnog razgovora o Kosovu. Tu političku poziciju poštujem i stalo mi je da sutra demokrate budu one koje će formirati narednu vladu. Ako misle da ovo što sada otvaram jedan ozbiljan dijalog ne doprinosi njihovoj izbornoj pobedi, spreman sam to da prihvatim. Moje lično mišljenje je da će najveću podršku dobiti onaj koji se građanima Srbije obrati najiskrenije i najdirektnije.
RSE: Da li je ovim što ste izašli iz kluba sa puno razumevanja za predsednika, zapečaćen put Demokratskoj stranci da ona bude ta koja će ipak poneti teret odgovornosti i reći narodu to o čemu vi govorite?
SVILANOVIĆ: Mislim da će Demokratska stranka, bez obzira na sve, morati da preuzme odgovornost za stanje u zemlji. Da li će to biti posle narednih izbora, ili sada, u ovom pokušaju da se obori vlada, ili nešto kasnije, ne znam. To jeste stranka koja u ovom trenutku okuplja toliki broj ljudi koji mogu da pomognu da se reši čitav niz problema. Ona ima najveći reformski kapacitet.
RSE: Koliki može biti gubitak po našu pregovaračku poziciju u odnosu na Evropu ako se sačeka da prođu izbori pa da se tek tada zauzme stav koji vi sada zastupate, od strane Demokratske stranke? Koliko bi bilo bolje da ga zauzmu sada, pre izbora?
SVILANOVIĆ: Ne znam da li će ikada Demokratska stranka da zauzme ovaj stav koji ja imam. Nikome ne želim da ga nametnem, niti želim da pogađam koji će biti njihov stav, ali nešto se promenilo. Niko više nije spreman da toleriše naša dnevno politička ponašanja diktirana tom temom narednih izbora. Ni u jednoj stvari Evropska unija nije više spremna da čeka. To važi i za druge na Zapadnom Balkanu. Stalno su neki izbori, te lokalni, te predsednički, te parlamentarni i svaki put kada se nešto mora jasno reći i nešto uraditi pred Evropskom unijom, taj izgovor postoji. Sada je taj izgovor otpao. Ova vlada nije bila vlada koja je želela da dovrši saradnju sa Hagom, a praktično je dovršila. Ova vlada nije bila vlada koja je zamišljena da se bavi Kosovom. To je bila vlada koja je trebala da donosi Ustav. Očigledno da više niko u Evropi ne želi da čeka takve stvari. Otuda možda ne grešim kada otvaram jednu od najosetljivijih tema. Mnogi bi rekli - pa nemoj baš danas. Mislim da naši zvaničnici imaju jednu pregovaračku poziciju koja je prihvaćena i u Evropi, a to je - više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Svi su se usaglasili oko toga i sada imamo jedinstven stav iz Beograda kao početni pregovarački stav. To je od reči do reči izgovoreno kada sam pre neki dan bio u Berlinu. U pregovorima ćemo videti šta će biti. Menjaće se stavovi i Beograda i Prištine.
RSE: Kako tumačite da je to prihvaćeno u Berlinu?
SVILANOVIĆ: To u prevodu znači da svi mi mislimo isto. Taj stav nije loš kao početna pozicija, a videćemo koja će biti krajnja pozicija. Krajnja pozicija će biti mnogo bliža realnosti.
RSE: Ako je taj početni stav prihvaćen, da li to znači da kada nekada činite uslugu vlastima što otvarate to pitanje, ipak imate neki prećutni partnerski odnos bar sa nekim delom vlasti? Koji je kabinet najfleksibilniji?
SVILANOVIĆ: Veoma bih voleo da mogu da vam odgovorim potvrdno na ovo pitanje, ali ne mogu. Ovo što ja govorim ne reflektuje se ni u DS-u, ni u DSS-u. Verujem da će one u nekom trenutku želeti da malo ozbiljnije porazgovaraju o ovome. U ovom trenutku im očigledno nije prijatno, ali verujem da će vremenom želeti mnogo konkretniji razgovor o onome što je realno i moguće. Realno i moguće za mene jeste zatražiti viši nivo decentralizacije formiranjem manjih opština u kojima bi Srbi upravljali u enklavama. Realno je i moguće tražiti specijalni status za Mitrovicu. Realno je i moguće tražiti dvojno državljanstvo kada Kosovo bude država. Realno je i moguće zatražiti učešće Srbije u finansiranju obrazovanja u obrazovnom programu u opštinama u kojima žive Srbi. Realno je i moguće zatražiti učešće Srbije u organizaciji zdravstvene službe. To sve treba postići u pregovorima. Na drugoj strani nemate sagovornika koji će odmah na to pristati. Ne. To je jedan prostor u kojem bi trebalo da učestvuje i vlada Srbije i svi drugi koji budu u prilici da učestvuju u tom dijalogu. Pitanje je pregovaračkog stila sa koliko jasnom koncepcijom će da idu u pregovore.
RSE: Kada je pre dve nedelje Studija izvodljivosti bila top tema, šef diplomatije Srbije i Crne Gore, Vuk Drašković, je rekao da bi trebalo da idemo u Evropu liftom, a ne stepenicima. Odgovor Adema Demaćija je bio da odlazak liftom znači priznanje nezavisnosti Kosovu. Predpostavljam da ste razgovarali i sa Vukom Draškovićem o tome koji se ne libi da kaže jasno svoje mišljenje. To je ovoga puta izostalo.
SVILANOVIĆ: Pre par meseci smo razgovarali o drugim spoljno-političkim temama, ali ne o Kosovu.
RSE: Mediji su uvek pokazatelji toga šta neko društvo hoće, a šta ne. Da li vas neko zove da ovo sve kažete i objasnite u nekim visokotiražnim medijima?
SVILANOVIĆ: Prilikom poste Berlinu mi je rečeno da se dosta pažljivo i u Briselu i u drugim evropskim prestonicama prati ova hajka. Nekoliko ljudi tamo se pitalo “da li je ovo ona zemlja kojoj smo dali Studiju izvodljivosti”. Da li u toj zemlji ne može javno da se govori, jer ko god progovori javno o stvarima koje su neprijatne, bude linčovan. Sa ozbiljnošću se prati reakcija javnosti, pogotovo medija, a najviše političkih stranaka u Srbiji. Ne bih želeo da na bilo koji način naškodim, i siguran sam da neću, ali hoću da kažem našim političarima da smo pod veoma budnom prismotrom svi mi, kako reagujemo, kako se odnosimo prema jednoj od velikih političkih tema, da li smo u stanju da uđemo u jedan ozbiljni politički dijalog, ili se zadržavamo na retorici za koju se mislilo da je sa Miloševićem otišla iz ove zemlje.
U narednoj fazi Srbija mora da prihvati da će Kosovo u jednom trenutku biti nezavisno i suvereno i da zbog toga mora da uđe u dijalog sa Kosovom, u dijalog sa Evropskom unijom, a da Evropska unija sa svoje strane preuzme određene obaveze u odnosu na Kosovo.
U trećoj fazi tražimo od Evropske unije da uradi jednu ključnu stvar. Evropska unija je u ovom trenutku spremna i u stanju je da pregovara o članstvu sa državama. Pošto Kosovo nije država, Evropska unija mora da prihvati tu činjenicu da iako Kosovo nije država ipak pregovara sa njime i da u tom pregovaračkom procesu, u procesu stabilizacije i pridruživanja, napravi jedan korak više, da taj proces obogati jednim novim elementom, a to je da se u proces stabilizacije i pridruživanja ubaci i proces izgradnje države koja će biti u stanju da bude članica Evropske unije. U trećoj fazi Evropska unija daje nezavisnost. Kosovo nije suvereno, nije članica Ujedinjenih nacija, ali Evropska unija i pored toga prihvata da vodi pregovore o članstvu sa Kosovom. Evropska unija na sebe preuzima zaštitu ljudskih i manjinskih prava na Kosovu. Evropska unija, zajedno sa NATO-om, preuzima bezbednost. Savetovaćemo da NATO ostane prisutan na Kosovu sve vreme.
U četvrtoj fazi Kosovo postaje član Evropske unije i tek u tom trenutku puni suverenitet i postaje članica Ujedinjenih nacija.
Najranije to vidim u 2014-2015. godini. Niko se u svetu ne bavi Kosovom. Svi znaju da će biti tako kako govorimo, ili slično. Suštinski problem je da uverimo Evropu da preuzme viši nivo odgovornosti i da konačno, definitivno, bezpogovorno i bespovratno donese odluku da hoće ubrzano da integriše Zapadni Balkan. Evropa u ovom trenutku nije spremna da obeća da će ubrzano da uključi ovaj region u Evropsku uniju, a ne da će na drugi način da rešava Kosovo.
RSE: To što ste rekli zvuči kao dokument koji je realnost. Možda neko to i zna, ali niko u ovom trenutku nije spreman da kaže narodu da to jeste realnost. To ste rekli i naišli ste na neodobravanje i na žestoke napade. Ako stavljamo na stranu one koji su najekstremniji, šta se dešava sa ovima sa kojima možete da razgovarate i kojima ste predočili sve ove činjenice? Prva posledica koju vidim je ta da ste postigli dogovor sa predsednikom Srbije da izađete iz poslaničkog kluba Demokratske stranke u Skupštini Srbije, jer gospodin Tadić, kao predsednik Srbije, ne može da ponese teret toga što sada govorite. Da li predsednik Srbije shvata realnost i neumitnost toga ili ne?
SVILANOVIĆ: Sve što sam izgovorio poznato je ljudima koji su u vladi. Poznato je predsedniku države. Nemam dileme da o tome znaju i ljudi iz vodećih opozicionih stranaka. Komisija je razgovarala sa Tomom Nikolićem.
RSE: Šta je Toma Nikolić rekao?
SVILANOVIĆ: To nije važno. Koliko znam i Abramović je nekoliko nedelja razgovarao sa Vučićem. Nemojte misliti da ljudi iz vodećih stranaka, bilo da su u vladi ili u opoziciji, ne znaju šta se događa. Znaju. Druga je stvar kako se one obraćaju biračima i našoj javnosti. Tu ja postajem crna ovca i nimalo mi nije prijatno u toj ulozi. Bolje je jasno izneti podatke javnosti i istrpeti oluju kako bi se otvorio jedan dijalog u kojem se koriste argumenti, a ne emocije. Već vidim u našoj javnosti da sve više ljudi mnogo racionalnije, mirnije i s argumentima razgovara o Kosovu. Naša politička scena samo nešto očekuje. Svi očekuju da bi ove, ili možda naredne godine, mogli da imamo izbore i da će ta vlada možda da bude vlada koja će trajati četiri godine. To će biti vlada koja će se baviti Kosovom i koja će suštinski voditi ovaj proces, ali ne bi želeli da ključ u kampanji bude ponovo podela na izdajnike i da ponovo Kosovo bude dominantna politička tema u kampanji, nego bi ipak želeli da njihovi demokratski potencijali budu ono što oni predočavaju srpskoj javnosti u ovoj predizbornoj kampanji.
Tako bih probao da razumem distanciranje onih koji u ovom trenutku ne bi trebali da se distanciraju od ozbiljnog razgovora o Kosovu. Tu političku poziciju poštujem i stalo mi je da sutra demokrate budu one koje će formirati narednu vladu. Ako misle da ovo što sada otvaram jedan ozbiljan dijalog ne doprinosi njihovoj izbornoj pobedi, spreman sam to da prihvatim. Moje lično mišljenje je da će najveću podršku dobiti onaj koji se građanima Srbije obrati najiskrenije i najdirektnije.
RSE: Da li je ovim što ste izašli iz kluba sa puno razumevanja za predsednika, zapečaćen put Demokratskoj stranci da ona bude ta koja će ipak poneti teret odgovornosti i reći narodu to o čemu vi govorite?
SVILANOVIĆ: Mislim da će Demokratska stranka, bez obzira na sve, morati da preuzme odgovornost za stanje u zemlji. Da li će to biti posle narednih izbora, ili sada, u ovom pokušaju da se obori vlada, ili nešto kasnije, ne znam. To jeste stranka koja u ovom trenutku okuplja toliki broj ljudi koji mogu da pomognu da se reši čitav niz problema. Ona ima najveći reformski kapacitet.
RSE: Koliki može biti gubitak po našu pregovaračku poziciju u odnosu na Evropu ako se sačeka da prođu izbori pa da se tek tada zauzme stav koji vi sada zastupate, od strane Demokratske stranke? Koliko bi bilo bolje da ga zauzmu sada, pre izbora?
SVILANOVIĆ: Ne znam da li će ikada Demokratska stranka da zauzme ovaj stav koji ja imam. Nikome ne želim da ga nametnem, niti želim da pogađam koji će biti njihov stav, ali nešto se promenilo. Niko više nije spreman da toleriše naša dnevno politička ponašanja diktirana tom temom narednih izbora. Ni u jednoj stvari Evropska unija nije više spremna da čeka. To važi i za druge na Zapadnom Balkanu. Stalno su neki izbori, te lokalni, te predsednički, te parlamentarni i svaki put kada se nešto mora jasno reći i nešto uraditi pred Evropskom unijom, taj izgovor postoji. Sada je taj izgovor otpao. Ova vlada nije bila vlada koja je želela da dovrši saradnju sa Hagom, a praktično je dovršila. Ova vlada nije bila vlada koja je zamišljena da se bavi Kosovom. To je bila vlada koja je trebala da donosi Ustav. Očigledno da više niko u Evropi ne želi da čeka takve stvari. Otuda možda ne grešim kada otvaram jednu od najosetljivijih tema. Mnogi bi rekli - pa nemoj baš danas. Mislim da naši zvaničnici imaju jednu pregovaračku poziciju koja je prihvaćena i u Evropi, a to je - više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Svi su se usaglasili oko toga i sada imamo jedinstven stav iz Beograda kao početni pregovarački stav. To je od reči do reči izgovoreno kada sam pre neki dan bio u Berlinu. U pregovorima ćemo videti šta će biti. Menjaće se stavovi i Beograda i Prištine.
RSE: Kako tumačite da je to prihvaćeno u Berlinu?
SVILANOVIĆ: To u prevodu znači da svi mi mislimo isto. Taj stav nije loš kao početna pozicija, a videćemo koja će biti krajnja pozicija. Krajnja pozicija će biti mnogo bliža realnosti.
RSE: Ako je taj početni stav prihvaćen, da li to znači da kada nekada činite uslugu vlastima što otvarate to pitanje, ipak imate neki prećutni partnerski odnos bar sa nekim delom vlasti? Koji je kabinet najfleksibilniji?
SVILANOVIĆ: Veoma bih voleo da mogu da vam odgovorim potvrdno na ovo pitanje, ali ne mogu. Ovo što ja govorim ne reflektuje se ni u DS-u, ni u DSS-u. Verujem da će one u nekom trenutku želeti da malo ozbiljnije porazgovaraju o ovome. U ovom trenutku im očigledno nije prijatno, ali verujem da će vremenom želeti mnogo konkretniji razgovor o onome što je realno i moguće. Realno i moguće za mene jeste zatražiti viši nivo decentralizacije formiranjem manjih opština u kojima bi Srbi upravljali u enklavama. Realno je i moguće tražiti specijalni status za Mitrovicu. Realno je i moguće tražiti dvojno državljanstvo kada Kosovo bude država. Realno je i moguće zatražiti učešće Srbije u finansiranju obrazovanja u obrazovnom programu u opštinama u kojima žive Srbi. Realno je i moguće zatražiti učešće Srbije u organizaciji zdravstvene službe. To sve treba postići u pregovorima. Na drugoj strani nemate sagovornika koji će odmah na to pristati. Ne. To je jedan prostor u kojem bi trebalo da učestvuje i vlada Srbije i svi drugi koji budu u prilici da učestvuju u tom dijalogu. Pitanje je pregovaračkog stila sa koliko jasnom koncepcijom će da idu u pregovore.
RSE: Kada je pre dve nedelje Studija izvodljivosti bila top tema, šef diplomatije Srbije i Crne Gore, Vuk Drašković, je rekao da bi trebalo da idemo u Evropu liftom, a ne stepenicima. Odgovor Adema Demaćija je bio da odlazak liftom znači priznanje nezavisnosti Kosovu. Predpostavljam da ste razgovarali i sa Vukom Draškovićem o tome koji se ne libi da kaže jasno svoje mišljenje. To je ovoga puta izostalo.
SVILANOVIĆ: Pre par meseci smo razgovarali o drugim spoljno-političkim temama, ali ne o Kosovu.
RSE: Mediji su uvek pokazatelji toga šta neko društvo hoće, a šta ne. Da li vas neko zove da ovo sve kažete i objasnite u nekim visokotiražnim medijima?
SVILANOVIĆ: Prilikom poste Berlinu mi je rečeno da se dosta pažljivo i u Briselu i u drugim evropskim prestonicama prati ova hajka. Nekoliko ljudi tamo se pitalo “da li je ovo ona zemlja kojoj smo dali Studiju izvodljivosti”. Da li u toj zemlji ne može javno da se govori, jer ko god progovori javno o stvarima koje su neprijatne, bude linčovan. Sa ozbiljnošću se prati reakcija javnosti, pogotovo medija, a najviše političkih stranaka u Srbiji. Ne bih želeo da na bilo koji način naškodim, i siguran sam da neću, ali hoću da kažem našim političarima da smo pod veoma budnom prismotrom svi mi, kako reagujemo, kako se odnosimo prema jednoj od velikih političkih tema, da li smo u stanju da uđemo u jedan ozbiljni politički dijalog, ili se zadržavamo na retorici za koju se mislilo da je sa Miloševićem otišla iz ove zemlje.